Istočna Evropa zadužuje se kao nikada pre, gomila se finansijski ratni danak

Širom istočne Evrope gomila se finansijski danak 14-mesečnog rata Vladimira Putina protiv Ukrajine. Dele se energetske subvencije, grade se vojske, a izbeglice smeštaju, školuju i hrane. Da bi pomogli u plaćanju tih računa, susedi Ukrajine koriste međunarodna tržišta duga kao nikada ranije.

Vlade istočne Evrope su se ove godine već zadužile za skoro 32 milijarde dolara, što je trostruko više nego u istom periodu prošle godine, pokazuju podaci koje je prikupio Bloomberg. I prvi put u deset godina, tri istočnoevropske zemlje - Poljska (devet milijardi dolara), Rumunija (šest milijardi dolara) i Mađarska (pet milijardi dolara) – svrstavaju se među prvih pet zajmoprimaca na tržištima u razvoju na prekookeanskim tržištima.

Gomilanje duga

Tajming nije dobar. Postalo je mnogo skuplje zaduživanje na tržištima obveznica - čak i za vlade sa visokim rejtingom poput onih u istočnoj Evropi - nakon što su centralne banke širom sveta prošle godine brzo podigle kamatne stope. Poljska, na primer, plaća 5,5 odsto godišnje kamate na novu 30-godišnju obveznicu. Ta ista obveznica bi se 2021. prodavala za manje od četiri odsto.

Ova rastuća kamatna stopa samo će doprineti rastućem budžetskom deficitu regiona i povećati pritisak na finansijske zvaničnike. Štaviše, ako se ruska invazija na Ukrajinu produži ili pojača, i ako je potrebna još veća potrošnja finansirana dugom širom regiona, strani investitori možda neće biti toliko voljni da kupe dodatne obveznice koje preplavljuju tržište.

Postoje znaci da investitori već postaju pomalo nevoljni. Obveznice u poljskim dolarima se sada trguju po prinosu sličnim onima u zemljama koje su se dugo smatrale rizičnijim: Filipini, Indonezija i Urugvaj.

Sergey Dergachev, šef odeljenja korporativnog duga tržišta u nastajanju u Union Investment Privatfonds GmbH u Frankfurtu, kaže da ne može otkriti nikakve dodatne troškove koje su ulagači dosad priložili obveznicama regiona. Ali, kaže on, "situacija uveliko zavisi" od stvari koje je teško predvideti, kao što je razvoj događaja na terenu u Ukrajini, što znači da se pogoršanje uslova finansiranja "nažalost ne može zanemariti".

Balonski deficiti

Budžetski deficit Istočne Evrope ove će se godine povećati na 4,3 odsto bruto domaćeg proizvoda regiona, u odnosu na 1,3 odsto u 2021. godini, prema procenama Bloombergovih analitičara.

"Rat pogađa fiskalne deficite s obe strane", rekao je Daniel Wood, portfeljni menadžer s fiksnim prihodom u William Blair Internationalu. "To smanjuje rast, što smanjuje prikupljanje prihoda za vladu, a na strani rashoda su troškovi vlade da pomognu onima koji su teško pogođeni rastućim troškovima života."

Zaokret prema inostranim tržištima duga dolazi dok inflacija pustoši istočnoevropsku privredu. I to je delimično podstaknuto ratom, koji je prekinuo većinu ruskih energetskih tokova u regiji. Inflacija je u nekim zemljama skočila na oko 20 odsto, nivo neviđen decenijama, i zauzvrat je podstakla lokalne kamatne stope čak više nego što su porasle u SAD i Zapadnoj Evropi. U Poljskoj, najvećoj privredi u regiji, 10-godišnje obveznice sada imaju prinos od šest odsto, četiri puta više nego pre samo dve godine.

Ali prodaja stranih obveznica predstavlja ključni rizik koji ne postoji na lokalnom tržištu. Ako valute regiona počnu padati u odnosu na dolar, kao što je to povremeno bilo tokom godina, to će povećati troškove povratka duga za te vlade.

Zoltán Kurali, šef mađarske agencije za upravljanje dugom, rekao je da je "ograničen nivo" duga u stranoj valuti jeftinija od posuđivanja u forintama. Takođe, pomaže diverzifikaciji baze investitora jer "neko ne bi mogao prikupiti sva ova sredstva na jednom tržištu".

