Hrvatska će uskoro saznati da li će postati 20. članica evrozone. Postignut napredak proceniće se u izveštaju Evropske centralne banke i izvršnog tela Evropske unije koji su najavljeni u sredu.
Na temelju procene raznih faktora, uključujući inflaciju i javni dug, političari u Briselu izdaće preporuku nacionalnim vladama o tome treba li Hrvatskoj dopustiti uvođenje evra 1. januara 2023. godine.
Pozitivnim rešenjem Hrvatska bi postala prva nova članica evrozone nakon Litvanije 2015. godine. Poput te baltičke zemlje, i Hrvatska kandidatura je delimično usmerena na učvršćivanje prozapadne pozicije posle decenija komunističke vladavine nakon Drugoga svetskog rata. Bilo bi i ekonomskih koristi, kao što su niže kamate i bolji kreditni rejting.
Ostale istočne članice EU, uključujući Bugarsku i Rumuniju, nastoje da slede njihov primer. Ipak, neki u regiji manje su željni uvođenja evra jer su uočili korist nezavisne monetarne politike nakon globalne finansijske krize 2008. godine.
Za Hrvatsku, koja je bila poslednja zemlja koja je pristupila EU 2013. godine, inflacija se pokazala najvećim izazovom nakon što je rat u Ukrajini doveo do skoka cena energenata i drugih roba. To je problem koji zahvata celo evropodručje: potrošačke cene rekordno su skočile - za 8,1 odsto u maju.
Hrvatska je optimistična zbog obuzdavanja inflacije i zadržavanja na nivou drugih zemalja Unije. Njena usklađena stopa s EU bila je oko 4,7 odsto u 12 meseci do aprila, prema rečima čelnika centralne banke Borisa Vujčića, koji bi se pridružio Upravnom veću ECB-a za određivanje kamatnih stopa ako Hrvatska uđe u evrozonu.
Predsednik Evrogrupe Paschal Donohoe ranije ove godine zvučao je pozitivno, hvaleći "ogromne napore" zemlje u pripremi za usvajanje evra i dodao kako se nada da je moguć dodatni napredak.
"Postignuti su svi potrebni kriterijumi strukturnih reformi", rekli su ovonedeljnom izveštaju Fitch Ratingsa, uz napomenu da postoji "dovoljna politička podrška" za članstvo.
Hrvatska kuna čvrsto je vezana za evro otkad se zemlja 2020. pridružila Bugarskoj u čekaonici za usvajanje jedinstvene valute, nazvanoj ERM-2.
Ipak, retorika u Bugarskoj nije tako optimistična. Oni su odložili vlastito pristupanje za godinu dana, do 2024, kako bi dobili vremena za prevladavanje poslednjih prepreka.
.webp){kind=icon}
