Inflacija ponovo iscrtava podelu između istoka i zapada evrozone

Neverovatni skokovi cena u manjim zemljama evrozone ponovo iscrtavaju ekonomski jaz između istoka i zapada kontinenta.

U baltičkoj regiji, gde je inflacija najbrža u bloku i premašila je 25 odsto, Estonija još od prošle godine proživljava rast cena robe i usluga koji je premašio Italiju i Španiju, što je čini najskupljom zemljom u srednjoj i istočnoj Evropi. Slovačka i Slovenija takođe napreduju i sada ne zaostaju previše.

Uvek se pretpostavljalo da će se bivše komunističke ekonomije ovog kontinenta vremenom približiti svojim bogatijim komšijama, podižući životni standard. Ipak, priroda cenovnog šoka znači da plate zaostaju, a razlike u platama dovele su do jednog od najvećih talasa emigracije radnika na bogatiji zapad Evrope poslednjih godina.

Situacija je delom uzrokovana zajedničkom monetarnom politikom evrozone, pri čemu su baltički zvaničnici tek kasno pomogli naporima da se bankari Evropske centralne banke (ECB) ubede da podignu ultra niske kamatne stope. Veća izloženost tržišnim cenama energije samo doprinosi bolu.

"Vrlo brzo smo dostigli prosečni nivo cena Evropske unije", rekao je guverner estonske centralne banke Madis Muller. "Ali naši prihodi još nisu na nivou evropskog proseka."

Rezultat je sve manja kupovna moć za koju je malo verovatno da će povratiti prošlogodišnji nivo do 2024, prema istraživanju Banke Estonije. To će opteretiti privrednu proizvodnju, koja je bujala nakon pandemije, ali se sada povlači.

Domaćinstva su pod velikim pritiskom i kompanije koje ne mogu preneti rastuće troškove na klijente rizikuju propast, rekao je Olavi Lepp, glavni izvršni direktor Swedbank Estonia. To bi moglo testirati tradicionalnu ulogu Estonije kao jeftinog izvoznika.

"Gledajući Skandinaviju i središnju Evropu, postavlja se pitanje da li je Estonija atraktivno mesto za kupovinu robe i usluga", rekao je za baltičku novinsku službu Delfi.

Dok se kompanije suočavaju sa kratkoročnim poremećajima, promena bi s vremenom trebalo da donese prednosti, prema Lennu Uuskuli, glavnom ekonomistu Luminora u Tallinnu.

Estonija ima petu najnižu prosečnu godišnju platu u evrozoni/Bloomberg

"Jedna za drugom, kompanije koje ne mogu da priušte isplatu prosečne plate moraju se zatvoriti", rekao je Uuskula. "Tada će se pojaviti novi poslodavci koji mogu da priušte veće plate. To implicira poslove sa većom dodatom vrednošću u Estoniji."

Zemlja od 1,3 miliona ljudi već neguje tehnološku industriju koja je pomogla u rađanju Skypea i 10 startapova procenjenih na više od milijardu dolara, mada su deo privlačnosti za preduzetnike bili niži troškovi života.

"Još smo jeftini u poređenju sa zapadnom Evopom", rekao je Uuskula. "Ali Varšava je sigurno jeftinija u ovom trenutku."

U Litvaniji, još jednoj članici baltičke evrozone, šef centralne banke Gediminas Simkus takođe naglašava prelaz na proizvodnju s višom dodatom vrednošću i delimično pripisuje bržu inflaciju ekonomiji koja žuri da dostigne nivo svojih bogatijih komšija.

Simkus se ne obazire preterano na nedavni skok cena, već se radije fokusira na razvoj situacije na duže staze. Ističe povećanja plata koje su porasle na nivo iznad onih u Italiji kada se usklade s kupovnom moći, a dodatna korist će se dobiti 2023, od skoka minimalne plate.

"Imamo viši nivo inflacije, ali smo imali i veći rast plata u poslednjih 10 godina", rekao je. "Plate su porasle oko 2,5 puta, ali cene se nisu udvostručile u prošloj deceniji, tako da je stvarna kupovna moć definitivno porasla."

Udaljavajući se od strmoglavog rasta cena proteklih meseci, Estonija bi se na kraju mogla osvrnuti na period koji ju je približio rangu bogatijeg evropskog zapada.

Ipak, u bližoj perspektivi, put će ostati neravan: ekonomisti koje je anketirao Bloomberg vide da će inflacija sledeće godine ostati blizu dvocifrene vrednosti - više nego što predviđa centralna banka.