Mentalna tranzicija na evro bi Hrvatima mogla biti lakša nego Nemcima

Kune će uskoro iščeznuti iz novčanika hrvatskih građana, ali to ne mora nužno da znači da će ih se samo tako rešiti. Više od četvrtine nemačkih građana i danas cene preračunavaju u marke. Njih 19 odsto to čini u svakodnevnoj kupovini, a još dodatnih sedam procenata to radi prilikom većih kupovina poput nekretnina ili automobila.

Nemačka marka, s kojom Hrvate verovatno vežu jednake mentalne vežbe nekadašnjeg preračunavanja, nestala je pre 21 godinu, kad je Nemačka zajedno s još deset država uvela evro u svakodnevnu upotrebu. Ali, kao i Nemci, četvrtina građana evrozone, koja je u međuvremenu proširena do 19, a od nove godine i na 20 članica, i dalje preračunava svoju novu valutu u staru.

Podaci su to koji proizlaze iz ankete Evrobarometra koja je lane u oktobru obuhvatila gotovo 18.000 ispitanika širom svih članica evrozone. U proseku sasvim solidna većina građana, njih 72 odsto, sve meri u evrima. Ali, na nivou evrozone njih 15 odsto i dalje za svakodnevnu upotrebu evre preračunava u svoju staru valutu, a njih još dodatnih devet odsto to radi samo za velike troškove.

Istrajnost u tome je nešto ukorenjenija u većim državama koje su nekad imale čvrste valute poput Italije, Nemačke i Francuske, pa čak i Belgije. U spomenutim državama udeo onih koji se vraćaju starim valutama je viši od 25 odsto, a u Belgiji doseže čak 31 procenat. I stanovnici nekih manjih država, kao što su Slovačka ili Austrija, nisu baš potpuno navikli na evro. U Slovačkoj to može čak biti i posledica toga što je ta država sa svojom krunom raskrstila tek 2009.

Slovenija, koja se svog tolara rešila samo dve godine ranije, pri samom je vrhu država gde se razmišlja samo u evru. Tek šest odsto građana konvertuje u tolar (a možda i dinar; u anketi se ne precizira koja stara valuta je u pitanju), a njih 91 odsto razmišlja isključivo u evrima. Na samom vrhu zemalja čiji su građani ponajviše prigrlili evro je Letonija, gde samo pet odsto građana još konvertuje u lat (ili rublju), a njih 94 odsto je verno evru. Letonija je evrozoni pristupila 2014. godine, ali se čini da su se tamošnji stanovnici brzo navikli na evro.

Depositphotos

 

Letoniji i Sloveniji su po vrlo niskom udelu građana koji računaju u staroj valuti bliske još i Irska, Estonija i Finska. Činjenica da se u Hrvatskoj oduvek za veliku kupovinu razmišljalo u "čvrstim valutama" jasno govori kako bi oni odgovarali na to pitanje iz Evrobarometra. Biće zanimljivo pratiti i koliko će se brzo i za svakodnevnu kupovinu prebaciti na novu valutu; hoće li u tome uspeti brzo kao Letonci i Slovenci, ili će istrajnije preračunavati u kune kao što to za svoje nekadašnje valute čine Nemci, Belgijanci ili Slovaci.

Anketa Evrobarometra pokriva i neka druga pitanja koja se nameću ovih dana. Iz hrvatskih vladajućih krugova tvrde da zajednička valuta doprinosi lakšem međunarodnom poslovanju, kupovini i putovanju. Ako je suditi po odgovorima građana evrozone, dobrim delom su u pravu. Otprilike četiri petine anketiranih smatra da je evrom lakše poslovati s drugim državama, te da se zahvaljujući evru lakše upoređuju cene i kupuje u različitim državama Evropske unije (EU), uključujući i internet kupovinu.

Nešto je slabija podrška kad se građane pita da li je evro olakšao putovanja jer samo polovina smatra da je to istina, dok ih 40 odsto misli da nije. Takođe, samo 45 procenata građana misli da je evro zaslužan za smanjivanje naknada prilikom podizanja novca s bankomata kad su u drugoj državi. Trećina anketiranih smatra da nije.

Dobar za EU

Pitanje evra šire je od onog ograničenog na svakodnevnu upotrebu. Stav oko toga da li je evro uopšteno dobar za EU je relativno ujednačen među svim državama članicama evrozone. U proseku 77 odsto građana smatra da je on dobra stvar za EU, a taj se udeo kroz godine nije previše menjao. Pre 15 godina 72 odsto građana je mislilo da je evro dobra stvar za Uniju, u doba najveće krize pre deset godina procenat je pao na 66, ali se posle toga kroz godine uz manje oscilacije oporavio do sadašnjeg nivoa. Gledano po zemljama, najveću podršku valuti kao dobroj stvari za celu Uniju daju Finci - njih 87 procenata, a najmanju Italijani, njih 73 odsto.

Depositphotos

 

Nešto je drugačija situacija kad se građane pita je li evro dobar za njihovu vlastitu zemlju, što se delom dotiče i pitanja vođenja vlastite monetarne politike. S nacionalnom valutom, države su slobodne da upravljaju kako im je volja. Kad se radi o zajedničkoj valuti i kad se odluke donose negde daleko u Frankfurtu ili Briselu, stav o tome da li je evro dobar za matičnu državu može biti drukčiji.

Posebno je to došlo do izražaja pre desetak godina kad se u jeku grčke fiskalne krize strahovalo i o mogućim problemima u Irskoj, Italiji, Španiji i Portugaliji, te su se spominjale i dve brzine i nivoa integracije evrozone i slična rešenja. Tada je bilo i jasno koliko male države u evrozoni zavise od kreiranja monetarne politike kojom diriguju veliki poput Nemačke i Francuske.

Ali, ako je suditi po rezultatima ankete Evrobarometra, uverenje da je evro dobar i za vlastitu državu s vremenom raste. Krajem 2007. godine 45 odsto anketiranih smatralo je da je evro dobar za njihovu državu, a 42 odsto njih da nije. Kroz proteklih 15 godina ta dva udela su se bitno razdvojila, i to čvrsto u korist evra. Danas 69 odsto građana evrozone smatra da je evro dobar i za njihovu državu, a udeo onih koji misle da nije, smanjio se na 22 odsto.

Tu ipak nije kraj priče da se u monetarnoj politici evrozone glasovi manjih članica ne čuju dovoljno. Dve trećine građana evrozone smatra da bi države iz evrozone morale više da se usaglašavaju oko pitanja ekonomske politike, uključujući i budžetska pitanja. Stav o tome da među državama ne postoji dovoljno razumevanja o pitanjima zajedničke valutne politike je kroz godine donekle omekšao.

Još krajem 2011. godine je čak tri četvrtine anketiranih smatralo da bi se države članice evrozone međusobno morale bolje koordinisati. Taj udeo je, kako pokazuje najnovija anketa, u međuvremenu smanjen, ali njegova veličina i dalje govori u prilog utiska da je kreiranje ekonomske politike u evrozoni previše centrističko.

Najviše zamerki na centrizam ima južnoevropski pojas, odnosno građani Italije, Grčke, Španije i Portugalije. U tim državama najmanje tri četvrtine anketiranih smatra da bi se članice evrozone morale više koordinisati. Na suprotnoj strani spektra su Estonija, Finska i Holandija gde 40 odsto ili manje građana smatra da bi bolje bilo više koordinacije. U Nemačkoj to smatra polovina građana, a u Francuskoj njih 68 odsto. Uopšteno postoji percepcija da te dve države imaju najjači uticaj na kreiranje monetarne politike evrozone.

Monetarni centrizam

Osećaj udaljenosti od centra monetarne politike može uticati i na to kako se građani osećaju kad daju svoju ocenu da li je evro dobar za njihovu vlastitu državu. Finska i Estonija se, uz Maltu, Irsku i Sloveniju, nalaze među državama gde relativno najviši udeli građana misle da je evro pozitivna stvar za njihovu vlastitu državu. S druge strane se nalaze Kipar, Luksemburg i Italija, gde ih manje od dve trećine ima pozitivno mišljenje o evru kao dobrom doprinosu za njihovu državu. Ali, ti udeli su i dalje većinski. Iskustvo tih država sugeriše da bi i građani Hrvatske za neko vreme mogli većinom misliti da je uvođenje evra dobra stvar za njihovu domovinu.

Bloomberg

 

Evrobarometar je ispitao i stavove građana oko pojedinih ekonomskih politika, onih posebno u vezi sa poslednje tri godine. Reč je o dva velika paketa pomoći EU, jednom koji je bio usmeren na očuvanje radnih mesta tokom pandemije i drugom vrednom 750 milijardi evra usmerenih na oporavak privrede od pandemije.

Nema sumnje da su građani evrozone čvrsto iza oba paketa. Tri četvrtine njih misli da je dobro što je članicama EU odobrila 750 milijardi evra za oporavak pod uslovom da se taj novac iskoristi za investicije u tranziciju na zelene i digitalne tehnologije. Najveću podršku taj program ima u Italiji, gde čak 85 odsto anketiranih smatra da je EU dobro postupila, dok je najmanja podrška u Holandiji, gde to misli 61 odsto građana.

Kad se radi o drugom paketu pomoći, onom kroz koji je EU kreditima pomogla članicama u održavanju zaposlenosti, podrška je takođe čvrsta. U proseku čak četiri petine građana misli da je taj program bio dobar. Najveću podršku i taj paket ima u Italiji, gde ga dobrim smatra 86 odsto anketiranih, a najmanje je podržan u Irskoj, ali i tamo je podrška većinska, te 62 procenta Iraca smatra da je EU dobro postupila.

Evrobarometar se pozabavio i samim fizičkim oblikom evra. Uz stav koji ima dve trećine građana da bi kovanice od jednog i dva centa trebalo ukinuti, o čemu je Bloomberg Adria već pisala, građani su složni u tome da se novčanice evra vrlo lako razlikuju i da se njima vrlo lako služi. Samo šest odsto anketiranih je reklo da to nije lako ili nisu imali stav u vezi s tim. Kod kovanica je situacija slična, mada je zbunjenost nešto veća, jer 14 odsto anketiranih smatra da kovanice evra i evrocenta nije lako međusobno razlikovati i njima rukovati.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar