Ministri finansija Evropske unije dogovorili su izmenu fiskalnih pravila nakon višemesečnih zahtevnih i intenzivnih pregovora sa ciljem da se obuzda dug, ali i omogući investiranje u ključna područja kao što su odbrana ili zelena tranzicija.
Dok s jedne strane nova pravila, koja će važiti od novog budžetskog ciklusa, omogućuju fleksibilnost u fiskalnom prilagođavanju, kako su to želele zemlje poput Francuske ili Italije, Berlin je uspeo u tome da se uključe mehanizmi kako bi se osiguralo smanjenje duga i stvaranje zaštitnih slojeva za ublažavanje budućih šokova u trenucima kriza.
Zemlje će sada imati više prostora da odluče kako će smanjiti dug, ali su istovremeno poboljšani načini za kontrolu primene pravila kada se ograničenja probiju.
Opširnije
Industrijska proizvodnja u evrozoni na najnižem nivou od 2020.
Industrijska proizvodnja je u evrozoni na godišnjem nivou pala za 6,6 odsto, a u EU za 5,5 odsto.
13.12.2023
EU postigla dogovor o regulisanju AI-ja
EU je postigla teško izdejstvovan dogovor o onome što bi trebalo da postane najsveobuhvatnija regulativa o AI-ju u zapadnom svetu.
09.12.2023
EU bi mogla da ponovo pokrene postupak protiv SAD zbog carina na čelik
Pokretanjem postupka EU ostavlja širom otvorena vrata za nametanje carina u budućnosti.
08.12.2023
Šta kraj ere fiskalnih podsticaja znači za evropske privrede
Doba snažnih fiskalnih podsticaja u Evropskoj uniji je prošlo.
04.12.2023
Složeni pregovori su pokazali razlike između zemalja poput Nemačke koje su želele stroge okvire za ograničavanje duga i onih koje su, kao Francuska ili Italija, bile zabrinute oko potreba finansiranja svojih industrijskih sektora, na primer, odbrane i digitalne i zelene tranzicije.
"Ova pravila će garantovati finansijsku stabilnost i zdrave javne finansije svuda u Evropi u budućnosti. Prvi put u 30 godina ovaj pakt o stabilnosti priznaje važnost investicija i strukturalnih reformi", izjavio je francuski ministar finansija Bruno Le Maire.
Nova pravila predviđaju da će zemlje s većim nivoom duga od 90 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) morati da smanjuju taj dug za jedan procentni bod BDP-a godišnje tokom perioda prilagođavanja. One zemlje s dugom između 60 i 90 odsto BDP-a moraće da učine pola tog napora.
Zemlje članice će morati da stvore fiskalne zaštitne slojeve od 1,5 odsto BDP-a uporedo s obavezom o poštovanju gornjeg nivoa deficita od tri odsto BDP-a. Kako bi se izgradio taj sloj, prilagođavanje treba da bude 0,4 odsto BDP-a, što može biti smanjeno na 0,25 odsto BDP-a u slučaju produženja perioda prilagođavanja.
Očekivana putanja kretanja duga
Vladama će biti dopuštena fleksibilnost u neto potrošnji od 0,3 odsto BDP-a godišnje i 0,6 odsto BDP-a ukupno tokom perioda nadzora. Takođe, zemlje će moći da produže period prilagođavanja sa četiri na sedam godina zbog investicija ili reformi uključenih u planove oporavka nakon pandemije.
Za one zemlje koje moraju da naprave godišnji napor u prilagođavanju od pola procentnog boda BDP-a i prekrše tu obvezu, povećani troškovi plaćanja kamata biće isključeni iz obračuna od 2025. do 2027. godine.
Ostaje na snazi gornji dopušteni prag za budžetski deficit od tri odsto BDP-a te za javni dug od 60 odsto BDP-a.
Da nije došlo do ovih promena, stara pravila suspendovana tokom pandemije, koja će ponovo stupiti na snagu od 1. januara 2024. i važiti do novog budžetskog okvira, dovela bi neke zemlje u vrlo tešku situaciju. Ministri finansija su težili političkom dogovoru do kraja godine kako bi se ceo zakonodavni proces usvajanja novih pravila obavio do proleća, uoči evropskih izbora u junu.
.webp){kind=icon}
