Evropski proizvođači automobila mogli bi da dožive pad proizvodnje za više od milion vozila po kvartalu počevši od kraja ove godine. To bi se nastavilo i kroz 2023. godinu, pošto rastući troškovi energije opterećuju lanac snabdevanja, navodi se u izveštaju.
Nestašice delova i uska grla u snabdevanju će verovatno najviše opterećivati proizvođače automobila od novembra do proleća 2023. godine, posebno ako se zalihe energije smanje tokom hladnijih zimskih meseci, navodi S&P Global Mobility u izveštaju objavljenom u utorak.
"Pritisak na lanac snabdevanja delovima za automobile biće intenzivan", rekao je analitičar Edwin Pope. "Fabrike će možda morati da zaustave isporuku vozila zbog nedostatka pojedinačnih komponenti."
Vlade širom Evrope intervenišu kako bi ublažile uticaj energetske krize, ali mere možda neće biti dovoljne da zaštite automobilsku industriju od smanjenja proizvodnje ove zime. I snabdevanje sad-za-sad će se suočiti sa problemima jer neki dobavljači primenjuju energetski efikasne smene.
Nedostaci delova i uska grla koji su usledili mogu da zaustave proizvodnju slično kao tokom pandemije i ruske invazije na Ukrajinu, navodi se u izveštaju.
S&P je prognozirao da će evropske fabrike proizvoditi četiri do 4,5 miliona vozila po kvartalu. Ako se uvedu energetska ograničenja, proizvodnja automobila bi mogla pasti na čak 2,8 miliona po kvartalu. To bi bilo 4,8 miliona do 6,8 miliona jedinica izgubljene proizvodnje na godišnjem nivou.
Zasada, neki proizvođači automobila i dalje prijavljuju velike dobitke. Mercedes Benz AG saopštio je u utorak da je prodaja porasla za više od petine tokom trećeg kvartala, uprkos problemima u lancu snabdevanja, inflaciji i lošim ekonomskim izgledima.
Prognoza je zasnovana na 11 glavnih centara za proizvodnju automobila u Evropi. Rangirala ih je prema tome koje su zemlje najbolje pozicionirane da izdrže očekivane energetske udare ove zime.
Češka i Nemačka su bile na prvom mestu, a Nemačka je imala dosta koristi od relativno malog oslanjanja na električnu energiju dobijenu iz gasa i njenog trenutnog nivoa skladištenja gasa, navodi se u izveštaju. Fabrike u Španiji, Italiji i Belgiji suočavaju se sa najvećim rizicima, pri čemu su sve tri zemlje dobile najnižu ocenu energetske samodovoljnosti.
.webp){kind=icon}
