Vodonik je za evropske proizvođače preskupa zamena za gas

U gradu Stoke na Trentu, tri sata severno od Londona, tradicionalna engleska grnčarija bila je među delatnostima koje su prošle godine teško pogođene skokom cena energenata. Boreći se da zaštite svoje ključne industrijske grane, Velika Britanija i drugi delovi Evrope brzo su osmislili planove da održe na površini proizvođače koji su veliki potrošači energenata i obavezali su se da će se uložiti veće napore da razviju alternativne izvore energije poput vodonika kako bi zadržali konkurentnost.

Ali uprkos sveopštoj pomami za čistim izvorima energije, veliki i mali evropski proizvođači nerado kupuju vodonik. Oslanjanje na gorivo je "nekonkurentno skupo", rekao je Rob Flello, izvršni direktor Britanske keramičke konfederacije u Stoke na Trentu. Ova Grupa testira upotrebu vodonika za pečenje keramike, ali nije potpisala nikakve ugovore za kupovinu velikih količina.

Ključni problem je što će proizvođači koji pređu sa prirodnog gasa na vodonik verovatno morati da plate više, kada industrija tek treba da se razvija. Ako sačekaju da drugi preuzmu vođstvo u razvoju tehnologije koja koristi vodonik, to će je na kraju učiniti jeftinijom.

Snadbevači čistim tehnologijama koje koriste na primer vetar i solarnu energiju, obično unapred prodaju ugovore o snabdevanju velikim kupcima, sa sigurnošću da će ti poslovi biti obezbeđeni što omogućava zatvaranje finansijske konstrukcije. To se pokazalo težim kada je u pitanju vodonik, pri čemu se i kupci i snadbevači fokusiraju na potencijalne vladine subvencije koje pomažu da se pokrene tržište.

"Kupci su oprezni u pogledu sklapanja ugovora koji će ih ograničiti na fiksnu cenu u narednih 20 godina", rekla je Cathy Shepherd, globalni rukovodilac za prelazak na čistu energije kompanije Citigroup Inc. "Postoji mnogo neizvesnosti u pogledu dugoročnih izgleda s obzirom na novosti sa tržišta."

Bloomberg

 

Gas vodonik se dobija razlaganjem vode posredstvom struje, a njegovim sagorevanjem se dobija energija bez oslobađanja ugljen-dioksida. Kao i u mnogim drugim novijim oblastima industrije obnovljivih izvora, troškovi su ove godine porasli zbog inflacije i viših kamata. To znači duže vreme isporuke opreme širom sveta, odlaganje izgradnje projekata i konačno stvaranje tržišta za novu tehnologiju.

Većina projekata u Evropi za upotrebu vodonika kao izvora energije koristiće se za dekarbonizaciju transportnog i industrijskog sektora, kaže Marina Domingues, viši analitičar vodonika u Ristad Energy. Ipak, oko 82 odsto njih ostaje bez sporazuma o otkupu, rekla je ona.

Nemačke kompanije BASF SE i Thyssenkrupp AG, koje su se obavezale na smanjenje emisije štetnik gasova, što je bez vodonika težak zadatak, odbile su da komentarišu da li su potpisale bilo kakve ugovore. Yara International ASA, najveći evropski proizvođač đubriva, rekao je da "u principu ima sporazum o otkupu", ali je odbio da pruži dodatne detalje.

"Izazov za projekte velikih razmera je usaglašavanje oko kupovine vodonika", rekao je Sean McLoughlin, šef istraživanja industrije i energetske tranzicije za EMEA u HSBC Holdings Plc. "Danas je problem što vodonik zapravo nije prava roba, iako je bilo pokušaja da se stvori tržišna cena."

Prosečna cena proizvodnje zelenog vodonika, bez transporta i skladištenja, trenutno je oko četiri do pet dolara po kilogramu u Španiji, Italiji i Nemačkoj, što čini tradicionalnu energiju vetra i sunca jeftinijim za snabdevanje mreže, prema rečima Adithya Bhashyam, analitičara za vodonik BloombergNEF-a.

Depositphotos

 

Ipak, on kaže da se predviđa da će troškovi pasti za 57 odsto na svetskom nivou do 2030. godine i da bi cena mogla da padne na dva dolara po kilogramu u Evropi, jer oprema i obnovljiva energija koja se koristi za cepanje molekula vode pojeftinjuje.

Mnogo toga zavisi od ekonomskog okruženja, koje određuje koliko novca proizvođači mogu uložiti u investicije. Finansiranje od strane vlada je prenapregnuto nakon što su uzastopne krize primorale Evropu da pojača mere podrške, iako će možda biti potrebno više ulaganja za upravljanje tranzicijom ka čistoj energiji.

"Da bi se upotreba vodonika u industriji proširila, mora postojati čvrst podsticaj od strane vlade", rekao je Esben Hegnsholt, izvršni direktor iz Kopenhagena i partner u Boston Consulting Group. "Svaka zemlja će biti drugačija, neko će birati štapove, neko šargarepu."

Iako vodonik postaje centralni deo evropskih planova za čistu energiju, bilo je vrlo malo stvarnih investicija. Nemačka je nedavno ažurirala svoju strategiju za vodonik kako bi udvostručila svoj cilj u pogledu domaćeg elektrolizera do 2030. Iako zemlja namerava da se etablira kao snadbevač tehnologije vodonika, njeni ciljevi se smatraju nerealnim.

U međuvremenu u Velikoj Britaniji, vlada je počela da radi sa nekim kompanijama na podsticanju usvajanja tehnologija za zamenu goriva, ali do sada nije najavljen nijedan veći sporazum o otkupu.

"Ako želite obim do 2030, zaista su nam potrebni projekti", rekao je Hegnsholt. "Zasada to ne ide tempom kojim bi trebalo."

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar