Vodonik ne uspeva da privuče evropske investitore

U pokušajima da se odmakne od fosilnih goriva, relativno neproverena alternativa čini okosnicu evropskih planova za tranziciju na čistu energiju, ali ne uspeva da ubedi investitore.

Vlade su pokrenule stotine projekata u vezi sa vodonikom poslednjih godina, ali samo sedam odsto ima finansijsku moć da započne izgradnju, prema podacima Bloomberg New Energy Financea.

Ovo je pokazatelj kako prevladava skepticizam u pogledu ekonomičnosti proizvodnje velikih količina. U SAD je sasvim suprotno, gde velikodušne subvencije koje proizilaze iz Zakona o smanjenju inflacije podstiču ulaganja u obnovljive izvore energije, uključujući vodonik.

Gas nastaje elektrolizom vode, a energija se iz njega može osloboditi bez stvaranja ugljen-dioksida. Potencijalno se može koristiti sa postojećim gasnim mrežama za grejanje, što je ogromna prednost za vlade čije su finansije zategnute nakon godina gašenja kriznih požara i kompenzacija zbog nestabilnosti obnovljivih izvora energije.

"U sektoru vodonika sada postoji velika gužva", rekla je Adithya Bhashyam, analitičarka vodonika u BloombergNEF-u. "U najavi je dosta projektne aktivnosti, a vrlo malo se zapravo gradi."

Energetske kompanije kažu da nema ni približno dovoljno infrastrukture da se vodonik koristi kao gorivo za elektrane ili da se transportuje do krajnjih korisnika, što otežava planiranje velikih investicija. Čak i stotine projekata koji su predloženi imaju kapacitet da obezbede samo oko 3,5 odsto projektovanih energetskih potreba Evropske unije do 2030.

Udeo vodonikovih projekata kojima su odobrene investicije (Bloomberg)

Vlade izvlače ekonomije iz najgore energetske krize poslednjih nekoliko decenija politikama koje garantuju domaće snabdevanje i smanjuju štetu po životnu sredinu. Mnogi računaju da će vodonik zameniti fosilna goriva tamo gde drugi obnovljivi izvori energije poput vetra i sunca ne mogu, jer se određeni industrijski procesi ne mogu lako elektrifikovati.

Glavna prednost vodonika je u tome što može da skladišti višak energije proizveden od priobalnih vetroelektrana i solarnih parkova u udaljenim pustinjama. Takođe, vodonik se može proizvoditi tehnologijama sa niskim sadržajem ugljenika, povećavajući njegovu privlačnost vladama koje pokušavaju da se izvuku iz uglja. Britanski ministar energetike Grant Shapps, na primer, namerava da proizvede dovoljno vodonika do 2030. godine za napajanje Londona tokom godinu dana.

Ali kompanije u evropskom energetskom sektoru kažu da širenje tako brzim tempom zahteva veću regulatornu jasnoću, kao i državno finansiranje.

"Zakonodavni detalji još nisu jasni", kaže Marco Alvera, izvršni direktor Tree Energy Solutions, belgijske kompanije koja gradi velike projekte vodonika. On tvrdi da zvaničnici treba da podrže proizvodnju elektrolizera, skupih mašina koje cepaju molekule vode da bi proizvele vodonik, i da dizajniraju posebne ugovore koji podstiču upotrebu obnovljivih izvora energije za njihovo napajanje.

Iako su neke mere podrške u toku, uključujući investicioni mehanizam od tri milijarde evra poznat kao banka vodonika posvećena izgradnji budućeg tržišta goriva, propisi Evropske unije o proizvodnji neće stupiti na snagu do 2028. godine.

Ekonomije u krizi

Problem je što je istraživanje tehnologije u ranoj fazi. Čak i nemačko komunalno preduzeće EnBW Energie Baden-Wurttemberg, koje ima najnaprednije planove u zemlji za rad hidrogenskih postrojenja, i dalje je skeptično u pogledu njihove realizacije.

"Mora se mnogo naučiti i proći će neko vreme pre nego što zaista budemo mogli da razgovaramo o profitabilnosti", rekao je analitičarima glavni finansijski direktor EnBW Thomas Kusterer.

Prepreke se pojavljuju i pre nego što molekuli vodonika stignu do mreže. Vodonik je najlakši i najmanji element, a u tečnom obliku može biti eksplozivan kada je izložen vazduhu. To otežava transport i zahteva izgradnju odgovarajuće infrastrukture.

Neke gasne mreže se mogu koristiti za transport vodonika, iako su postojeće mreže često previše propusne. Dok je EnBW rekao da će moći da pokreće neke od gasnih postrojenja sa 75 odsto vodonika, Kusterer je dodao da trenutna mreža u Nemačkoj može da transportuje samo 20 odsto.

Čini se da je plan EU da proizvede i uveze 10 miliona tona vodonika do 2030. zasad samo pusta nada.

Političke prepirke koče napredak na gasovodu od više milijardi evra za koji se zvaničnici nadaju da će na kraju pumpati gorivo iz Barselone u Marsej i Berlin. Pretvaranje terminala za tečni prirodni gas poput onih novoizgrađenih u Nemačkoj da bi se omogućio uvoz brodovima verovatno će biti skupo.

Izazovi u proizvodnji ili snabdevanju gorivom samo su deo onoga što brine energetske kompanije. Više su zabrinuti ko će ga na kraju kupiti.

"Nema smisla proizvoditi ogromne količine vodonika ako nemate kupce koji su voljni da zaista koriste taj vodonik", rekao je Brett Ryan, šef politike i analize u trgovinskom udruženju Hydrogen UK.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar