.webp){kind=icon}
Glavni ekonomist Hrvatske udruge poslodavaca (HUP) Hrvoje Stojić je sednicu Evropske centralne banke (ECB) od četvrtka prozvao najupečatljivijom još od vremena Marija Draghija.
"Posebno iznenađuje što u projekcijama za sledećih nekoliko godina ECB vidi višu osnovnu inflaciju u idućoj godini, a ni u 2025. ne vidi njen pad na stabilizaciona dva procenta. To znači da će trebati dizati kamatne stope znatno više nego što trenutno očekuje tržište. Kao dodatni efekt koji će delovati na kamatne stope, (…) prvi put je najavljen provizorni plan kako će se smanjiti portfelj ECB-a. Iz te retorike možemo iščitati da bi, pod pretpostavkom da se ona smanjuje po 15 milijardi evra mesečno, pad bilansa na godišnjem nivou trebalo biti od tri do četiri odsto. To je manje od Feda, ali je značajna promena za evropske izdavaoce, odnosno države koje izdaju obveznice, budući da će one morati značajno povećati svoja izdavanja u sledećoj godini", kazao je Stojić.
Na pitanje koliko restriktivna monetarna politika ima smisla dugoročno kad neki makroekonomski pokazatelji već slabe, Stojić odgovara kako je to zapravo jedini mehanizam koji centralne banke imaju na raspolaganju u obuzdavanju inflacije.
"Mora doći do pada domaće agregatne potražnje ili, prevedeno, mora doći do pogoršanja na tržištu rada i do porasta stope nezaposlenosti", pojasnio je Stojić ciljeve ECB-a.
Stojić je kritikovao zakon o dodatnom porezu na dobit, istakavši da se njegovim donošenjem stvara neizvesnost koju investitori ne vole, a zabranu rada nedeljom u HUP-u vide kao narušavanje slobodnog tržišta.
"Zakon deluje diskriminatorno i stavlja u privilegovan status članove reprezentativnih sindikata u odnosu na ostale radnike. Mi se ne možemo složiti s time da bi oni trebali uživati veća materijalna prava", zaključuje Stojić.
