Zapadni Balkan će u ovoj i narednoj godini zabeležiti veći privredni rast od ostatka Centralne i Istočne Evrope, predviđa glavni ekonomista UniCredita za CEE region.
Ceo CEE region će rasti za oko 2,6 odsto ove godine, i za oko tri procenta sledeće godine, rekao je Dan Bucsa, i dodaje da će privatna potrošnja verovatno dovesti do oporavka, zajedno sa bržim rastom realnih plata, kao i rastom zaduživanja i državnim transferima.
Javne investicije će biti drugi najveći pokretač rasta, dok će neto izvoz usporiti dinamiku BDP-a ove godine, dodaje.
Opširnije
BBA analitičari podigli BDP projekcije za Srbiju, Hrvatsku i S. Makedoniju
Analitički tim Bloomberg Adrije donosi nove makroekonomske projekcije za region.
25.03.2024
Glavni pokretač rasta ove godine biće privatna potrošnja, ocenjuje FREN
Očekuje se da će tokom druge polovine godine inflacija ući u granice ciljnog koridora NBS tri ±1,5 odsto.
20.03.2024
Što se tiče Zapadnog Balkana, koji će rasti brže od proseka CEE regiona, Srbija bi trebalo da ove godine ima bolji fiskalni učinak u odnosu na ostatak regiona, predviđa Bucsa.
Fiskalni deficit za 2024. planiran je na 2,2 odsto BDP-a, nakon sličnog nivoa za 2023. godinu. Kako se dodaje u izveštaju UniCredita, ovo se čini ostvarivo kada se uzme u obzir smanjena podrška energetskim kompanijama i odsustvo jednokratne isplate u 2023. godini. U 2025. godini planirano je da državni deficit dostigne 1,5 odsto BDP-a, u skladu sa novim fiskalnim pravilom. Javni dug će verovatno pasti sa 52,3 odsto BDP-a u 2023. na 51,8 odsto BDP-a u 2024. i dalje na 51 odsto u 2025, navodi se.
"Kada govorimo o Srbiji, pozitivan investicioni ciklus je pred nama (EXPO, infrastrukturni projekti, kao i projekti finansirani iz fondova EU), što će posledično uticati na malo veću tražnju za kreditima od strane privrede. Predviđanja su da će kreditna aktivnost, kao i privatna potrošnja u Srbiji, biti nešto veća u odnosu na prošlu godinu", rekao je Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke u Srbiji.
Ekonomisti očekuju budžetski deficit od manje od tri odsto BDP-a u 2024-25. godini u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj i Češkoj, sa deficitom većim od pet odsto u Mađarskoj, Slovačkoj, Poljskoj i Rumuniji (sve su u opasnosti od procedura prekomernog deficita), kao i u Turskoj, dodaju ekonomisti banke.
.webp){kind=icon}
