ECB će slediti Fed i početi pripreme za kvantitativno zatezanje

Evropska centralna banka (ECB) verovatno će usporiti tempo povećanja kamatnih stopa i predstaviti planove kako će se rešiti obveznica vrednih skoro pet biliona evra, nastavljajući borbu da obuzdava inflaciju koja je i dalje pet puta veća od cilja.

Nakon dva uzastopna povećanja od 75 baznih poena, 48 od 51 ekonomista koje je anketirao Bloomberg predviđaju podizanje od pola procentnog poena u četvrtak. To bi podiglo stopu na depozite na dva odsto - oko tačke za koju se smatra da niti stimuliše niti ograničava ekonomiju evrozone.

Umerenije povećanje moglo bi nagovestiti da se vidi kraj podizanju stopa koje je nedavno bilo najagresivnije otkako postoji centralna banka. Stopa inflacije je prošlog meseca smanjenja prvi put u 18 meseci, ali je i dalje ostala dvocifrena.

Iako inflacija još uvek nije savladana, druge centralne banke takođe počinju da cene zaduživanja podižu manjim intenzitetom. Federalne rezerve su se u sredu odlučile za povećanje od 50 baznih poena nakon četiri povećanja od 75 baznih poena. Očekuje se da će Banka Engleske u četvrtak reagovati na sličan način.

ECB će izdati saopštenje u 14.15, zajedno sa najnovijim prognozama za period do 2025. godine. Predsednica ECB-a Christine Lagarde će se obratiti medijima pola sata nakon toga.

Stope

ECB je jasno najavila potez, a čak i neki zvaničnici skloniji zaoštravanju monetarne politike kao što su nemački centralni bankar Joachim Nagel i njegov holandski kolega Klaas Knot nagovestili da će biti spremni na kompromis.

Podizanje od pola poena u četvrtak dovelo bi depozitnu stopu na nivo za 250 baznih poena, viši nego što je bila u julu. Ekonomiji će biti potrebno vreme da se prilagodi tako strmoglavom usponu, a glavni ekonomista Philip Lane je pozvao na postepenije korake kako bi se osiguralo da ECB ne guši potražnju više nego što je neophodno.

Investitori su dobili poruku i naizgled nisu reagovali na pozive u poslednjem trenutku za veća podizanja, koji su došli od članova Saveta guvernera, uključujući Slovaka Petera Kazimira.

Ekonomisti očekuju da će ECB u 2023. stope podići na 2,5 odsto, dok tržišta uračunavaju nivo od 2,9 odsto.

Kvantitativno zatezanje

Lagarde će danas takođe izneti i ključne principe po kojima će ECB smanjivati portfolio obveznica koje je kupila pod Programom otkupa (eng. Asset Purchase Program - APP), a obećava se "odmeren i predvidljiv" pristup.

Više detalja o tajmingu će biti dostupno kasnije, verovatno na februarskom sastanku. Zvaničnici su se više zalagali za prestanak reinvestiranja kada obveznice dospeju na naplatu, što Federalne rezerve već koriste kao strategiju, nego za prodaju obveznica, kao što radi Banka Engleske (BoE).

Opširnije u tekstu Jane Randow.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar