Evropska centralna banka (ECB) u julu ipak nije rešila da nastavi da smanjuje kamatne stope, i pad cena zaduživanja će morati da sačeka septembar.
Nakon odluke ECB, kamatna stopa na depozite ostaće 3,75 odsto, na glavne operacije refinansiranja 4,25 odsto, a na marginalne kreditne olakšice 4,5 odsto, piše u saopštenju centralne banke. Kamate su pre jula bile najviše od osnivanja evrozone. Iako je za monetarnu politiku u Srbiji nadležna Narodna banka Srbije, stope ECB su od velikog značaja jer se u evrima nalazi 56,7 odsto javnog duga.
Opširnije
ECB ide na letnju pauzu, nastavak rezanja kamata očekuje se na jesen
Na ovonedeljnoj sednici analitički tim Bloomberg Adrije očekuje letnju pauzu u pogledu promene nivoa kamatnih stopa ECB.
18.07.2024
Tražnja za potrošačkim i stambenim kreditima u evrozoni rasla prvi put u dve godine
Kvartalna anketa ECB o kreditiranju banaka takođe je pokazala da je tražnja za kreditima za privredu nastavila da opada od aprila do juna.
16.07.2024
Euribor bi do sledećeg leta mogao da padne za 1 p. p.
Prema mišljenju većine analitičara, pad kamata bi trebalo da bude postepen, a euribor stope bi sledećeg leta mogle biti niže za oko jedan procentni poen.
16.07.2024
Ključne poruke centralnih bankara iz Sintre
U Sintri (Portugal), kao i svake godine, održan je Forum Evropske centralne banke (ECB) posvećen centralnom bankarstvu.
02.07.2024
Inflacija u evrozoni usporila na 2,5 odsto, bazna iznenadila
Bazna inflacija, koja isključuje artikle sa promenljivim cenama kao što su hrana i energija, neočekivano je ostala nepromenjena na 2,9 odsto.
02.07.2024
"Dok su neke cene u okviru bazne inflacije ubrzale rast u maju (zbog jednokratnih faktora), većina kategorija je u junu usporila rast ili je on stagnirao. U skladu sa očekivanjima, inflatorni uticaj rasta zarada je negirao profit. Monetarna politika drži uslove finansiranja restriktivnim. S druge strane, domaći cenovni pritisci su i dalje jaki, inflacija u uslužnom sektoru je visoka, a ukupna inflacija će ostati iznad cilja dobar deo sledeće godine", piše u saopštenju ECB.
Ovakvu odluku je očekivao i tim analitičara Bloomberg Adrije, koji do kraja godine očekuje monetarno popuštanje za ukupno 50 baznih poena.
"Nastavak smanjenja kamatnih stopa na jesen je vrlo verovatan scenario kako bi se oslobodio dodatni potencijal pada kamatnih stopa, pogotovo na kredite kompanijama, koje bi u 2025. godini, po nižim kamatnim stopama, mogle da krenu u novi investicioni ciklus", rekli su analitičari pre odluke ECB.
U intervjuu za Bloomberg Adriju i ekonomista na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (WIIW) Artem Kochnev kaže da do kraja godine očekuje dva smanjenja kamata za po 25 baznih poena.
"Očekujem četiri smanjenja stopa od po 25 baznih poena u svakom kvartalu, počev od septembra ove godine. S druge strane, ECB će u septembru pokušati da kroz promenu okvira oživi međubankarsko tržište kredita. Ovo bi moglo da donese novu volatilnost po pitanju kamata i još ostaje da se vidi koji će biti efekti", rekao je ekonomista.
Godišnja inflacija u evrozoni u junu potvrđena je na 2,5 odsto, što je nešto niže od majskih 2,6.
Najmanje godišnje stope zabeležene su u Finskoj (0,5 odsto), Italiji (0,9 odsto) i Litvaniji (jedan odsto). Najviše stope imale su Belgija (5,4 odsto), Rumunija (5,3 odsto) i Španija i Mađarska (po 3,6 odsto).
U odnosu na maj, godišnja inflacija je usporila u 17 zemalja članica EU, ostala ista u jednoj, a porasla u devet.
Bazna inflacija u evrozoni nešto je upornija na mere ECB, i u junu je iznosila 2,9 odsto.
Lagarde bez najava o septembru
Predsednica ECB Christine Lagarde nije želela da govori o mogućim ishodima septembarskog sastanka. "Današnja odluka je doneta jednoglasno. Ono što je takođe jednoglasna odluka je naša rešenost da odluke donosimo na osnovu podataka i da će svaki sastanak biti priča za sebe", rekla je Lagarde tokom pres-konferencije.
"Sve opcije su na stolu u septembru, a mi ostajemo pri odluci da se ne opredeljujemo za putanju unapred", dodala je Lagarde.
Ona je rekla da je privredni rast evrozone u drugom kvartalu verovatno bio manji od prvog tromesečja ove godine, i da je na polju produktivnosti napravljen mali, ali nedovoljan pomak.
Tržišta nisu drastičnije reagovala na odluku ECB, a jedan od razloga je moguće i nedostatak naznaka o septembarskom sastanku i odluci.
"Reakcija tržišta mi govori da svi žele da se ova konferencija završi. Poenta je da današnji sastanak nije doneo nikakvo uzbuđenje, a pravu neizvesnost će doneti septembar", rekao je Vassilis Karamanis, strateg Bloomberg LP.
(Dopunjeno citatom iz saopštenja u trećem pasusu i detaljima sa pres-konferencije u poslednjih pet pasusa.)