Saveti Fridriha Velikog za ukrajinske pregovore

Kako se rat u Ukrajini bliži svojoj prvoj godišnjici, šta je sledeće? Na neki način, čini se da i Kremlj i Kijev nagoveštavaju novu otvorenost za početak mirovnih pregovora. Drugima se čini da rade upravo suprotno - isključuju razgovore postavljanjem neverovatno maksimalističkih preduslova, dok se istovremeno spremaju za vrhunski vojni obračun. Ne može biti oboje u isto vreme, zar ne?

Oh, da, može. Naivno je misliti da se ratovi, uključujući i ovaj, rešavaju ili diplomatijom ili borbom, a da drugi put podrazumeva neuspeh prvog. Stvarnu dinamiku između priče i pucanja bolje je opisao Fridrih Veliki (engl. Frederick the Great), kralj Pruske iz 18. veka: "Diplomatija bez oružja je kao muzika bez instrumenata".

U prvim danima rata, Ukrajina je imala malo alata. Zemlja se očajnički držala svog opstanka, a pregovori bi bili jednaki kapitulaciji. U jednom trenutku prošlog proleća, predsednik Volodymyr Zelenskiy je u stvari ponudio svom ruskom kolegi Vladimiru Putinu sporazum koji je podrazumevao da Ukrajina postane trajno neutralna - to jest, zauvek odustane od veza sa NATO. Putin, koji je i dalje mislio da može da potčini celu Ukrajinu, nije bio zainteresovan.

Mnogo toga se promenilo. Čini se da vojni momentum sada ide u prilog Ukrajini. Zemlja dobija stalan priliv najsavremenijeg oružja, municije i drugih kompleta od svojih zapadnih prijatelja, a njeni vojnici u rekordnom roku uče kako da koriste svu tu opremu. Ukrajina više ne treba da se plaši nacionalnog izumiranja i može se čak nadati svojevrsnoj pobedi. Ako bi pregovori počeli ove godine, Ukrajina bi bila u mnogo jačoj pregovaračkoj poziciji.

Bloomberg

 

Štaviše, Putinove trupe su počinile takve podle zločine u Ukrajini da Zelenskiy više nije u stanju niti želi da čini drastične ustupke i mora da insistira na nekom obliku restitucije. U video-poruci liderima Grupe 20 u novembru, on je predložio mirovni plan od 10 tačaka. To uključuje potpuno povlačenje Rusije iz cele Ukrajine, uključujući Donbas i Krim. Takođe predviđa suđenje Rusiji za ratne zločine pred međunarodnim tribunalom, vraćanje svih Ukrajinaca koje je Rusija deportovala ili zatvorila i još mnogo toga.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmytro Kuleba sada je precizirao taj predlog, predlažući međunarodni mirovni samit pod okriljem Ujedinjenih nacija, koji bi možda počeo u februaru. I sam Zelenskiy će verovatno razraditi tu ideju kada se ovog meseca obrati na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Nijedna od ovih aktivnosti ne implicira da Kijev misli da će uspeti u svojoj uvodnoj ponudi doslovno - samo da je spreman da ponovo svira instrumentalnu muziku diplomatije.

Putin udara istu melodiju u suprotnom smeru. I on tvrdi da je otvoren za pregovore, dok postavlja uslove za koje zna da će Kijevu i svetu zvučati kao bolesna šala. On zahteva da se ne samo Krim, već i četiri druga ukrajinska regiona za koje tvrdi da ih je pripojio - priznaju kao ruski. Tražiće i mnogo više od toga, uključujući povlačenje NATO iz istočne Evrope i druge stvari koje bi predstavio kao potvrđivanje svog stava da je Rusija sve vreme delovala u samoodbrani.

Dok obe strane iznose tačke za razgovor, one se takođe naoružavaju i pune, baš kao što bi to radio Stari Fric (engl. Old Fritz). Zelenskiy se upravo vratio iz Vašingtona, što je njegovo prvo putovanje u inostranstvo od početka rata, sa novim američkim obećanjima podrške, uključujući hvaljeni odbrambeni protivraketni sistem "Patriot". To bi zauzvrat moglo da utiče na debatu u zemljama NATO kao što je Nemačka, koja još sumnja u slanje tenkova "Leopard 2", koji su Ukrajincima potrebni da ponovo zauzmu svoje teritorije.

Bloomberg

 

Putin zauzvrat pojačava svoju kampanju, bacajući rakete i šaljući bespilotne letelice iranske proizvodnje na gradove u pokušaju da izgladni, izmrzne i izbombarduje Ukrajince kako bi se pokorili. Pošto je regrutovao oko 300.000 dodatnih ruskih vojnika poslednjih meseci, navodi da ima jake rezerve u ljudstvu i snagu volje.

Realnost na terenu i širom sveta izgleda drugačije. Prvo, obe strane su već previše iskrvarile - procena je da su prestonice zemalja zabeležile po 100.000 žrtava. Drugo, sukob se internacionalizuje, jer Zelenskiy pobeđuje, a Putin gubi prijatelje među nekadašnjim neutralnim ili ruski orijentisanim zemljama, od Indije do Kazahstana, pa čak i Kine.

Kada je Putin prošle godine počeo da preti nuklearnom eskalacijom, strah je bio da bi internacionalizacija mogla da proširi sukob u treći svetski rat. Umesto toga, sve veća diplomatska aktivnost spoljnih sila - Pekinga, Nju Delhija, Ankare, Džakarte i drugih - zapravo je pokazala Putinu njegove granice i suzila mu manevarski prostor. Čini se da je shvatio da svet neće tolerisati njegovu upotrebu nuklearnog oružja - i da će ga kazniti sigurnim porazom.

Ova rat može potrajati deceniju, a može se završiti i pre. Može se zamrznuti u neformalnom primirju kao što slučaj u Korejskom ratu, ili kulminirati dugotrajnim međunarodnim mirovnim pregovorima koji podsećaju na Bečki kongres 1815. ili Vestfalski mir iz 1648. godine. Ali čak i kad diplomate počnu da prave planove za sedenje oko stolova za pregovaranje - dok podešavaju instrumente u svom delu orkestra - puške će nastaviti da buče na bojnom polju, u najžešćim krešendima do sada.

 

Da kontaktirate sa autorom ove priče:
Andreas Kluth na akluth1@bloomberg.net