Nakon presude vredne 60 milijardi evra, Nemačka još dalje od zelenih ciljeva

Nemačka se već neko vreme bori da postigne klimatske ciljeve koje je zacrtala. Nakon sudske presude koja je doneta ove nedelje, čini se da su ti napori još više van domašaja.

Sudije Ustavnog suda u Karlsruheu oduzele su 60 milijardi evra (65 milijardi dolara) vanbudžetskih sredstava za čistu energiju i industrijske projekte. Vladini zvaničnici strahuju da će slični finansijski instrumenti - možda čak 770 milijardi evra - takođe morati da se izmene.

Presuda je još jedan udarac na putu dekarbonizacije najveće evropske ekonomije i postavlja se pitanje koje će poteze zvaničnici dalje preduzeti. Nemačka je tokom prošlogodišnje krize bila prinuđena da koristi više fosilnih goriva kako bi snizila cene energije. Vlada je već priznala da zaostaje u ostvarenju cilja da smanji emisije za dve trećine u odnosu na nivoe iz 1990. do kraja decenije.

Nemački transport i emisije energije su u porastu, ekspanzija infrastrukture za vodonik i ostale izvore obnovljive energije je suviše spora, a skoro svaki napor u okviru dalekosežne klimatske politike ove godine postao je razlog za brigu i frustracija birača.

Bloomberg Mercury

 

Ministar finansija Christian Lindner rekao je u četvrtak da odluka suda predstavlja "prekretnicu" u finansijskoj politici, primoravajući vladu da postavi strože prioritete pri raspodeli potrošnje. Vladajuća koalicija radi na revidiranom planu finansiranja Fonda za klimu i transformaciju, rekao je on.

Električna vozila i vodonik

U zavisnosti od toga koje su inicijative ugrožene, reorganizacija budžeta mogla bi uticati na instaliranje stanica za punjenje električnih vozila ili proširenje vodonične infrastrukture.

Potencijalna prilagođavanja "verovatno bi bila usmerena na zaduživanje i potrošnju na planove energetske tranzicije", rekao je ekonomista Berenberga Salomon Fiedler nakon što je presuda objavljena u sredu.

Ministar ekonomije Robert Habeck ubrzo nakon presude izjavio je da će "sve obećanja biti ispoštovane i da će moći da se posvete novim obavezama tek kada se izradi novi ekonomski plan". Sprovođenje delimične zabrane grejanja na fosilna goriva koja počinje sledeće godine, na primer, treba da se nastavi.

Ipak, predstavnici industrije su bili uznemireni mogućim posledicama presude, za koju neki brinu da bi mogla da dovede do ponovnog uvođenja poreza za podršku širenju obnovljivih izvora energije ili da utiče na subvencije za cene električne energije.

"Političari moraju da obezbede finansiranje važnih projekata energetske i klimatske politike što je pre moguće", rekao je Peter Adrian, predsednik Udruženja nemačkih industrijskih i privrednih komora. "Više investicija je red dana."

Udar na finansiranje dolazi u ključnom trenutku u međunarodnoj klimatskoj diplomatiji. Habeck bi sledećeg meseca trebalo da otputuje na samit Ujedinjenih nacija COP28 u Dubaiju kako bi izložio plan svoje zemlje da postepeno izbaci ugalj i ubedio velike emitere poput Kine da učine isto.

Nemačka je u posebno spornoj poziciji, uzimajući u obzir da je najveći evropski zagađivač, ali i zbog ranjivosti koju je pokazala tokom prošlogodišnje krize. Činjenica da se ova zemlja umnogome oslanjanja na strana fosilna goriva još više naglašava potrebu za velikim programima zelenog finansiranja.

Presuda je "učinila svet još malo komplikovanijim", rekla je ministarka inostranih poslova Annalena Baerbock u sredu, tokom brifinga na kojem je trebalo da objavi za šta će Nemačka zalagati na COP28 samitu. "Jasno je da će nam u borbi protiv klimatske krize biti potrebna ta sredstva."