Rusija planira da uzme još novca od nekih proizvođača sirovina i državnih kompanija, te da smanji potrošnju koja nije u vezi sa odbrambenim sektorom, kako se troškovi rata u Ukrajini povećavaju.
Predlozi uključuju veće dividende od državnih kompanija i jednokratnu uplatu proizvođača đubriva i uglja, prema instrukcijama koje je premijer Mikhail Mishustin izdao zvaničnicima sredinom decembra i u koje je Bloomberg imao uvid.
Vladina naredba karakteriše ove napore kao delo "mobilizacije prihoda". Takođe se nalaže 175 milijardi rubalja (2,4 milijarde dolara) dodatne potrošnje za preseljenje 100.000 ljudi iz Hersona u Rusiju, što je očigledno priznanje da Kremlj nema mnogo nade da će ponovo zauzeti ukrajinski region koji su njegove snage napustile u jesen, samo nekoliko nedelja nakon što su ga pripojile.
Opširnije
Saveti Fridriha Velikog za ukrajinske pregovore
Čini se da i Kremlj i Kijev nagoveštavaju otvorenost za mirovne pregovore. Drugima se pak čini da rade upravo suprotno.
04.01.2023
Ukrajinski nuklearni šef: Zaporožje mora da se preuzme od Rusije silom
Ukrajina mora silom da povrati najveću evropsku nuklearnu elektranu od Rusije, rekao je najviši nuklearni zvaničnik Kijeva.
04.01.2023
Ruski tajkun Meljničenko traži pomoć Afrike oko ublažavanja sankcija EU
Ove godine navodno nije isporučeno devet miliona tona veštačkog đubriva, od čega zavisi uzgoj hrane za 200 miliona ljudi.
29.12.2022
Putin odgovara na ograničenje cene nafte zabranom prodaje za učesnike
Kremlj je zabranio izvoz ruske sirove nafte i rafinisanih proizvoda stranim kupcima koji se pridržavaju gornje granice cena.
27.12.2022
Ako EU pogodi industriju derivata, Rusi će izvoziti sirovinu
Rusija bi mogla da poveća izvoz sirove nafte ako zabrana EU na uvoz goriva dovede do manjeg protoka u ruskim rafinerijama.
25.12.2022
Ruski budžet je pod sve većim pritiskom kako rat predsednika Vladimira Putina ulazi u drugu godinu, a privreda slabi pod američkim i evropskim sankcijama. Dividende i porez na neočekivani prihod koji je platio Gazprom PJSC već su pomogli da se poveća fiskalni suficit krajem prošle godine, pre nego što su velike obaveze u pogledu potrošnje u decembru verovatno dovele budžet u minus.
Deo dodatnog novca je neophodan za pokrivanje troškova u vezi sa ratom, tvrde ljudi koji su upoznati sa tom materijom. Još nije doneta odluka o visini dividendi ili jednokratnoj naplati, rekli su, jer će iznos zavisiti od toga kako je budžet prošao u celoj 2022. godini. Vlasti će nastojati da za državne kompanije određuju dividende iznad 50 odsto neto prihoda kad god je to moguće, naveli su oni.
Portparoli ruske vlade i ministarstva finansija nisu odmah odgovorili na zahtev za komentar tokom perioda praznika u zemlji.
Ruski lider je u međuvremenu obećao da "nema ograničenja" u vojnim izdacima za rat, a socijalni programi ostaju najveća pojedinačna budžetska stavka. Nasuprot tome, rashodi za obrazovanje i medicinu su smanjeni.
To balansiranje otkriveno u Mishustinovom nalogu, kojim se poziva na optimizaciju budžetske potrošnje van sektora odbrane i bezbednosti, a koja bi trebalo da generiše najmanje 150 milijardi rubalja uštede.
Potrebe za finansiranjem
Sa budžetskim deficitima koji se predviđaju za godine koje dolaze, i uz međunarodna tržišta duga koja su za Rusiju gotovo zatvorena, sve je veća hitnost da se Vladi osigura pristup finansiranju jer njeni prihodi od energije takođe trpe udarce.
Ministarstvo finansija, koje je prošle godine predviđalo budžetski jaz od 0,9 odsto bruto domaćeg proizvoda, sada očekuje manjak od dva odsto i 2022. i 2023. Ukupno je potrošnja prošle godine verovatno dostigla oko 30 biliona rubalja, rekao je ministar finansija Anton Siluanov krajem decembra, ili oko 27 odsto više od prvobitno planiranog.
Siluanov je poručio da Vlada ne planira promene u porezima ove godine čak i ako budžetski rashodi porastu, a čini se da Mishustinov nalog ni ne predlaže stalne namete.
U mesecima neposredno pre početka rata krajem 2021. godine, ruske rudarske kompanije, uključujući proizvođače uglja i đubriva, pogođene su povećanjem stope poreza na vađenje minerala. Vlada je od tada odbila da ublaži teret iako su sankcije poremetile prodaju i prisilile ih na smanjenje proizvodnje.
Da kontaktirate sa autorom ove priče:
Benjamin Harvey na bharvey11@bloomberg.net