Putevi budućnosti veštačke inteligencije

Kompjuterska veštačka inteligencija (engl. artificial intelligence - AI) nije futuristički scenario, već sadašnjost. Od momenta kada je predsednik i suosnivač kompanije OpenAI Greg Brockman marta 2023. godine pred celim svetom demonstrirao kako program veštačke inteligencije njegove kompanije sa bazičnog dizajna veb-stranice, nacrtanog na papirnoj salveti, samostalno programira funkcionalan sajt, struktura ekonomije neće više biti ista. Razume se da svaka naučna revolucija pokreće ekonomsku. Menjaju se proizvodni odnosi, podela rada, preusmeravaju tokovi kapitala, menja se naposletku i odnos čoveka prema radu. Nijedna analiza ne može pripremiti ljude, ekonomskim rečnikom radnu snagu, za izmenu datih odnosa, ne zato što ljudi nisu sposobni ili zainteresovani za analize, već zato što za mučnu adaptaciju koja zahteva žrtve treba empirija, a ne teorija.

Na određen način, Istočna Evropa je psihološki pripremljenija za promene od Zapadne. Možda na prvi mah to zvuči čudno, jer je naš deo Evrope svakako manje digitalno pismen od onog razvijenijeg dela kontinenta. Ipak, stvar nije u poznavanju digitalne sfere koliko u pripremljenosti na tranzicione bolove. AI revolucija će iziskivati takve promene na tržištu rada koji će nalikovati postkomunističkoj tranziciji zemalja Istočne Evrope, pritom će je proći povezane generacije, direktni potomci onih čija su preduzeća privatizovana devedesetih ili ranih godina trećeg milenijuma. U tom pogledu, pogrešna istorijska skretanja naših predaka iskovala su čvršće potomke, ne zato što su tako planirali ili priželjkivali - plan je bio da Istok nadmaši Zapad - već zato što su proizveli jedinstvenu na svetu mešavinu obrazovanog stanovništva sa nižim životnim standardom. Na taj način, Istočni Evropljani mogu da usvoje nova znanja, a istovremeno i da pretrpe tranzicione muke na putu ka novoj strukturi privrede. Naš Istok zasigurno nije pokretač razvoja, ali ima potencijal da ga upije na zadovoljavajućem nivou.

U međuvremenu, pošto se budućnost ne može požurivati i sve se etape moraju proći, u sadašnjosti se vlasnici kapitala već uveliko bore za preraspodelu početnih pozicija u kompaniji OpenAI, koje će u bliskoj budućnosti onim krupnim deoničarima koji zauzmu dobre pozicije, doneti basnoslovni profit. Šef borda direktora OpenAI Sam Altman prvo je razrešen sa te dužnosti na glasanju članova istog upravnog odbora kojim je predsedavao, a zatim je vraćen na tu poziciju, uz tihu intervenciju Microsofta, koji poseduje 49 odsto date kompanije. Ni svetski mediji ne mogu sa sigurnošću da objasne sve aspekte pomenutih igara kapitala, a taj zaplet ćemo verovatno gledati za desetak godina na nekom holivudskom filmu, kao što smo imali prilike da odgledamo film BlackBerry ove godine, o tehnološkoj genijalnosti i berzanskim prevarama iza uspeha i pada istoimene kompanije.

Bloomberg

 

