U Evropi je decembar, a temperatura pada. Ljudima je uključeno grejanje dok kuvaju večeru, uključuju mašinu za pranje veša, gledaju televiziju. Ali u Francuskoj, operateru mreže ponestaje mogućnosti da zadrži svetla upaljenim.
Komunalno preduzeće je izdalo crveno upozorenje, što znači da su zalihe na granici. Već je isključio neke velike industrijske korisnike i smanjio napon, a čak je poslao i masovni zahtev domaćinstvima da ograniče potrošnju električne energije.
Mnogi se pridržavaju, ali vreme je krize. Operater treba da preduzme drastičan korak i isključi struju na nekim mestima kako bi izbegao potpuni kolaps sistema.
To je dramatičan scenario, ali za koji se vlade širom Evrope spremaju jer se energetski pritisak koji je zahvatio kontinent pogoršava svake nedelje. U sredu je francuski Reseau de Transport d’Electricite saopštio da će verovatno morati da traži od zemlje da smanji potrošnju nekoliko puta ove zime kako bi se izbegla isključenja struje. Finska je takođe pojačala svoja upozorenja o prekidima rada.
Pojačano upozorenje prati potez Rusije da zaustavi isporuku gasa kroz ključni gasovod Severni tok, što dodatno povećava izglede za nestašicu gasa za grejanje kuća i proizvodnju električne energije. Vladimir Putin je ove godine više puta smanjivao protok u Evropu, kao odmazdu za sankcije uvedene nakon invazije njegove zemlje na Ukrajinu.
"Realnost je da u Evropi nema dovoljno gasa", rekao je Ed Birkett, šef za energetiku i klimu u Onward, istraživačkom centru sa sedištem u Londonu. "Ako se potražnja ne smanji, onda će preduzeća biti izbačena iz mreže, a u ekstremnom scenariju domaćinstva bi mogla biti isključena iz mreže."
Postoji mnogo nedavnih primera. Mreža Teksasa se pokvarila 2021. tokom hladnog vremena, ostavljajući milione bez struje danima. Kalifornija se približila takvoj situaciji ovog meseca tokom ekstremnih vrućina.
Bloomberg Mercury
Južnoj Africi nisu nepoznati stalni nestanci struje, uglavnom zbog godina nedovoljnog ulaganja i zanemarivanja održavanja. Oni su zakazani u različitim oblastima u određeno vreme kada državna kompanija Eskom Holdings SOC Ltd. ne može da garantuje dovoljno snage.
Iako tamošnji stanovnici imaju iskustva u svakodnevnom životu, prekidi mogu biti veoma ometajući, paralizirajući uređaje, isključujući Wi-Fi i onemogućavajući saobraćajnu signalizaciju.
Za Evropu će snabdevanje strujom mnogo zavisiti od vremena u narednim mesecima. Male promene temperature mogu radikalno promeniti potrebe za strujom. U Francuskoj, pad od jednog stepena Celzijusa obično povećava potražnju za električnom energijom za oko 2.400 megavata, što je proizvodnja oko dva od 56 njenih nuklearnih reaktora.
"Ako imamo zaista ekstremnu zimu, to bi imalo štetan uticaj na našu mrežu kao i za Teksas", rekao je Adam Bell, konsultant koji je prethodno vodio energetsku strategiju u Odeljenju za poslovnu, energetsku i industrijsku strategiju Ujedinjenog Kraljevstva. "Sve što ljudi sada mogu da urade da smanje svoju potražnju, pomoći će ukupnom cilju."
Evropska komisija je u sredu predložila uredbu kojom se vlade pozivaju da smanje ukupnu potrošnju električne energije za 10 odsto, kao i obavezno smanjenje od pet odsto tokom vršnih sati.
Analitičari Goldman Sachs Group Inc. rekli su u izveštaju da što više smanjenja potrošnje gasa vidimo, posebno leti, manja je verovatnoća da će se Evropa suočiti sa nestankom struje.
Ali neke mere državne pomoći mogu da doprinesu problemu. Ograničenja cena koja imaju za cilj da pomognu potrošačima i preduzećima da se izbore sa rastućim cenama, smanjuju podsticaje za smanjenje potrošnje.
Drugi faktori su takođe u igri. Francuska, tradicionalno najveći evropski izvoznik električne energije, možda će morati da uvozi velike količine struje ove zime dok se Electricite de France SA bori sa smanjenom pouzdanošću svoje stare nuklearne flote. Sušno leto je uticalo na hidroenergiju širom Evrope, uključujući Norvešku, koja je takođe tradicionalno veliki izvoznik.
Ako kriza eskalira, isključivanje struje u domovima je poslednje sredstvo, a postoji niz opcija koje će vlasti prvo preduzeti.
Najlakši su već počeli. Vlade su preporučile smanjivanje termostata i kraće tuširanje, a smanjuju sopstvenu potrošnju snižavanjem temperature u javnim bazenima i gašenjem spoljašnjeg osvetljenja na javnim zgradama noću.
Uobičajeni sledeći korak je da velike energetski intenzivne kompanije, od kojih mnoge već imaju unapred dogovorene sporazume sa vladama, smanje upotrebu ili se zatvore.
Nakon toga, izbori postaju još nemiliji.
U slučaju Francuske, Ecowatt sistem omogućava ljudima da prate prognoze za snabdevanje strujom i potražnju danima unapred, sa tri nivoa: zeleni, narandžasti i crveni. Ako operater mreže očekuje da će situacija postati kritična, izdaće upozorenje prethodne večeri.
"U retkim slučajevima kada se sve potrebe za električnom energijom ne mogu pokriti, mogu se organizovati lokalni, kontrolisani prekidi od najviše dva sata", navodi se na veb-stranici EcoWatt.
Planirani gubici struje, iako loši, ipak su bolji od nekontrolisanih nestanka struje zbog nemilosrdnih opterećenja na snabdevanju. Oni omogućavaju operaterima da ograniče prekide rada, umesto da budu uronjeni u haotičnu situaciju u kojoj su potrebni dani da se sve ponovo pokrene i radi.
Bloomberg
Slični procesi postoje i drugde. Ako se plan za vanredne situacije pokrene u Velikoj Britaniji, prvo bi se tražilo od domaćinstava i industrije da pokušaju da uštede energiju. Sledeći korak bi bio gašenje velikih energetskih preduzeća.
Nedavni dokazi iz Kalifornije sugerišu da takve mere deluju. Državna kancelarija za hitne slučajeve je šestog septembra proglasila svoj najviši nivo vanredne situacije u mreži, a zatim poslala tekstualno upozorenje: „Isključite ili smanjite nebitno napajanje ako zdravlje dozvoljava, sada do 21 sat.“
U roku od nekoliko minuta potrošnja energije je opala. Vanredna situacija je kasnije otkazana bez ikakvih zamračenja.
Francuska je objavila sopstvene procene u nastojanju da podstakne poštovanje takvih zahteva. Ako bi svako domaćinstvo ugasilo po jednu sijalicu, to bi uštedelo čak 600 megavata, što je ekvivalent potrošnje 600.000 stanovnika.
"Sve u svemu, izgleda da poruka o smanjenju tražnje širom Evrope još uvek nije stigla", rekla je Simone Tagliapietra, saradnik Bruegelovog istraživačkog centra u Briselu. "Samo prošetajte našim gradovima - još uvek vidite supermarkete zatvorene noću sa upaljenim svetlima. Jednostavno još nismo shvatili."
.webp){kind=icon}
