Evropa ulazi u novu eru ulaganja u odbranu

EU definitivno ulazi u novu eru tehnološkog razvoja i inovacija, koje bi mogle da preoblikuju budućnost svetske odbrambene industrije. Čak je i Nemačka - najveća evropska ekonomija i večiti zagovornik stezanja budžeta - pristala da "odreši kesu", dok blok ima novi finansijski plan.

Deo tog plana je pružanje dodatne podrške Ukrajini, čemu se protivi jedino Mađarska, dok Trump pokušava da obnovi odnose SAD sa Rusijom, a vojnu pomoć Ukrajini drži na pauzi.

Istovremeno, Nemačka je šokirala najavom reforme ustava i to se momentalno odrazilo na tržišta, odnosno dalo vetar u leđa evropskim ekonomijama za ulazak u novu, potencijalno plodonosniju eru. Zapravo, i prema rečima šefice EK Ursule von der Leyen, EU sve više shvata da se mora oslanjati (samo) na sebe i štititi svoje interese u ovom trgovinskom i geopolitičkom rasulu.

Ona je najavila ambiciozan plan kojim se predviđa oslobađanje čak 800 milijardi evra za ulaganje u odbranu u naredne četiri godine, što bi tek moglo izazvati značajne promene na tržištu.

Damir Čukman iz N3 Capital Partnersa kaže za Bloomberg Adra TV  da ulaganja u vojnu industriju imaju potencijal da podstaknu tehnološki napredak, slično kao što je američka vojska razvila internet, koji je kasnije transformisao svet.

"Ono što nam se čini zanimljivim jeste razvoj visokotehnoloških rešenja, poput veštačke inteligencije (AI) u vojnoj industriji, dronova i satelita. Hrvatska industrija na tom polju već ostvaruje rast. Nadam se da će deo povećanog budžeta EU za odbranu biti usmeren na tehnološki razvoj i inovacije i u hrvatskim kompanijama", ističe Čukman.

S obzirom na brze promene u geopolitici, sagovornik Bloomberg Adrije smatra da povećana ulaganja EU u vojnu industriju neće poremetiti američke odbrambene firme. S druge strane, trebalo bi da obim tih ulaganja otvori brojne prilike za blok, kada je reč o tehnološkom i svakom drugom razvoju.

 

Ivan Stojanović, broker i finansijski savetnik u CM-Equity AG, gostovao je u emisiji Sedam na Bloomberg Adria TV, gde je, između ostalog, govorio o sektoru odbrane i odnosu snaga SAD i EU. Upitan da li se novac iz SAD potencijalno seli u Evropu, Stojanović odgovara da se novac ne seli u nekoj velikoj količini.

"Što se tiče evropskih odbrambenih akcija, rekao bih da je ovo jedan kratkoročni porast, baziran na očekivanjima o budućim ulaganjima. Nemam odgovor na pitanje da li će se taj rast nastaviti u naredne dve, tri godine, jer to zavisi samo od zarada kompanija, ali po mom mišljenju - te najave o ulaganju u odbranu i oružje su možda malo preterane i preambiciozne".

Kaže i da se postavlja pitanje ko će na kraju sve to platiti, budući da je Nemačka u recesiji već dve godine, UK ima svoje probleme, a Francuska ne beleži rast.

 

Najviše na vojsku u svetu troše SAD, još uvek neupitno najveća vojna sila. Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za mirovina istraživanja (SIPRI) 2023. potrošile su 916 milijardi dolara na vojsku. To je trećina ukupnih vojnih izdvajanja celog sveta.

Drugi najveći trošak ima Kina, 296 milijardi dolara. Za razliku od SAD, koje su od 2011. do 2015. smanjivale vojne troškove, Kina je svake godine sve više ulagala. Danas je druga najveća vojna sila po troškovima, a kada bi se iznosi korigovali za razliku u cenama, razlika između nje i SAD bila bi mnogo manja jer može proizvoditi vojnu opremu prilično jeftinije.

Zapravo, kada bi se vojni troškovi svih članica EU gledali kolektivno, bila bi druga najveća vojna sila na svetu od 2023, bar prema troškovima. Iznos od 313 milijardi dolara u toj godini rast je od 55 milijardi dolara u odnosu na 2022. godinu. Ideja o vojsci EU postoji još otpre napada Rusije na Ukrajinu, a otad zvuči sve primamljivije.

Druge velike vojne sile po troškovima su Rusija, koja izdvaja 109 milijardi dolara, Indija s izdvajanjem od 84 milijarde dolara. U EU najviše izdvajaju Nemačka (67 milijardi dolara) i Francuska (61 milijarda dolara).