ECB zadržala kamate i smanjila projekcije, tržišta očekuju veća rezanja

Kamatne stope u evrozoni će još neko vreme ostati nepromenjene jer Evropska centralna banka (ECB) danas nije menjala stope, čime se pokazalo da su oni koji su se kladili na smanjenje stopa u prvom kvartalu bili previše optimistični.

S druge strane, optimizam među investitorima jeste porastao jer su centralni bankari smanjili projekcije inflacije, ali i privrednog rasta za ovu i naredne dve godine.

Kretanja na tržištu svopova pokazuju da tržišta očekuju više smanjenja kamatnih stopa u 2024. / Bloomberg

Tržišta novca sada računaju na četiri smanjenja stopa od po 25 baznih poena, a prvo smanjenje je dopola uračunato za jun, piše Bloomberg.

Nakon odluke ECB, kamatna stopa na depozite ostaće četiri odsto, na glavne operacije refinansiranja 4,5 odsto, a na marginalne kreditne olakšice 4,75 odsto, piše u saopštenju centralne banke. Ovakve kamatne stope su na snazi od septembra i najviše su od osnivanja evrozone.

Ovakvu odluku su očekivali svi analitičari u Bloombergovoj anketi, a najveći broj njih misli da do smanjenja neće doći pre juna.

U razgovoru za Bloomberg Adria Connect, šef globalne strategije u OTP menadžmentu fondova Ferdinand Heinz Frigyes ističe da je Evropska centralna banka opravdano oprezna s obzirom na to koliko dugo je inflacija bila iznad ciljanog nivoa.

 

"ECB ne želi da rizikuje drugi talas ubrzanja inflacije. Mislim da će u narednom periodu podaci o rastu zarada biti ključni faktor u daljem odlučivanju. Oni u prošlom tromesečju pokazuju rast od 4,5 odsto. To je blagi pad u odnosu na treći kvartal, ali ne i dovoljno ubedljivo za ECB. U maju ćemo dobiti nove podatke i mislim da će tek tada doneti konačnu odluku. Ako počnu sa rezanjem u junu, očekujem da će posle toga uslediti četiri rezanja do kraja godine od po 25 baznih poena", rekao je Frigyes.

Inflacija je u evrozoni u januaru iznosila 2,8 odsto, a prema fleš proceni je u februaru usporila na 2,6 odsto, pokazuju podaci Eurostata.

Kako su projekcije kretanja stopa slične i za centralne banke Sjedinjenih Američkih Država i Ujedinjenog Kraljevstva, ECB ne mora da o smanjenju brine previše, makar iz ugla kapitalnih odliva.

Za razliku od prethodnih sastanaka, danas određeni članovi Saveta guvernera nisu bili fizički prisutni zbog štrajkova zemaljskog osoblja frankfurtskog aerodroma, kao i zbog obustava rada železnice.

Glavni razlog optimizma na tržištu novca koje sada očekuje obimnije monetarno popuštanje za ovu godinu bile su promenjene projekcije privrednog rasta i inflacije u evrozoni.

Centralni bankari sada očekuju da će inflacija ove godine usporiti na 2,3 odsto (u proseku), dok će u 2025. i 2026. iznositi dva i 1,9 odsto.

Privredni rast će ostati skroman, pa će privreda evrozone ove godine rasti samo 0,6 odsto, dok će naredne i 2026. godine napredovati za 1,5 i 1,6 odsto, predviđaju bankari.

Tokom pres-konferencije predsednica ECB Christine Lagarde je rekla da će tek u aprilu imati više informacija o glavnim makroekonomskim podacima, što će centralnim bankarima dati potpuniju sliku o stanju u privredi.

Ona je dodala da je ekonomija evrozone još uvek slaba i da su rizici po privredni rast asimetrični naniže.

(Dopunjeno detaljima iz obraćanja Christine Lagarde na kraju teksta i komentarom šefa globalne strategije u OTP menadžmentu fondova Ferdinanda Heinza Frigyesa.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar