Pad potrošnje domaćinstava doveo je do usporavanja privrede Nemačke u trećem tromesečju, pa je najveća evropska privreda ušla u ono što Bundesbanka smatra da bi moglo da bude recesija.
Bruto domaći proizvod se smanjio za 0,1 odsto u tri meseca do septembra, izvestila je u petak kancelarija za statistiku, potvrđujući prethodnu procenu. Potrošnja stanovništva je opala za 0,3 odsto u odnosu na prethodni kvartal, dok su državni rashodi porasli.
Podaci ističu borbu zemlje da se oporavi od pada koji je izazvala energija prošle zime, i sve veći uticaj viših troškova zaduživanja. Nemačka je jedina velika ekonomija za koju Međunarodni monetarni fond predviđa da će se ove godine smanjiti.
Opširnije
Nemačka zbog Ustavnog suda blokirala budžet
Problem je prvo bilo preusmerenje pandemijskih sredstava u fond za sprečavanje klimatskih promena.
21.11.2023
Nakon presude vredne 60 milijardi evra, Nemačka još dalje od zelenih ciljeva
Nemačka se već neko vreme bori da postigne klimatske ciljeve koje je zacrtala.
18.11.2023
Nemački trgovci očekuju slabiju prodaju u božićnoj sezoni
Više od polovine nemačkih trgovaca na malo očekuje slabiju prodaju tokom božićne sezone.
14.11.2023
Nemačka industrija u padu većem od očekivanja
Nemačka ekonomija je pala za 0,1 odsto u trećem kvartalu zbog manje potrošnje domaćinstava.
07.11.2023
Broj porudžbina u nemačkim fabrikama neočekivano porastao u septembru
Povećan je broj porudžbina na stranom tržištu.
06.11.2023
Visoke cene energije i slab globalni rast i dalje predstavljaju velike prepreke za ogromnu nemačku proizvodnu bazu. Nekoliko velikih industrijskih firmi počelo je da smanjuje troškove, a proizvođač hemikalija BASF SE planira da smanji investicije za skoro 15 odsto u naredne četiri godine.
Poslovne ankete objavljene u četvrtak istakle su "značajnu slabost" u privatnom sektoru, iako ublažavanje uslova ukazuje na povratak rasta u narednoj godini. Očekuje se da će indeks Ifo instituta koji treba da bude objavljen kasnije u petak pokazati blagi porast.
Visoke kamatne stope i dalje snažno utiču na potražnju, sa punim uticajem na ekonomiju. U skorije vreme ne treba očekivati ublažavanje monetarnih uslova, uprkos drastičnom usporavanju inflacije na 2,9 odsto u oktobru, navodi Evropska centralna banka.
Zvaničnici, uključujući predsednika Bundesbanke Joachima Nagela, čak su rekli da bi moglo biti neophodno još jedno povećanje kamatnih stopa da bi se rast potrošačkih cena vratio na cilj od dva odsto, čime se negiraju opklade tržišta da će prvo smanjenje biti već u aprilu.
Prošlonedeljna odluka Ustavnog suda je još jedna prepreka. Bloomberg Economics procenjuje da bi privreda sledeće godine mogla da poraste za manje od polovine koliko bi inače mogla da postigne, jer vlada mora da se suoči sa presudom.
.webp){kind=icon}
