Ekonomisti predviđaju veći rast inflacije i pad BDP-a

Srbiju očekuje znatno usporavanje rasta BDP-a i ubrzavanje inflacije, izjavio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić na predstavljanju novog broja biltena "Kvartalni monitor".

Srbija je od početka godine imala znatno pogoršane rezultate platnog bilansa, jer su povećani robni, spoljnotrgovinski i tekući deficit, navodi se u analizi. Smanjeni su i priliv kapitala i devizne rezerve, a povećano je zaduživanje. Okolnosti u kojima će poslovati privreda u drugoj polovini godine su vrlo neizvesne, a sada se očekuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko tri odsto.

Arsić kaže da na BDP, pored krize zbog rata u Ukrajini i cene energenata kao globalnih problema, utiču i specifični problemi Srbije u sektoru energetike za koje nije, kako je rekao, najsigurnije kako će biti razrešeni.

"Prilično je izvesno da će povećanje kamatnih stopa usporiti rast privrede dodatno", rekao je on.

Prema analizi "Kvartalnog monitora" inflacija će biti nešto veća i dugotrajnija nego što je ranije procenjivano. Podseća se i da je međugodišnja inflacija u maju dostigla 10,4 odsto, a inflacija od početka godine iznosi 5,6 odsto.

„Očekujem da će se inflacija produžiti i na drugu polovinu 2022. godine. Sasvim je izvesno da je za smanjivanje inflacije potrebno da se preduzmu restriktivne mere fiskalne i monetarne politike, da se povećaju kamate, smanji količina novca, smanji fiskalni deficit... Moglo bi se očekivati da ćemo godinu završiti sa 12 odsto inflacije“, rekao je on. Kako je rekao profesor Arsić, bazna inflacija se kreće iznad projektovanih šest odsto u ovom trenutku, te je “neminovno zaoštravanje monetarne politike".

Bloomberg Adria

Cene energenata tek dolaze na dnevni red

Dodao je da inflacija zavisi i od toga šta će Srbija uraditi sa cenama energenata koje su kod nas porasle znatno niže nego u EU, ali da je cene subvencionisalana Vlada. Iz budžeta Srbije je jasno da se ove subvencije finansiraju iz zaduživanja, što dodatno utiče na rast duga koji je na visokom nivou.

"Ako bismo podigli cene gasa na nivo cene koju plaćamo pri uvozu, a cenu struje uskladili sa troškovima, imalli bismo dodatno povećanje inflacije", rekao je Arsić i napomenuo da je na Vladi izbor da li ćemo imati inflaciju ili će rasti dugovi.

Istakao je da ograničene cene u energetici dovode do relativno velikog rast dugova, pre svega u Srbijagasu i EPS-u.

Administrativnom kontrolom cena ublažena je inflacija, ali posledica toga je rast gubitaka preduzeća, nestašica nekih proizvoda, povećanje javnog duga i rast cena u budućnosti, naveli su ekonomisti "Kvartalnog monitora".

Vanredno povećanje primanja podiže deficit

Kako je ukazano, oko 70 odsto povećanja robnog deficita je ostvareno na tržištu energenata, jer se uvoze veće količine po visokim cenama.

U prvom kvartalu je ostvaren i visok fiskalni deficit, a procenjuje se da će deficit i rast javnog duga u ovoj godini biti znatno veći od plana. Fiskalni deficit u prvom kvartalu iznosio je 4,4 odsto BDP-a, kao posledica predizbornih trošenja.

Navedeno je i da bi deficit u ovoj godini mogao da iznosi oko četiri odsto BDP-a, a možda i više ako se vanredno povećaju penzije, plate i preuzme deo dugova javnih preduzeća.

"Deficit Srbije nije mali, jer postoji čitav niz faktora koji mogu da utiču na njegovo povećanje u narednom periodu, poput rasta kamatnih stopa, troškova za saniranje problema u energetici, rasta BDP-a koji će biti verovatno sporiji ove, a možda i sledeće godine, što sve to utiče na povćanje fiskalnog deficita", rekao je Arsić.

Navedeno je i da se u ovoj godine očekuje deficit tekućeg bilansa od oko sedam odsto BDP-a.