Britanska ekonomija izgubila je skoro četiri miliona radnih dana u štrajkovima od početka prošle godine. Tim prekidima u industrijskom sektoru, najgorim koji su zabeleženi u poslednjoj deceniji, jedva da se nazire kraj.
Još 257.000 dana izgubljeno je u aprilu, saopšteno je iz Kancelarije za nacionalnu statistiku u utorak. Tada su mlađi lekari, medicinske sestre i neki državni službenici pokrenuli proteste zbog plata koje ne prate inflaciju.
Kancelarija je ponovo počela da objavljuje podatke o radnim danima u junu 2022. godine, nakon pauze u toku pandemije. Ipak, nedavno su objavljene i brojevi koji se beleže od januara prošle godine.
Opširnije
SFS Paraćin ostaje bez 170 radnika dok se čeka na novu peć
Srpska fabrika stakla (SFS) u Paraćinu zasad planira da zadrži oko 380 radnih mesta, saopšteno je u utorak.
06.06.2023
NIS pokušava da završi preuzimanje Petrohemije u senci sankcija i štrajka
Sankcije i zahtevi radnika u središtu finiširanja strateškog partnerstva NIS i Petrohemije.
30.05.2023
Dok drugi otpuštaju, Alibaba zapošljava 15.000 radnika
Alibaba Group Holding saopštila je da planira da zaposli 15.000 ljudi ove godine, demantujući tako pisanja da kineska tehnološka kompanija otpušta zaposlene.
26.05.2023
Poljoprivrednici prihvatili ponudu vlade, zahtevi ispunjeni delimično
Najvažniji zahtev za povećanje subvencija po hektaru delimično je ispunjen i one će biti povećane za 9.000 dinara.
20.05.2023
Ukupan broj dana izgubljenih u protestima od početka prošle godine do sada dostigao je 3,9 miliona, što je najviše od perioda 1989/90. kada je premijer države bila Margaret Thatcher.
Mlađi lekari će održati trodnevni štrajk ove nedelje, zbog rasprave koja se još uvek vodi u vezi sa njihovim platama, a stariji konsultanti postaju sve glasniji kada je u pitanju mogućnost da i oni preduzmu korake u tom smeru.
Uporno visoka inflacija pogoršala je krizu životnih troškova u Velikoj Britaniji, zbog čega su radnici u sektorima poput železnice, obrazovanja, avijacije, zdravstva i pošte počeli da napuštaju radna mesta.
Centar za ekonomska i poslovna istraživanja prethodno je procenio da su ove industrijske akcije dovele do direktnih troškova većih od 1,3 milijarde funti (1,6 milijardi dolara).
Britanski kancelar blagajne Jeremy Hunt u aprilu je izjavio da je vlada voljna da preuzme na sebe "kratkoročnu štetu" uzrokovanu štrajkovima kako bi nastavila da se bori sa inflacijom.
"Najgora moguća stvar za mlađe lekare, medicinske sestre, nastavnike i železničke radnike predstavlja mogućnost da inflacija i dalje bude prisutna u ovo vreme sledeće godine", izjavio je Hunt na sastanku Međunarodnog monetarnog fonda.
Prošlog meseca, premijer Velike Britanije Rishi Sunak izjavio je da će morati da napravi teške izbore kako bi "utvrdio šta je fer kada su u pitanju porezi, šta je odgovorno činiti kada je inflacija visoka, a moram da odlučim i šta je fer kada su plate u pitanju."
- U pisanju pomogla Elina Ganatra.