EU optužuju da je nekonkurentna, ali u jednom joj nema premca

Dok Brisel optužuju za privrednu slabost i zaostajanje za Amerikom i Kinom, brojevi govore suprotno: Evropska unija (EU) jedina je velika ekonomija na svetu koja istovremeno ostvaruje suficit i u trgovini robom i u trgovini uslugama. EU je postala najveći svetski izvoznik usluga - četiri puta veći od Kine i 58 odsto veći od SAD. Neki tvrde da EU to ne može, ali Stari kontinent je dokazao suprotno.

Ne samo da EU ostvaruje veliki suficit u trgovini proizvodima nego ima i veći izvoz proizvoda po stanovniku od Kine i SAD. Takođe ostvaruje i veliki suficit u trgovini uslugama, a upravo je 2024. dosegnut rekordno visok iznos od 191.409 miliona evra.

EU je jedina od tri najveće svetske ekonomije (uz SAD i Kinu) koja ostvaruje i suficit u trgovini uslugama i suficit u trgovini proizvodima. Kina ostvaruje veliki suficit u trgovini robama/proizvodima, ali deficit u trgovini uslugama. SAD imaju veliki deficit u trgovini robama/proizvodima, ali suficit u trgovini uslugama.

 

Usluge kompanija iz EU su tražene širom sveta

Kada se isključi trgovina unutar same EU, 2024. izvezeno je 1.553.714 miliona evra usluga, od toga najviše "Ostale poslovne usluge", "Telekomunikacijske, računarske i IT usluge", "Prevoz", "Putovanje", "Naplata intelektualnog vlasništva" i "Finansijske usluge".

Samo je u kategorijama "Naplata intelektualnog vlasništva" i "Ostale poslovne usluge" ostvareno više uvoza od izvoza. Ali to su višestruko nadoknadili viškovi u ostalim kategorijama, najviše "Telekomunikacijske, računarske i IT usluge" (suficit 208 milijardi evra), te "Putovanje" (suficit 54,3 milijarde evra).

"Naplate intelektualnog vlasništva", u čemu EU ostvaruje najveći deficit, odnose se na plaćanja za stvari kao što su patenti, autorska prava, korišćenje brenda, dizajn, licence, industrijski procesi i slično. "Putovanje" se u suštini odnosi na turizam. Ostale kategorije su jasne.

Prošla godina je bila rekordna za trgovinu uslugama, s rekordnim izvozom i uvozom. U odnosu na 2023, rast vrednosti izvoza je iznosio 8,9 odsto, a u odnosu na 2019. godinu 65 odsto. Izvoz je rastao 6,94 odsto godišnje i 30,4 odsto u odnosu na 2019. godinu.

 

Jedina koja ostvaruje suficit u trgovini i uslugama i proizvodima

Najveći trgovinski partneri EU su SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Švajcarska, Kina, Singapur, Indija i Japan. Od toga je uvoz veći od izvoza iz SAD (148 milijardi evra deficit), Indije (7,5 milijardi evra deficit) i Singapura (6,2 milijarde evra deficit 2023). Izvoz je veći od uvoza u trgovini sa Švajcarskom (66,7 milijardi evra suficit), Ujedinjenim Kraljevstvom (55 milijardi evra suficit), Kinom (21,8 milijardi evra suficit) i Norveškom (12,1 milijarda evra suficit 2023). Značajan suficit se ostvaruje i u trgovini sa zemljama MERCOSUR (Brazil, Urugvaj, Argentina, Bolivija i Paragvaj), u iznosu od 16 milijardi evra 2023.

Tri najveće ekonomije na svetu su EU, SAD i Kina. Situacija po pitanju trgovine uslugama je bitno drugačija nego kod trgovine robama/proizvodima. Tako da SAD globalno ostvaruje najveći suficit u trgovini uslugama (265,68 milijardi evra), a Kina sa 140,25 milijardi evra više uvoza od izvoza ostvaruje najveći deficit.

EU je 2024. globalno ostvarila 191,41 milijardu više izvoza od uvoza, iako sa samim SAD ostvaruje deficit, a sa Kinom suficit. Zanimljiv je podatak da se deficit EU kod trgovine uslugama sa SAD drastično povećao između 2019. i 2024., s 21,8 milijardi evra na minus od 148 milijardi evra.

 

Strahovi od gubitka konkurentnosti 

Informacije o trgovini uslugama EU s ostatkom sveta su važne u kontekstu rasprave o nekonkurentnosti EU, koja traje već nekoliko godina. Posebno je u fokus političara, poslovne zajednice i javnosti došla nakon septembra 2024, kada je objavljen izveštaj "Budućnost evropske konkurentnosti", autora koji je nekadašnji predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Draghi.

U njemu se tvrdi da EU zaostaje po pitanju konkurentnosti za ostalim svetskim ekonomijama, posebno SAD i Kinom. Posebni naglasak je stavljen na zaostajanje u rastu produktivnosti i razvoju modernih tehnologija.

Sam izveštaj ima oko 400 stranica i analizira brojne teme: od geopolitičkih (EU se više ne može oslanjati na jeftine energente iz Rusije, diverzifikacija izvora retkih minerala), preko institucionalnih (moraju se uskladiti politike među državama članicama, deregulisati i ubrzati odlučivanje), do finansijskih (veće investicije, mobilizacija privatnog kapitala).

Bloomberg

Ne može se zanemariti istinitost činjenica iznesenih u Draghijevom izveštaju, ali se stvorio preterano pesimističan i samokritičan narativ o konkurentnosti i proizvodno-uslužnim sposobnostima EU. Ako je EU jedina od tri velike ekonomije (uz SAD i Kinu) koja ostvaruje suficit (veća vrednost izvoza od uvoza) i roba/proizvoda i usluga, onda konkurentnost nije toliko loša koliko se panično predstavlja.

Nužne su promene, ali situacija nije toliko katastrofalna

Daleko do toga da ne postoje brojni problemi, ali treba stvari staviti u kontekst. Četiri puta veći izvoz usluga od Kine i 58 odsto veći od SAD, uz prednosti kod izvoza roba/proizvoda, ne mogu biti signal da je situacija za EU bezizlazna.

EU nije ni blizu toliko nekonkurentna u odnosu na SAD i Kinu, da ih ne može sustići u relativno kratkom periodu, pod uslovom da se sprovedu značajne reforme da bi se konkurentnost ponovno podstakla.

Upozorenje Evropskoj uniji, poslovnim subjektima, obrazovnim institucijama i građanima u njoj da treba više ulagati u istraživanje i razvoj, osloboditi kreativne potencijale ukidanjem zakonskih barijera i ograničenja, te fokusirati se na moderne tehnologije i znanja.

U suprotnom, Evropu zaista čega duga stagnacija i relativno nazadovanje, pad u irelevantnost i slabljenje standarda. To će ugroziti temelje društvenog ugovora koji vlada Evropom: izdašnu socijalnu državu i puno slobodnog vremena (Evropljani godišnje rade mnogo manje od Amerikanaca i Kineza) uz solidnu platu. Početak tog procesa može se zaustaviti, jer Evropa i dalje ima stabilnu globalnu trgovinsku prisutnost.