Predsednik Federalnih rezervi Jerome Powell eksplicitno je rekao da bi nagli rast kamatnih stopa mogao odvesti američku ekonomiju u recesiju. On je dodao da će biti veliki izazov da se pri padu ekonomske aktivnosti izbegne recesija.
"Drugi rizik je da nećemo uspeti da vratimo stabilnost cena i da ćemo dopustiti da se ova visoka inflacija ustali", rekao je Powell poslanicima u sredu. "Ne smemo da podbacimo u tom zadatku. Moramo da vratimo inflaciju na nivo od dva odsto."
Predsedavajući Feda je govorio pred bankarskim odborom Senata tokom prvog od ukupno dva dana izveštavanja pred Kongresom. Powell je rekao u uvodnom govoru da zvaničnici predviđaju da će povećanje stope biti primereno situaciji" da bi se smirili najveći cenovni pritisci u poslednjih 40 godina.
"Inflacija nas je očito iznenadila tokom prošle godine, a mogu se očekivati i dodatna iznenađenja. Stoga moramo da budemo spretni kada odgovaramo na pristigle podatke", rekao je Powell.
Federalni odbor za otvoreno tržište (FOMC) prošle nedelje je podigao referentnu kamatnu stopu za 75 baznih bodova, što je najveće povećanje od 1994, na nivo od 1,5 odsto do 1,75 odsto. Powell je rekao novinarima nakon sastanka da je sledećeg meseca moguće još jedno povećanje od 75 baznih bodova, odnosno pomak od 50 baznih bodova. Ipak, u izveštaju u sredu nije direktno odredio koliko će to povećanje biti.
Predsednik Feda suočio se s gomilom pitanja o riziku od recesije, a ekonomisti su sve više najavljivali da je pad u sledeće dve godine verovatan. Bivši predsednik Feda Bill Dudley napisao je u sredu u kolumni Bloomberg Opinion da je recesija neizbežna u sledećih 12 do 18 meseci.
"Američka ekonomija je vrlo jaka. Ona je u dobroj poziciji da se nosi sa strožom monetarnom politikom", rekao je Powell u svom uvodnom obraćanju. Kasnije je rekao da Fed ne pokušava i ne misli da će morati da izazove recesiju.
Šef Feda je takođe rekao da ne vidi da je verovatnoća recesije trenutno posebno povećana, ali je priznao da je to "sigurno mogućnost", napominjući da su nedavni događaji otežali Fedu da snizi inflaciju i da održi snažno tržište rada.
"Naš cilj je da se pri padu ekonomske aktivnosti izbegne recesija, što će biti vrlo izazovno. Događaji poslednjih nekoliko meseci učinili su to znatno izazovnijim - rat, cene sirovina i problemi u lancima snabdevanja."
"Briga o riziku od recesije sada je malo vidljivija", rekao je Derek Tang, ekonomista u LH Meyeru, kompaniji za analizu politike sa sedištem u Vašingtonu. Tang je rekao da je poruka da Fed ne pokušava da izazove recesiju - iako bi to mogao biti rezultat jer i dalje podižu stope - vrlo rizična.
Investitori očekuju da će američka centralna banka nastaviti da podiže stope do gornje gradnice od oko 3,6 odsto do sredine sledeće godine, prema fjučersima kamatnih stopa.
"Finansijski uslovi su se pooštrili u nizu povećanja stopa i to je prikladno", rekao je Powell. "Moramo da ih imamo."
Indeks potrošačkih cena ministarstva rada porastao je prošlog meseca za 8,6 odsto u odnosu na godinu ranije, što je najviše u četiri decenije. Podaci Univerziteta u Mičigenu pokazali su da američka domaćinstva očekuju inflaciju od 3,3 odsto u sledećih pet do 10 godina, najviše od 2008. i porast od tri odsto u maju.
Rastuća cena života razljutila je Amerikance i ugrožila položaj demokrata predsednika Joea Bidena među glasačima uoči izbora za Kongres u novembru.
Powell je čuo oštre kritike na račun inflacije, posebno od republikanaca, a senator iz Alabame Richard Shelby mu je rekao da su Federalne rezerve izneverile američki narod.
Što Bloomberg Economics kaže...
"Ton pripremljenog govora predsednika Feda Jeromea Powella pred bankarskim odborom bio je u skladu s njegovim 'hawkish' (jastebovskim) komentarima na poslednjoj konferenciji za medije FOMC-a. To sugeriše da su bankari centralne banke priznali stvarnost problema inflacije i prihvatili cenu koja će pratiti strožu monetarnu politiku, uključujući sve veće rizike od pada."
-- Yelena Shulyatyeva i Anna Wong (ekonomisti)
Zvaničnici Feda priznali su da su bili prespori u pooštravanju, pa sada pokušavaju da uvećaju stope u najagresivnijem zaokretu politike u poslednjih nekoliko decenija.
Zabrinutost zbog izgleda za svetski rast dovela je do pomaka cena nafte u poslednjih nekoliko dana, što bi potencijalno moglo da olakša neverovatno visoke cene benzina. U isto vreme, zapošljavanje u SAD-u ostaje visoko, a pokazatelji potrošnje ukazuju na to da se potražnja zadržava uprkos udaru veće inflacije na raspoloživi dohodak.
Najnovije prognoze kreatora politike, objavljene prošle nedelje, pokazuju da će se nivo stopa otprilike udvostručiti u drugoj polovini godine na ciljani nivo od 3,25 odsto do 3,5 odsto. Oni vrhunac stope vide sledeće godine na 3,8 odsto.
Zvaničnici su takođe počeli da smanjuju svoj ogromni bilans. Očekuje se da će kombinovani učinak viših troškova zaduživanja i takozvanog kvantitativnog pooštravanja koštati radna mesta.
Nezaposlenost je prošlog meseca bila blizu 50-godišnjeg najnižeg nivoa od 3,6 odsto, a zvaničnici Feda predviđaju da će porasti na 4,1 odsto do kraja 2024, kada vide da će stope dostići vrhunac od 3,8 odsto. Predviđeno je da će se inflacija do tada smanjiti prema cilju od dva odsto sa trenutnog nivoa koji je više nego tri puta veći.
Dalje smernice zvaničnika o budućem toku politike, kao i dosadašnje povećanje stope, doprineli su da se 10-godišnji prinosi trezora pomaknu iznad tri odsto, otprilike dva puta više u odnosu na početak godine, dok je indeks S&P 500 pao za više od 20 odsto. Zbog rasta hipotekarnih stopa, tržišta nekretnina se hlade.