Međugodišnja inflacija u Srbiji je dostigla 10,4 odsto u maju, uprkos prognozama Narodne banke Srbije iz novembra, prema kojima bi rast cena trebalo da uspori krajem 2021. ili u prvom kvartalu tekuće godine. Šta se krije iza upornog rasta cena i kada se može očekivati da inflacija uspori?
U obrazloženju odluke da u novembru 2021. ne promeni svoju referentnu kamatnu stopu, NBS je iznela prognozu da će rast cena u Srbiji dostići svoj vrhunac u prvom tromesečju 2022. Tom prilikom, centralna banka je prognozirala da će se inflacija vratiti u željeni okvir od 1,5 odsto do 4,5 odsto do kraja ove godine.
Poslednji stav srpske centralne banke je da bi inflacija u Srbiji najviši nivo mogla dostići u julu, kada će iznositi između 10 odsto i 11 odsto. Po najnovijim projekcijama, rast cena će se u okvire inflacionog cilja NBS vratiti u drugoj polovini 2023.
Nameće se pitanje šta je uticalo na inflaciju i koliko su pojedine kategorije proizvoda poskupele u poslednjih šest meseci? Takođe, da li se može očekivati da srpska centralna banka ponovo promeni svoja predviđanja?
Posmatrano po kategorijama, cene hrane i transporta su rasle brže od bilo koje druge grupe proizvoda ili usluga.
Cene hrane
Cene hrane i bezalkoholnih pića su u maju porasle za 16 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, i za 1,2 odsto u odnosu na april. Meso je poskupelo za 21,3 odsto u prethodnu godinu dana, dok su kafa, čaj, i kakao skuplji za 25 odsto u odnosu na maj 2021.
Situacija u vezi sa cenama hrane se dodatno usložnjava kada se u obzir uzme uredba Vlade kojom su cene osnovnih životnih namirnica zamrznute na nivou od 15. novembra 2021, a koja je na snazi do 28. juna. Postavlja se pitanje kako će prestanak važenja uredbe i moguć nastavak oružanog sukoba u Ukraijini uticati na dalje kretanje cena hrane.
Cene transporta
Cene transporta su u maju porasle za 15,7 odsto u poređenju sa istim mesecom prošle godine. U okviru kategorije, goriva i maziva su tokom istog vremenskog okvira poskupela za 23,2 odsto. U odnosu na april, cene goriva i maziva su porasle za 3,6 odsto.
Vlada Republike Srbije je, takođe u cilju zaštite životnog standarda građana usled rasta cena, u februaru intervenisala ograničavajući maksimalnu cenu naftnih derivata.
Trenutno se maksimalna cena bezolovnog benzina evropremijum BMB 95, kao i cena evrodizela, određuje na nedeljnom nivou tako što se na maksimalnu veleprodajnu cenu dodaje sedam dinara.
Dodatnom uredbom, Vlada je smanjila iznos akciza na derivate nafte za 15 odsto. Uredba je na snazi do kraja juna.
Porasti cena kratkoročni, sledi smirivanje?
Odmrzavanje cena osnovnih životnih namirnica moglo bi da dovede do kratkoročnog porasta cena navedenih proizvoda, prvenstveno zbog "psihološkog efekta" koje takve odluke izazivaju, rekao je za Bloomberg Adria ekonomista Saša Đogović.
On navodi da bi smirivanju rasta cena poljoprivrednih proizvoda, prvenstveno suncokreta i kukuruza, mogla doprineti i dolazeća žetva.
U vezi sa porastom cena nafte i naftnih derivata, Đogović navodi da su te cene prvenstveno uslovljene kretanjem sirove nafte na berzi, i da su ti faktori izvan kontrole Vlade Srbije ili NBS.
On predviđa da će inflacija svoj vrhunac dostići u narednim mesecima, a da će se u okvir inflacionih ciljeva centralne banke vratiti sledeće godine, slično najskorijim projekcijama NBS.
Inflacija u junu i julu će svakako biti viša od prvobitnih projekcija NBS, rekao je Đogović, i dodao da NBS nije mogla bolje projektovati jer nije mogla da zna da će Rusija napasti Ukrajinu.
Na porast cena u Srbiji će svakako uticati i eventualne izmene uslova pod kojima Rusija isporučuje gas Srbiji, kao i dalji tok oružanog sukoba u Ukrajini, rekao je Đogović.
Naredna sednica na kojoj će NBS odlučivati o monetarnoj politici i eventualnoj izmeni referentnih kamatnih stopa je zakazana za sedmi jul.
Republički zavod za statistiku će sledeći izveštaj o indeksu potrošačkih cena objaviti 12. jula.