Evro pomaže Evropi da ostane samostalna na globalnom nivou, navela je predsednica Evropske centralne banke Christine Lagarde u tekstu povodom predstojeće 25. godišnjice valute.
"Izdavanje druge najvažnije valute na svetu dalo nam je veći suverenitet u turbulentnom svetu", napisala je Lagardova u zajedničkom članku sa Ursulom von der Leyen, Charlesom Michelom, Robertom Metsolom i Paschalom Donohoeom.
"Suočavamo se sa rastućim geopolitičkim tenzijama, koje ne uključuju samo ratom Rusije protiv Ukrajine, koji zahteva hrabre kolektivne odluke", rekli su zvaničnici. "Suočavamo se sa ubrzanom klimatskom krizom koju možemo zaista zajedno da rešimo: emisije ugljenika ne prestaju na granicama. Takođe, suočavamo se sa izazovima kada je u pitanju naša konkurentnosti u pogledu energetskih i industrijskih politika u drugim delovima sveta."
Opširnije
Evro dostigao najvišu vrednost u poslednjih pet meseci
Evro je dostigao najvišu vrednost u odnosu na dolar još od kraja jula.
27.12.2023
Koliki je ekološki otisak novčanice evra
Evropska centralna banka objavila je rezultate studije o uticaju evro novčanica kao sredstva plaćanja na životnu sredinu.
11.12.2023
U evrozoni zbog ECB kreditiranje privrede palo prvi put od 2015.
Obim kreditiranja preduzeća van finansijskog sektora se u oktobru smanjio za 0,3 odsto godišnje.
28.11.2023
Evropa izgubila 5,7 milijardi dolara zbog najgoreg valutnog udarca od 2020.
Evropske kompanije koje posluju u inostranstvu pretrpele su najveći udarac u zaradama u skoro tri godine.
21.11.2023
Bloomberg
Uveden u 11 zemalja početkom 1999. godine, evro je ostao elektronska valuta prve tri godine. Evrozona sada obuhvata 20 zemalja, što znači da evro kao način plaćanja koristi oko 350 miliona ljudi.
"To je olakšalo život građanima Evrope, koji lako mogu da upoređuju cene, trguju i putuju", rekli su lideri. "To nam je dalo stabilnost, štiteći rast i radna mesta i pored brojnih kriza."
Evro, koji će napuniti četvrt veka 1. januara pokazuje izdržljivost monetarnog aranžmana čiji se raspad predviđao u više navrata.
Dok je grčka kriza besnela 2015. godine, na primer, bivši predsednik Feda Alan Greenspen je ocenio da je "samo pitanje vremena kada će svi shvatiti da je odlazak najbolja strategija". Grčka nije otišla, a umesto toga, region je početkom 2023. dočekao najnoviju članicu - Hrvatsku.
Druge dve članice od kojih se očekivalo da će ući u evrozonu nisu bile te sreće. Napori Rumunije da postane članica otežani su unutrašnjim nesuglasicama, čemu svedoči i to da je u njoj došlo do najveće promene rukovodstva u EU. I Bugarska, najsiromašnija zemlja u bloku, ove godine je morala da odustane od svog plana da se pridruži zoni evra u 2024.
Iako je usvajanje evra teoretski uslov za učlanjenje u Evropsku uniju, Češka, Mađarska, Poljska i Švedska ne izgledaju zainteresovane. Ni Danska, koja je odustala od pristupanja, takođe ne menja stav.
"S obzirom na to da je nekoliko zemalja trenutno u procesu pridruživanja EU, moramo da zadržimo svoju sposobnost da delujemo odlučno", napisali su Lagarde i drugi lideri EU. "Proširivanje i produbljivanje se međusobno ne isključuju. Ali, proširenje može zahtevati promene u načinu na koji je EU organizovana."
.webp){kind=icon}
