.webp){kind=icon}
Srbija je od početka godine imala znatno pogoršane rezultate platnog bilansa, jer su povećani robni, spoljnotrgovinski i tekući deficit, navode autori biltena "Kvartalni monitor" Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Kako se navodi u publikaciji, smanjeni su i priliv kapitala i devizne rezerve, a povećano je zaduživanje.
Oko 70 odsto povećanja robnog deficita je ostvareno na tržištu energenata, jer se uvoze veće količine po visokim cenama, navedeno je u analizi ekonomskih trendova i politike u Srbiji koju je uradio "Kvartalni monitor".
Opširnije
Predsednik najavio znatno povećanje plata i penzija
Trebalo bi da penzije do 1. januara budu povećane za 18 odsto, ako dozvoli MMF.
15.06.2022
Javnom sektoru treba dodatna podrška da izdrži rast cena
Srbija je planirala prosečno povećanje plata u javnom sektoru od 7,3 odsto ove godine, to je manje od očekivane inflacije.
15.06.2022
NBS: Bazna inflacija neće preći osam odsto, ali postoje rizici
Sankcije Rusiji i promene cena hrane i energenata mogu naterati NBS da promeni projekciju.
21.06.2022
Cene hrane i transporta generisale dvocifrenu inflaciju
Međugodišnja inflacija u Srbiji je dostigla 10,4 odsto u maju. Kada se može očekivati da inflacija uspori?
15.06.2022
Okolnosti u kojima će poslovati privreda u drugoj polovini godine su vrlo neizvesne, a sada se očekuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko tri odsto.
Navedeno je i da se u ovoj godine očekuje deficit tekućeg bilansa od oko sedam odsto BDP-a.
Autori "Kvartalnog monitora" upozoravaju da će inflacija biti nešto veća i dugotrajnija nego što je ranije procenjivano. Na rast inflacije, kako je navedeno, najviše utiče rast cena hrane i energenata, ali je rast cena proširen na skoro sve proizvode.
Podseća se i da je međugodišnja inflacija u maju dostigla 10,4 odsto, a inflacija od početka godine iznosi 5,6 odsto.
Administrativnom kontrolom cena ublažena je inflacija, ali posledica toga je rast gubitaka preduzeća, nestašica nekih proizvoda, povećanje javnog duga i rast cena u budućnosti, naveli su stručnjaci "Kvartalnog monitora".
Iako za sada inflacija povoljno utiče na fiskalni rezultat jer više povećava prihode nego rashode, upozorili su da postoji rizik od pokretanja spirale između inflacije, plata i penzija.
U prvom kvartalu je ostvaren i visok fiskalni deficit, a procenjuje se da će deficit i rast javnog duga u ovoj godini biti znatno veći od plana.
Fiskalni deficit u prvom kvartalu je iznosio 4,4 odsto BDP-a, kao posledica predizbornih trošenja. Javni dug je u prva četiri meseca povećan za više od 800 miliona evra, ali njegovo učešće u BDP opada.
Navedeno je i da bi deficit u ovoj godini mogao da iznosi oko četiri odsto BDP-a, a možda i više ako se vanredno povećaju penzije, plate i preuzme deo dugova javnih preduzeća.
Iako su devizne rezerve Srbije od početka godine smanjenje za više od 2,5 milijardi evra, analiza "Kvartalnog monitora" pokazuje da u uslovima rastuće inflacije politika fiksnog kursa ipak donosi više koristi nego štete.
