Inflacija u Rusiji pala je na najniži nivo od invazije na Ukrajinu, treći mesec uzastopno, pošto su potrošačke cena prethodnih nedelja pale zbog jačanja rublje i sezonskog pada cena voća i povrća.
Međunarodne sankcije usvojene sa ciljem da nanesu štetu ruskoj ekonomiji u početku su dovele do kratkog valutnog šoka i poremećaja u snabdevanju. Panika koja je usledila urzokovala je povećanje inflacije kojom je učetvorostručen cilj centralne banke od 4 odsto.
Međutim, godišnji rast cena dostigao je vrhunac samo dva meseca nakon invazije u februaru i verovatno je pao na 15,3 odsto u julu, prema prognozi Bloombergovih 16 analitičara. Još jedno istraživanje pokazalo je da je inflacija na mesečnom nivou bila malo ispod nule već drugi mesec.
Dezinflatorni uticaj bio je toliko jak da je centralna banka uspela da spusti kamatne stope ispod njihovog nivoa pre rata. Čak je moguć i dublji monetarni podsticaj, ali verovatno u manjim iznosima, posebno sa pojavom novih rizika na rast cena zbog oživljavanja potrošnje građana.
Šta kažu ekonomisti Bloomberga?
“Sa oporavkom potražnje koja nadmašuje ponudu, pritisak na cene će oživeti i mesečna inflacija bi mogla ponovo da se ubrza u oktobru. Ovo će zaustaviti popuštanje Banke Rusije u četvrtom kvartalu”, izjavio je Alexander Isakov, ruski ekonomista.
“S obzirom na slabo stanje lokalne potrošnje, pad kursa rublje prošlog meseca ima mali uticaj na inflaciju”, rekla je Tatjana Orlova iz Oxford Economics. „Prodavci su oprezni u pogledu povećanja cena jer je potražnja za njihovom robom postala cenovno osetljivija tokom recesije“, rekla je ona.
Prošlog meseca, Banka Rusije je poboljšala svoje izglede za inflaciju i sada predviđa da će cene završiti godinu rastom od 12 do 15 odsto, što je niže u odnosu na ranije predviđanje od 14-17 odsto. Rublja je ojačala skoro za četvrtinu u odnosu na dolar, mada je u julu izgubila 13 odsto vrednosti u odnosu na američku valutu.
“Pad cena voća i povrća bio je glavni doprinos deflaciji, pored sposobnosti Rusije da održi cene goriva i hrane pod kontrolom”, kaže Dimitrij Dolgin, ekonomista u ING banci.
“Slabija domaća potražnja i dobici rublje su takođe pomogli da se zaustavi inflacija. Međutim, u uslužnoj industriji došlo je do povećanja pritiska na troškove, sa znacima ‘određenog oporavka’, rekao je Dolgin. “Ne vidimo održiv dezinflatorni trend u ekonomiji van sezonske volatilnosti”, dodao je.
.webp){kind=icon}
