EU inflacija na najnižem nivou u dve godine

Godišnja stopa inflacije u Evropskoj uniji pala je u oktobru na 3,6 odsto sa septembarskih 4,9 odsto, pokazali su najsvežiji podaci Eurostata objavljeni u petak. Inflacija se na sadašnjem nivou poslednji puta nalazila u septembru 2021. godine, pet meseci pre nego što je počeo ruski napad na Ukrajinu koji je ionako složenu globalnu pandemijsku makroekonomiju dodatno zakomplikovao.

S ruskom invazijom naglo su i visoko skočile cene energenata, a upravo su cene energije, koje su u odnosu na prošlu godinu pale za više od deset odsto, bile najzaslužnije za dodatno usporavanje stope inflacije u oktobru. Mesec dana pre, inflacija u Uniji je po prvi puta pala ispod pet odsto, nakon što se tokom leta kretala oko šest odsto. Pre godinu dana iznosila je 11,5 odsto.

Poput Hrvatske, cene usluga i hrane i pića ponajviše guraju inflaciju prema gore. Usluge su u godinu dana poskupele 4,6 odsto, a hrana i pića za 7,4 odsto, otkrivaju podaci Eurostata.

Među pojedinim članicama Unije inflacija u ovom trenutku najviše muči stanovnike Mađarske i Češke. U susednoj Mađarskoj cene su u oktobru u proseku bile 9,6 odsto više nego lani, a u Češkoj 9,5 odsto. Društvo u vrhu im još rade Rumunija s rastom od 8,3 odsto, te Slovačka s rastom od 7,8 odsto iako ni Hrvatska niti Slovenija nisu daleko. U Hrvatskoj su prošlog meseca cene bile 6,7 odsto više nego godinu pre, a u Sloveniji 6,6 odsto.

S druge strane tablice, najnižu stopu inflacije, čak i ispod nule imaju Belgija, Holandija i Danska. U Belgiji je ona iznosila -1,7 odsto, u Holandiji -1 odsto, a u Danskoj -0,4 odsto.

U Eurostatu ističu da je u poređenju sa septembrom godišnja inflacija pala u 22 države članice, a porasla u njih pet. Radi se o Češkoj, Estoniji, Grčkoj, Španiji i Švedskoj.

Na mesečnom nivou cene su u oktobru u Uniji porasle za 0,1 odsto, kao i u evrozoni koja okuplja članice sa zajedničkom valutom. Godišnja stopa inflacije u eurozoni dodatno se u listopadu približila ciljanoj vrednosti od oko dva odsto kojoj svojom monetarnom politikom stremi Evropska centralna banka (ECB). Merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena ona je iznosila 2,9 odsto, dok je mesec dana ranije bila 4,3 odsto.

No, taj oštriji pad opšte stope ipak treba uzeti s dozom rezerve pošto bazna inflacija – ona u koju ne ulaze cene hrane i energenata, a koju ECB koristi kao glavno merilo – ipak sporije pada. U oktobru je ona iznosila 4,2 odsto, u poređenju sa 4,5 odsto mesec dana ranije.