Britanija zabranjuje prodaju benzinaca i dizelaša da bi umirila EV industriju

Britanska vlada obavezala se da će se držati svoje zabrane prodaje novih automobila na naftu i dizel od 2030. godine, s ciljem da u to uveri kompanije i investitore u industriji električnih automobila, uzimajući u obzir da je poslednjih dana izgledalo da se premijer ove zemlje Rishi Sunak predomišlja u vezi sa ovom politikom. 

Sunak je u ponedeljak, kada su ga medijske kuće upitale u vezi sa tim, odbio da se obaveže na izvršenje, a drugi ministar Andrew Mitchell je takođe izrazio sumnju kada je u pitanju zacrtani rok. Međutim, sekretar za stambena pitanja Michael Gove je za Times Radio potvrdio da se krajnji datum ne može pomerati. Na pitanje da li je zabrana potpuno zagarantovana, koje mu je postavljeno iz Sky Newsa, Gove je ponovo dao potvrdan odgovor.

Ipak, Gove je sugerisao da bi vlada mogla promeniti tempo kojom će predstaviti niskougljenične sisteme za grejanje u domaćinstvima, poput toplotnih pumpi, kao zamenu za gasne kotlove. Upitan da li će zakonom biti obavezno da svi novi stambeni prostori imaju ove sisteme od 2025. godine, Gove je za Times Radio rekao da nema potrebe za revidiranjem tog pravila, naglašavajući da bi trebalo da svi novi stambeni prostori ispunjavaju standarde nulte emisije.

Depositphotos

 

Sunak se, nakon specijalnih izbora prošle nedelje na kojima su torijevci neočekivano odneli tesnu pobedu nad laburistima nakon kampanje protiv lokalnih ograničenja na upotrebu vozila na benzin i naftu, suočio sa povećanim pritiskom članova Konzervativne stranke, koji od njega očekuju da izmeni zahteve u vezi sa obećanjima usmerenim ka eliminisanju emisija ugljenika u Velikoj Britaniji do 2050. godine. Torijevci su u nedavnim anketama zaostajali za glavnom opozicionom strankom sa razlikom od oko 20 poena. Međutim, neki poslanici su politiku zaštite životne sredine predstavili kao kočnicu rasta bogatstva konzervativaca usred krize troškova života.

Zabrana prodaje benzinaca do 2030. bila je u fokusu nekih torijevaca, odnosno desne strane te partije koja se protivi  zabrani, iako su Goveovi komentari, kako izgleda, umanjili njihove napore da odlože rok. To bi moglo umanjiti  zabrinutost preduzeća električnih vozila koja vlada pokušava da dovede u Veliku Britaniju. Zabrana iz 2030 - kao i velikodušna vladina subvencija - formirali su okruženje koje je podstaklo odluku Tata grupe da uloži četiri milijarde funti u novu fabriku akumulatora za električne automobile u Velikoj Britaniji prošle nedelje. Vlada pokušava da podstakne više kompanija da grade takozvane gigafabrike u Velikoj Britaniji.

Odluka vlade o uvođenju pomenutih grejnih sistema u nove domove do 2025. treba da pomogne razvoju tržišta toplotnih pumpi, kako bi broj instalacija dostigao 600.000 godišnje do 2028. Vlada takođe planira da sve pumpe instalirane u novim stambenim prostorima do 2035. godine budu niskokarbonske, ili u slučaju gasnih kotlova, da postoji mogućnost da barem budu prilagođeni za upotrebu hidrogena.

"Moramo da budemo oprezni u vezi sa primenom [ovih pravila], jer se suočavamo sa pravim izazovima u vezi sa troškovima života", rekao je Gove za Times Radio. "Ono što ne želimo da radimo jeste da u ovoj fazi primoravamo pojedince da plaćaju prevelike sume. Tome moramo da pristupimo proporcionalno."

Gove je kasnije izjavio da vlada razmatra mogućnost da ublaži tempo kojim privatni stanodavci moraju da primene pravila energetske efikasnosti stambenog prostora koji iznajmljuju. On je za BBC rekao da će vlada "ublažiti" nove ekološke zahteve za privatni sektor izdavanja stanova, ne ulazeći u detalje.

Ipak, nije jasno kako će vlada uspeti da ublaži svoju poziciju po pitanju prelaska da gasnih kotlova na alternativne sisteme grejanja i da istovremeno potpuno ispoštuje svoje zakonske obaveze u vezi sa klimatski ciljevima do 2050. godine.

Ministri su prošle godine izgubili značajan slučaj kada je Viši sud utvrdio da je prvobitna verzija strategije nulte emisije nezakonita jer nije dovoljno detaljno prikazala kako će ispuniti cilj nultih emisija. Da bi ispunila cilj do 2050. godine, od vlade se zakonom traži da napravi petogodišnje budžete za ugljenik 12 godina unapred kako bi dokazala na koji način namerava da dostigne cilj. 

- U pisanju teksta pomogla Ellen Milligan.