Poljska ima opseg unutar svog plana finansiranja za zaduživanje u inostranstvu i alate za smanjenje troškova ako je potrebno, saopštili su e-poštom iz ministarstva finansija u Varšavi. Dugoročno gledano, złot bi trebalo ojačati s obzirom na ekonomske temelje zemlje, što bi pomoglo u smanjenju duga, dodaje se. Rumunsko ministarstvo finansija nije bilo dostupno za komentar.

Element refinansiranja

Prodaja suverenih dolarskih i evroobveznica na tržištima u razvoju pala je prošle godine na 104 milijarde dolara, najmanje od 2013. godine, pokazuju podaci koje je prikupio Bloomberg. Od ovogodišnjeg izdanja od 32 milijarde dolara od Istočne Evrope, samo oko 14 milijardi dolara potrebno je za refinansiranje.

Rast prodaje uključuje "element refinansiranja" jer se tržište nakon teške 2022. godine otvorilo, smatra Zsolt Papp, viši investicijski menadžer u JPMorgan Asset Managementu. "Radi se o pravom trenutku", rekao je. "Dugo ih nije bilo na tržištu, pa su znali da mogu izdavati po vrlo povoljnim uslovima."

Žurba za prodajom stranih obveznica signalizira da bi prodaja tokom ostatka godine trebalo da uspori i deluje kao kratkoročni "tehnički vetar u leđa" za dolarske obveznice u regiji, rekli su analitičari ING Groep NV, uključujući Frantiseka Taborskog.

ING je predvideo da je Mađarska u "udobnoj" poziciji u kojoj 2023. može ali i ne mora ponovno posegnuti za stranim tržištima, dok je Poljska bila ispred planiranog roka. Rumuniji će ove godine verovatno trebati još jedna prodaja inostranog duga, rekao je prošle nedelje ING.

Cathy Hepworth, zaduženja za tržišta u razvoju u PGIM Fixed Incomeu, rekla je da joj se "selektivno" sviđaju obveznice regije. Budući da su te vlade ove godine mnogo obveznica prodale na tržištu SAD, umesto na tržištu evra, kao što obično čine, postoji velika potražnja od ulagača na tržištima u razvoju koji svoje povrate upoređuju s indeksima obveznica denominiranim u dolarima, rekla je.

Državni dug iz Istočne Evrope nadmašio je svoje konkurente, predvođen povratom Srbije od 8,1 odsto u 2023. godini, Rumunije 5,6 odsto, Mađarske 4,1 odsto i Poljske 2,4 odsto. Prosečni povrat duga zemalja u razvoju je 1,4 odsto, prema Bloombergovim indeksima dolarskih obveznica.

Tržišni učinak obveznica

Ipak, skok globalnih kamatnih stopa već vrši pritisak na vlade u Mađarskoj i Poljskoj. Privučene mogućnošću oslobađanja milijardi evra iz fondova Evropske unije, obe zemlje su se u decembru iznenada složile, nakon godina nepopustljivosti, da se pozabave zabrinutošću oko svojih demokratija. Razgovori nisu još dovoljno napredovali da bi se oslobodio novac, što je navelo nacije da se okrenu tržištu obveznica za gotovinu.

Loše stanje Poljske dolazi u izbornoj godini, što bi moglo podstaći veću potrošnju. Nadalje, vlada je opterećena rastućom hrpom vanbudžetskog javnog duga, koji bi prema njenim predviđanjima trebalo da dosegne 638 milijardi złota (152 milijarde dolara) 2026. godine.

Poljske obveznice

"Fiskalni računi ostaće ove godine sveobuhvatni", rekao je Nafez Zouk, analitičar državnog duga za tržišta u razvoju pri Aviva Investorsu u Londonu. Region se s ratnim posledicama nosi "subvencionisanjem ili prenosom sredstava domaćinstva, za energetske troškove i ograničenja cena. To je veliki fiskalni trošak, a i dalje će postojati manjak čvrste valute za finansiranje jer im je odložen pristup fondovima EU.

- Uz pomoć Martona Kasnyika, Macieja Martewicza, Piotra Skolimowskog i Andra Timua.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar