Narodna banka Srbije povećala je prošle nedelje referentnu kamatnu stopu za dodatnih 0,5 odsto na dva odsto, drugi mesec zaredom. Iako Evropska centralna banka i dalje svoju kamatnu stopu drži na istom nivou i tako će ostati bar još neko vreme, srpska monetarna vlast morala je da reaguje i pooštri monetarnu politiku pre svega pod uticajem inflacije, koja je u aprilu na godišnjem nivou stigla na prag dvocifrene – 9,6 odsto. Uz to, projekcije Ministarstva finansija sa kojima je izašao ministar Siniša Mali govore da će privredni rast u drugom kvartalu oslabiti na 3,7 odsto posle rasta od 4,3 odsto u prvom tromesečju. Kako će odluka o poskupljenju zaduživanja uticati na razvoj srpske privrede i kakva su očekivanja za nastavak godine, razgovarali smo za Bloomberg Adria sa dekanom Beogradske bankarske akademije Dejanom Erićem.
- Da li se povećanje referentne kamatne Narodne banke Srbije dva puta uzastopno u aprilu i maju može smatrati iznenađenjem, s obzirom na to da ECB i dalje ne reaguje?
Ne mislim da je povećanje referentne kamatne stope nešto posebno neočekivano. Verujem da je većina ozbiljnih ekonomista i poslovnih ljudi ovo očekivala, imajući u vidu čitav splet faktora, kako ekonomske, tako i neekonomske prirode. Neekonomski faktori su pre svega povezani sa serijom događaja i reakcija koje su usledile u vezi sa ratnim sukobom u Ukrajini.
Od ekonomskih pre svega treba istaći sve izražiniji inflatorni pritisak, posebno kroz troškovnu inflaciju i trend rasta kamatnih stopa na skoro svim finanijskim tržištima. Dok god su visoke stope inflacije, može se očekivati dalji rast kamatnih stopa pre svega iz razloga što se ne sme dozvoliti situacija postojanja negativnih realnih kamatnih stopa.
- Narodna banka Srbije potrošila je u prva četiri meseca ove godine 2,3 milijarde evra deviznih rezervi kako bi odbranila dinar, da li je to bilo opravdano?
Kada su devizne rezerve u pitanju, valja podsetiti da je od izbijanja pandemije kovid 19 nivo deviznih rezervi u našoj zemlji povećan do iznosa većeg od 16 milijardi evra. To je svakako nešto što trebati imati u vidu kada se gleda faktor smanjenja nivoa rezervi u ovoj godini. Jedno je sigurno – pritisci na kurs, a samim tim i cenovnu stabilnost su bili veliki i NBS je morala da interveniše kako bi ostvarila svoje postavljane ciljeve. To je i ostvareno. Konačno, treba imati u vidu da su se i druge zemlje suočavale sa sličnim situacijama, ali da nisu uvek uspevale da održe stabilnost finansijskog i šire ekonomskog sistema.
- Ubrzanje inflacije beleži se iz meseca u mesec, pa je u aprilu međugodišnje dostigla 9,6 odsto, dok su cene neprerađene hrane porasle za čak 24 odsto međugodišnje. Kakva su vaša očekivanja po pitanju daljih kretanja rasta cena?
Da, to je definitivno ono što svakog od nas kao građanina treba da zabrine. Dovoljno je samo da odete na pijacu ili u supermarket i sve vam je jasno. Treba imati u vidu da ovaj trend postoji još od sredine prošle godine. Velike vrućine i suša su nešto što je ostavilo traga na poljoprivrednu proizvodnju. Pored toga, poljoprivrednici se već duže žale da im cene sirovina (nafte, đubriva, ... ) konstantno rastu. U takvim uslovima skok cena je neminovnost. I što je najgore – ne mislim da je kraj.
- Sada je već sigurno i da privreda Srbije usporava, pa smo iz solidnih 4,3 odsto rasta u prvom kvartalu sada došli na očekivanja iz vlade da će u drugom tromesečju iznositi 3,7 odsto. Predviđanja Svetske banke idu i niže, na 3,2 odsto. Šta mislite o tome?
Biću vrlo kratak - u pitanju je rast! Možda manje, ali nije zanemarljiv.
- Iako je inflacija već sada prilično pregrejana, najavljuje se povećanje cene struje i gasa, a skidanje ograničenja cena za naftne derivate i osnovne životne namirnice u nekom trenutku su takođe neminovnost, koliko bi to dodatno moglo da utiče negativno na inflaciju?
Definitivno se mogu očekivati novi inflatorni udari. Cena struje, mislim da svako zna - nije realna. Niko ne zna šta će biti sa cenom gasa, ali je izvesno da će se povećati. Reč je o energentima koji su ulazni elementi u kalkulaciji svake proizvodnje. Njihovo povećanje će sigurno gurati sve cene naviše. A tek ukidanje kontrolisanih cena - stariji građani naše zemlje se možda sećaju da kada je država dugo držale veštački cene pod kontrolim - to je dovodilo do nestašica. Ne ponovilo se! A da će sve biti skuplje - biće! Živimo u svetu prepunom neizvesnosti i rizika.
.webp){kind=icon}
