.webp){kind=icon}
Guverner Hrvatske narodne banke (HNB) Boris Vujčić, na konferenciji Zagrebačke berze u Rovinju, poveo se nedavnim primerom američkog kolege Jeromea Powella i pričao o tržištu rada - i to afirmativno. Obično se u kontekstu monetarne politike i borbe protiv inflacije snažno tržište rada smatra teškoćom, ali Vujčić ističe da on gleda dugoročnije.
"Pretpostavke su da će se u narednih dvadesetak godina broj stanovnika u radnoj dobi smanjiti za oko 400.000, a taj gubitak se ne može nadomestiti iz neaktivnog stanovništva ili demografskim pronatalitetnim politikama. On se može nadoknaditi jedino povećanjem dalje migracije, aktiviranjem penzionera, produženjem radne dobi ili automatizacijom i robotizacijom", izjavio je u svom predavanju, a potom je za Bloomberg Adriju dodatno elaborirao svoja razmišljanja.
Nedostatak radnika nije kratkoročna tendencija, smatra Vujčić, već će, sudeći po demografskoj slici u Evropi - potrajati do kraja veka. Ali šta će biti ako Hrvati dovedu na stotine hiljada ljudi iz zemalja trećeg sveta, a onda dođe do kontrakcije privrede koje će ih učiniti viškom.
Opširnije
Najmanje zahteva za nadoknadu za nezaposlenost u SAD od januara
Tržište rada u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) nastavilo je da napreduje.
19.10.2023
Mladi tiho ulaze na tržište rada koje generacija Z drma iznutra
Prema najnovijim podacima, zaposlenost mladih (15-30) raste, ali je još uvek ispod nivoa sa početka 2022. godine.
18.10.2023
Rad od kuće efikasniji? Da, ako pitate srpske radnike, ali ne i firme
Većina zaposlenih u Srbiji smatra da rad od kuće pozitivno utiče na produktivnost.
19.09.2023
Rast plata ne prati i rast kompetencija radnika
U Srbiji je evidentan rast zarada, koji u proseku iznosi 85.500 dinara.
05.09.2023
Wall Street ne želi nazad u kancelarije
Da li je rad od kuće nepovratno promenio način poslovanja?
05.09.2023
"S obzirom na to da oni dolaze kao privremeni radnici, ako padne potražnja za njima, oni će jednostavno otići iz Hrvatske i to neće generisati problem veće nezaposlenosti", pojednostavljuje Vujčić.
Ne veruje da pronatalitetne politike mogu da preokrenu situaciju na tržištu rada, barem ne kratkoročno.
Osvrnuo se i na veštačku inteligenciju, odnosno njen mogući uticaj na kreiranje monetarne politike. "Zasad nismo u toj fazi", sa smeškom ističe i dodaje da se u Evropskoj centralnoj banci (ECB) ona testira za pisanje brifinga i analize statističkih podataka.
Kada je reč o samom vođenju monetarne politike, to je više umetnost nego nauka, poručuje Vujčić, pa se stoga ne boji za radna mesta centralnih bankara.
