ECB u nedoumici: Prerano sniziti kamatne stope ili ugušiti privredu

Prognoze Evropske centralne banke (ECB) i sve popratne poruke uskoro će doći do izražaja dok predsednica Christine Lagarde razmatra koliko će se snažno odupreti tržišnim okladama na smanjenje kamatnih stopa.

S brzim slabljenjem inflacije, slabom ekonomijom i jednim članom odbora koji menja kurs prema restriktivnijem smeru, tržišta se klade na smanjenje kamatnih stopa već u martu. Predviđaju da će stopa do kraja 2024. godine pasti na 2,5 odsto, a još su prošle nedelje predviđali da će troškovi zaduživanja ostati iznad tri odsto.

Ako su tržišta u pravu, ECB će iduće godine biti prva među glavnim centralnim bankama koja će smanjiti kamatne stope i sprovesti najagresivniji ciklus popuštanja. Ali zvaničnici ne žure sa delovanjem, iako će njihove nove projekcije morati da priznaju promenjenu ekonomsku pozadinu s nižim izgledima za cene.

Nedoumica s kojom se suočavaju kreatori politike podseća na decembar 2021. godine, kada su oklevali sa donošenjem mera dok je američki Fed napravio oštar zaokret ka restriktivnoj politici, a investitori su počeli da se klade da će i ECB povećati kamatne stope. Tada su prognoze pokazivale ubrzanje inflacije, ali su povećanja započela tek sedam meseci kasnije, što su mnogi posmatrači smatrali neblagovremenim potezom.

Lagarde i njene kolege, koje su ćutale uoči odluke 14. decembra, sada se suočavaju sa sličnim izazovom dok razmatraju koju bi grešku radije rizikovali: prerano snižavanje stopa i puštanje inflacije da divlja ili ugušiti ekonomije sa previše stezanja.

Prognoze ECB-a (Bloomberg)

Björn Griesbach, viši investicioni strateg u Allianzu, smatra da mnoge zvaničnike još uvek brine opasnost od potrošačkih cena.

"Projekcije će biti vrlo važne", rekao je. "Jedno je jasno: moraju pasti. Ali ECB je odlučan da ne bude drugi put uhvaćen u podcenjivanju inflacije."

Zvaničnici završavaju projekcije koje će Lagarde predstaviti sledećeg četvrtka sa prikazom gde se nalaze rizici, što može oblikovati određena očekivanja.

Prognoze su sveobuhvatnije od onih u septembru i uključuju polugodišnji proces prikupljanja podataka od nacionalnih centralnih banaka kojima je rok za dostavu bio pre nedelju dana. Decembarske prognoze jedine su od četiri godišnje koje prikazuju dalje u budućnost, u ovom slučaju, do 2026. godine.

ECB je agresivno pooštrio politiku (Bloomberg)

ECB je prethodno predvideo da će inflacija prosečno iznositi 3,2 odsto sledeće godine i da će se vratiti na cilj od dva odsto u drugoj polovini 2025. Ta prognoza izgleda sve više zastarela nakon što je rast potrošačkih cena u novembru usporio na 2,4 odsto, najniže od sredine 2021. godine.

Članica Izvršnog odbora ECB Isabel Schnabel, inače poznata kao restriktivna ekonomistkinja, priznala je da je taj broj "izuzetno" visok i da dalje povećanje kamatnih stopa nije verovatno. Međutim, nije najavila mogućnost smanjenja u prvoj polovini godine, iako je guverner Banque de Francea François Villeroy de Galhau rekao da bi se to pitanje moglo postaviti 2024.

Schnabel i drugi upozoravaju da bi inflacija ipak mogla ponovno da ubrza, ali podaci i njihovi komentari uverili su investitore da se klade na ranija i veća smanjenja kamatnih stopa.

To je takođe podstaklo neke ekonomske stručnjake da revidiraju svoja predviđanja, pa je Deutsche Bank u sredu prognozirao popuštanje od 150 baznih bodova iduće godine, s prvim potezom u aprilu umjesto u junu. Prošle nedelje je Goldman Sachs promenio svoju prognozu predviđajući smanjenje već u aprilu.

Oporavak obveznica koji je pratio promenu stope dodatno podiže uloge za Lagarde sledeće nedelje. Indeks državnog duga u koji nisu uključene američke obveznice je ove nedelje skočio na najviši nivo od aprila 2022. godine, nastavljajući sjajan rast iz novembra.

Erik Nielsen, glavni ekonomski savetnik grupe UniCredit, slaže se s pomakom na tržištu i smatra da rast potrošačkih cena neće potrajati.

Nielsen tvrdi da uz usporavanje ekonomija obično dolaze i slabija tržišta rada i da to ne bi podstaklo inflaciju. Guverner Banco de Portugala Mário Centeno, jedan od popustljivijih ECB ekonomista, ponovio je to u članku ove nedelje.

"Gašenje radnih mesta i zamrzavanje novih zapošljavanja više su usklađeni u recesiji nego tokom rasta", rekao je.

Za agresivne regulatore poput predsednika Bundesbanka Joachima Nagela i dalje postoji opasnost od povratka inflacije. Više puta je odbacio tvrdnje da su kamatne stope dostigle vrhunac. Njegov belgijski kolega Pierre Wunsch čak je izjavio da bi zvaničnici mogli ponovno da povećaju kamatne stope kako bi zadržali dovoljno restriktivnu politiku dok se ulagači klade na smanjenje.

Nagel ukazuje na rat na Bliskom istoku kao jedan od razloga za oprez, jer bi širenje sukoba u tom regionu moglo da utiče na skok cene nafte, a zatim na povećanje inflacije.

Zvaničnici, koji su govorili pod uslovom anonimnosti, kažu da će celokupna slika biti jasna tek kada se u prva tri meseca pojave potpuni detalji o platama i fiskalnim planovima. Druga komplikacija je ta što ECB možda želi da ubrza smanjenje svog bilansnog stanja.

U svakom slučaju, ekonomisti poput Anatolija Annenkova iz Société Généralea upozoravaju da, usred rastućih spekulacija o smanjenju kamatnih stopa, postoji opasnost od samozadovoljstva.

"Nemojte se zavarati činjenicom da inflacija prilično brzo pada”, rekao je. "Postoji opasnost da ljudi povuku ravnu liniju, što sugeriše da ćemo premašiti cilj u roku od šest meseci."