Evropu čeka skupa zima - cene struje najviše od energetske krize

Kako se Evropa približava zimi, tržišta električne energije šalju najjače upozorenje još od energetske krize.

 

Veleprodajna cena električne energije za januar u Nemačkoj, najvećoj evropskoj ekonomiji, na Evropskoj energetskoj berzi (EEX) trguje se iznad 180 evra po megavat-satu, što je više od 60 odsto iznad nivoa od pre godinu dana. Glavni pokretač je prirodni gas, čija je cena naglo porasla poslednjih nedelja dok se Evropa suočava sa sve jačom konkurencijom za ovo gorivo i pokušava da dopuni zalihe. Rat između Irana i SAD dodatno je pojačao pritisak, dok je zatvaranje Ormuskog moreuza prekinulo isporuke iz Katara.

Rast troškova električne energije dolazi u trenutku kada kontinent pokušava da elektrifikuje privredu i smanji zavisnost od uvoznih fosilnih goriva, koja su Evropu više puta izlagala skokovima cena kada bi došlo do poremećaja u snabdevanju. Evropa je od ruske invazije na Ukrajinu, koja je pre četiri godine izazvala energetsku krizu, ostvarila značajan napredak, pa se region ove godine sa energetskim šokom suočava bolje nego što su mnogi u početku strahovali.

Bloomberg

Međutim, ovogodišnji skok cena električne energije pokazuje koliko Evropa i dalje zavisi od goriva poput gasa i uglja, ali i koliko brzo poremećaji na globalnim energetskim tržištima i dalje mogu da se preliju na njenu privredu. Viši troškovi struje prete da povećaju račune domaćinstava i troškove poslovanja kompanija, podstičući inflatorne pritiske upravo u trenutku kada investitori računaju na nova povećanja kamatnih stopa. Rast cena je politički osetljiv i za vlade koje su potrošile milijarde evra na zaštitu potrošača od energetskih šokova, dok istovremeno nastavljaju tranziciju sa fosilnih goriva.

Istovremeno, smanjenje proizvodnje francuskih nuklearnih elektrana zbog vrućina i štrajkova, kao i niske zalihe hidroenergije, dodatno su opteretili elektroenergetski sistem ove godine. A pošto se ne nazire kraj ratu između Irana i SAD, pritisak izazvan visokim cenama mogao bi da bude još veći.

"Postoji potencijal za više cene električne energije i možda brži rast nego što smo do sada videli", rekao je Ulf Ek, glavni investicioni direktor hedž fonda Northlander Commodity Advisors LLP, specijalizovanog za robna tržišta. "Možemo da se nadamo vetrovitoj i sunčanoj zimi, a ako je ne bude, cene električne energije, gasa i uglja će rasti."

U hladnoj zimi, uz i dalje ograničeno snabdevanje sa Bliskog istoka, Ek očekuje da bi veleprodajne cene električne energije mogle da porastu i do 50 odsto. Uticaj na račune potrošača ne bi bio toliko dramatičan, jer snabdevači električnu energiju uglavnom kupuju unapred po nižim cenama, a efekat će se značajno razlikovati od zemlje do zemlje. U Velikoj Britaniji očekuje se da računi domaćinstava za energiju u januaru porastu 25 odsto, dok će u Norveškoj državne subvencije u velikoj meri zaštititi potrošače od viših veleprodajnih cena.

Bloomberg

Evropa je danas u znatno boljoj poziciji nego tokom energetske krize 2022. godine, kada je gubitak ruskog gasa koji je stizao gasovodima doveo do skoka cena električne energije iznad 1.000 evra po megavat-satu, odnosno više od pet puta iznad trenutnih terminskih cena za januar. Od tada je region izgradio dodatnu infrastrukturu za uvoz tečnog prirodnog gasa, smanjio potrošnju goriva i diverzifikovao dobavljače, pa je potpuna nestašica manje verovatna čak i uz rast cena.

Ta otpornost ima svoju cenu. Evropa je sada izloženija globalnom tržištu LNG-a, na kojem se za isporuke gasa takmiči sa kupcima iz drugih delova sveta. To znači da poremećaji udaljeni hiljadama kilometara mogu brzo da se preliju na evropska tržišta gasa i električne energije.

Rast cena mogao bi da bude dobra vest za evropske proizvođače električne energije, uključujući kompanije iz sektora obnovljivih izvora, koje imaju koristi kada skuplja goriva određuju cenu električne energije. Kako cene rastu, kompanije poput nemačkog RWE AG, francuskog Engie SA i EDP Renewables SA mogle bi sledeće godine da ostvare zaradu 10 odsto iznad trenutnih procena, prema analizi Ahmeda Farmana, analitičara Jefferiesa.

Širenje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora pomoglo je Evropi da ublaži uticaj nestabilnih cena fosilnih goriva. Bez solarnih kapaciteta dodatih od 2021. godine, na primer, prosečne veleprodajne cene električne energije u Evropi ovog leta bile bi 30 odsto više, prema analizi kompanije Baringa koju je preneo Bloomberg News.

Solarna energija ima znatno manji uticaj tokom zime, posebno u severnoj Evropi, gde kratki i oblačni dani smanjuju proizvodnju na delić letnjih nivoa. To ostavlja vetroelektrane kao ključni izvor jeftine i čiste energije koji može da smanji potrebu za fosilnim gorivima. I dok sve veći broj evropskih vetroturbina može da proizvede značajne količine električne energije, periodi bez vetra, koji se često poklapaju sa prodorima hladnog vremena, mogu ostaviti region izloženim višim cenama.

"Ne postoji mnogo toga što može da zaštiti tržišta električne energije", rekla je Florence Schmit, viša energetska strategkinja u Rabobanku. "Obnovljivi izvori rastu, ali još nisu dovoljno snažni da nadomeste ovu ogromnu zavisnost od gasa."

Skupe gasne elektrane i dalje su ključne za balansiranje sistema, a verovatno će tako biti još mnogo godina. Nemačka je nedavno otvorila aukciju za izgradnju novih gasnih elektrana u svojoj elektroenergetskoj mreži. Velika Britanija je takođe razmatrala mogućnost da ponudi više cene kako bi podstakla dodatna ulaganja u nove gasne elektrane, uprkos planovima za rekordnu izgradnju novih vetroparkova na moru.

Ipak, visoki troškovi mogli bi kratko da traju ako dođe do smirivanja sukoba između SAD i Irana. Ako Evropu posluži blaga, vetrovita i kišna zima, slaba potražnja i snažna proizvodnja iz obnovljivih izvora mogli bi da donesu značajno olakšanje, naročito ako cene gasa nastave da padaju.

"Pred nama je bolan i težak zimski period", rekao je Caspian Conran, ekonomista u kompaniji Baringa. "Računi za energiju će ove zime značajno porasti, ali ne očekujemo ništa nalik nivoima iz perioda rata u Ukrajini."