Inflacija u evrozoni na najnižem nivou u dve godine, ali i BDP pada

Inflacija u evrozoni pala je na najniži nivo u više od dve godine pošto se ekonomija smanjila nakon neviđenog povećanja kamatnih stopa.

Potrošačke cene su porasle 2,9 odsto godišnje u oktobru, što je manje u odnosu na 4,3 odsto iz prethodnog meseca i bolje od prosečne procene ekonomista, koja je iznosila od 3,1 odsto u Bloombergovom istraživanju. U drugom saopštenju, Eurostat je saopštio da je bruto domaći proizvod (BDP) u trećem kvartalu pao za 0,1 odsto, dok su ekonomisti očekivali stagnaciju.

Bloomberg

 

Podaci pokazuju da, iako 10 uzastopnih povećanja kamatne stope Evropske centralne banke (ECB) pomaže da se inflacija vrati na cilj od dva odsto, viša stopa uzima danak na domaćinstva i firme jer se trošak zajmova naglo povećava

U Nemačkoj je hemijski gigant BASF SE ranije tog dana najavio da će prodaja i zarada u 2023. biti na nižem nivou njegovog predviđanja, dok se pokazalo da kupci u francuskom Carrefouru i dalje kupuju jeftinije brendove.

Podaci o BDP-u u evrozoni su u oštroj suprotnosti sa američkim podacima, koji su prošle nedelje pokazali da je postojao snažan ekonomski rast između jula i septembra, dok je inflacija pala.

Najveća slaba tačka Evrope je i njena najveća ekonomija, Nemačka, koja je u ponedeljak otkrila da je proizvodnja smanjena za 0,1 odsto u trećem kvartalu. BDP je jedva porastao u godinu dana i recesija je sada realna mogućnost.

Ipak, Italija je jedva izbegla takvu sudbinu, dok su Francuska i Španija porasle u tri meseca do septembra.

Evrozona je do sada izbegavala bilo kakav kvartalni pad - uprkos porastu cena, na koji je uticao ruski rat u Ukrajini. Predsednica ECB Christine Lagarde, koja je nadgledala pauzu u stopama prošle nedelje, zasad očekuje smanjenu proizvodnju.

"Ekonomija će verovatno ostati slaba do kraja ove godine", rekla je ona u Atini. "Ali kako inflacija pada, realni prihodi domaćinstava se oporavljaju i tražnja za izvozom iz evrozone raste, trebalo bi da privreda ojača u narednim godinama".

Međutim, uprkos pogoršanju situacije, Lagarde je ponovo naglasila da su razgovori o smanjenju kamatnih stopa da bi se podstakla aktivnost preuranjeni, s tim da je misija zvaničnika o inflaciji još uvek nepotpuna. Tržišta se trenutno klade da će depozitna stopa ECB ostati na četiri odsto najmanje do aprila.

Dok bi povećani troškovi zaduživanja trebalo da vrate rast cena na cilj u 2025. godini, mera suštinskih pritisaka koja isključuje hranu i energiju sporije se povlači. U oktobru je smanjen na 4,2 odsto sa 4,5 odsto prethodnog meseca.

U međuvremenu, proizvodnja je ostala u sličnom sumornom stanju na početku ovog kvartala, a aktivnosti privatnog sektora sugerišu da bi privreda regiona mogla podleći blagoj recesiji, pokazuju ankete menadžera nabavki.