Ono u šta možemo biti sigurni je da se sukob vrteo ne samo oko profita, već oko njegove raspodele, kao i održive razvojne strategije jedne kompanije, koja trenutno zauzima centralno mesto u industriji budućnosti. Ono što se sada dešava iza scena, jeste borba tehnoloških megakorporacija za preraspodelu tržišta AI, čije posledice će tek postati jasne kada tehnološki bum dostigne svoj vrhunac i ekonomska revolucija bude u punom jeku. Pokretači opisane revolucije, poput Altmana, mogu u budućnosti postati nove iteracije Billa Gatesa, u sadašnjem trenutku se rešava njihovo lično pitanje – da li će opstati na trenutnoj poziciji i popeti se na vrh ili će za pozamašnu otpremninu biti izgurani sa svojih pozicija, a njihov udeo preuzet od strane postojećih megakorporacija. Interesi u pitanju su bazični, a tehnološki razvoj je zagarantovan, desetine milijardi dolara su već u prethodnim godinama uložene u AI sektor i tek počinju da donose plodove. Mehanizam je isti od pamtiveka, čak i u feudalizmu jedan monarh uspostavlja osnov razvoja, a tek u sledećim generacijama njegovi posedi počinju da se šire, takav je, recimo, u našim predelima bio kralj Milutin, dok je došao trenutak za njegovog unuka Dušana da stupi na scenu i pokuša da ostvari svoje ekspanzionističke ambicije, scena je već bila pripremljena. Upravo to se sada dešava u AI sektoru, scena je pripremana deceniju i nešto više unazad, a sada vlasnici kapitala treba da iskoriste resurse koji su im na raspolaganju i, naravno, da se izbore za profit, jer ništa se samo po sebi ne deli na ravne časti.

Konsultantska kuća McKinsey je u junu tekuće godine procenila da bi AI revolucija mogla da pridoda svetskoj privredi vrednost između 14 i 22 biliona dolara godišnje – taj gornji broj je otprilike jednak trenutnom obimu privrede Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Ukoliko usvojimo ovu predikciju na principijelnom nivou, što znači da prihvatamo hipotezu da će AI revolucija pospešiti razvoj privrede, u prvom redu kroz rast produktivnosti, nameću se dva fundamentalna pitanja. Prvo je – kako će ta dodata vrednost biti raspoređena ili, još jednostavnije, na šta će ta nova sredstva biti utrošena. Drugo pitanje je – ako je to neto dodata vrednost, koliki će biti troškovi i ko će ih snositi.

Depositphotos

 

Pitanje preraspodele nove vrednosti je pitanje socijalne pravde. Da li će nova vrednost podići životni standard građana kroz ulaganja u javnu infrastrukturu, obrazovanje i zdravstvo ili će novostečeni kapital biti utrošen na izgradnju novih korporativnih gradova od stakla i čelika? U srednjem veku je plug doneo povećani profit plemstvu, koje nije taj kapital uložilo nazad u razvoj sela već u izgradnju masivnih tvrđava i hramova. Drugim rečima, vladajuća klasa je novu vrednost dodala svojoj bazi moći. Međutim, pošto zapadni svet više nije feudalan, već demokratski, barem deo dodate vrednosti će otići na potrebe građana. Ukoliko se oni manje budu bavili identitetskim pitanjima i urušavanjem demokratije od koje zavise, a više oporezivanjem megakorporacija, toliko će novu vrednost kapitala uspeti da preusmere na javno dobro.

 

Pitanje troška tiče se onih koji će najviše patiti zbog AI revolucije. Automatizacija rada će značiti smanjenje zaposlenosti u proizvodnom sektoru. Nekada traženi kvalifikovani radnici ostaće bez posla. Države koje nisu uključene u revoluciju produbiće svoje siromaštvo. U principu, AI revolucija će doneti boljitak na opštem nivou, a gubitak na posebnom. Gubitnici će biti industrijski radnici i određeni deo digitalne kreativne klase, poput dizajnera i programera nižeg nivoa. Gubitnici će biti države koje ne pripreme svoje najmlađe naraštaje za dalji napredak digitalizacije ekonomske sfere. Sve ovo znači da će biti promenjeni i društveni i međunarodni odnosi. U kom će pravcu na unutrašnjem političkom nivou i spoljašnjem međunarodnom nivou dati proces teći nijedna institucija ne može reći. Jasno je da se i na polju AI najveća borba vodi među razvojnim centrima SAD i Kine. Opšte konture restrukturizacije privrede već su poznate, čeka se budućnost kako bismo videli konkretne pobednike i gubitnike na međunarodnoj sceni.

 

Komentar ne odražava nužno mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar