.webp){kind=icon}
Strukturalne promene na tržištu rada i veća pregovaračka moć radnika doprinele su najbržem rastu prosečnih bruto plata u Adria regionu u poslednjih deset godina. To pokazuje analiza koju je radio Bloomberg Adria analitički tim.
I u Srbiji, prema rečima direktora Nacionalne službe za zapošljavanje Zorana Martinovića evidentan je rast zarada, koji u proseku iznosi 85.500 dinara.
Bloomberg Adria
Opširnije
Plate u regionu rastu zbog inflacije i jače pregovaračke moći radnika
Strukturne promene na tržištu rada i veća pregovaračka moć radnika doprineli su najbržem rastu prosečnih bruto plata u Adria regionu u poslednjih 10 godina.
04.09.2023
'Mladi rade više nego što statistika beleži, ali banke ih ne priznaju'
Mladi u Srbiji su sve više zaintresovani za poslove koji im omogućavaju da kontrolišu svoje vremene.
28.08.2023
Još uvek bez dogovora o minimalcu, potrošačka korpa tačka razdora
Na sastanku između pregovaračkih timova reprezentativnih sindikata, vlade i poslodavaca održanom u petak nije postignut dogovor.
25.08.2023
Sindrom sagorevanja na poslu vraća se jači nego ikad
Prošlo je 50 godina otkad je psiholog Herbert Freudenberger prvi identifikovao sindrom sagorevanja.
20.08.2023
On je u intervjuu za Bloomberg Adriju naveo da takav rast zarada poboljšava pregovaračku poziciju radnika u odnosu na poslodavce, ali da postoji neusklađenost ponude i potražnje.
"Sada ulazimo u jednu drugu krajnost, da ne možemo da obezbedimo poslodavcima potreban broj radnika. Iz godine u godinu imamo konstantan rast broja izvršilaca kod poslodavaca. Prošle godine je bilo potrebno 110.000 radnika, a u prvih osam meseci ove godine raspisani su oglasi za 116.000 radnih mesta", navodi Martinović.
Plata jeste važan faktor u pregovorima, ali prema Martinovićevoj oceni, ključno je šta oni umeju da rade.
"Pre deset godina plata je bila oko 44.000 dinara, dakle, sada je dvostruko veća. I zaista možemo da kažemo da je to realno uvećanje koje je veće od procenta rasta inflacije. Sigurno su bolji i uslovi rada i veće su šanse za zapošljavanje. Ali, s druge strane imamo, dakle, problem na strani poslodavaca i često neusklađenost ponude i tražnje. Iako je broj nezaposlenih prema našoj evidinciji ispod 400.000, što nije malo, imamo problem da često ne možemo da obezbedimo kvalitetnu radnu snagu za veliki broj poslodavaca ili ne možemo do obezbedimo u kratkom roku", navodi Martinović.
On dodaje i da ponekad proces posredovanja traje mnogo dugo, te da je zaista potrebno da se radi na tome da se on skrati i "da se usklade kompetencije, veštine nezaposlenih lica i onih koji traže posao u odnosu na ono što jesu realne potrebe poslodavaca".
Traženi programeri, ali i zanatlije
U drugom kvartalu ove godine u Srbiji je bilo zaposleno 2,87 miliona ljudi, dok je broj nezaposlenih iznosio 306.600, pokazuju rezultati Ankete o radnoj snazi za ovaj period, koje je saopštio Republički zavod za statistiku. Stopa zaposlenosti za drugi kvartal iznosila je 50,4 odsto, stopa nezaposlenosti 9,6 procenata. Prema podacima ove ankete u drugom kvartalu 2023. u odnosu na drugi kvartal 2022. godine porasle su i stopa zaposlenosti i stopa nezaposlenosti, i to stopa zaposlenosti za 0,5 procentnih poena, a stopa nezaposlenosti za 0,7 procentnih poena.
Martinović kaže da su najtraženiji i dalje programeri, odnosno stručnjaci iz oblasti IKT industrije, ali i da velika tražnja postoji i za mašinskim i građevinskim inženjerima, lekarima, ekonomistima, farmaceutima.
"Evidentan je nedostatak zanatlija, onih sa konkretnijim veštinama. Nama, ono što je apsurdno, često nedostaju radnici na najjednostavnijim poslovima, jer oni možda postavljaju neke uslove rada i neke zahteve koje mnogim poslodavcima nisu prihvatljivi. Ali veliki broj poslodavaca zapravo se prilagodio tim novim okolnostima i radnicima nudi određene benefite, bonuse, nagrade, smeštaj i ishranu kako bi ih privukao ili kako bi zadržao one postojeće radnike, jer zaista i među poslodavcima vlada velika konkurencija da obezbede kvalitetnu radnu snagu", kaže Martinović.
Jedno od rešenja koje se odavno nameće jeste usklađivanje procesa obrazovanja sa potrebama poslodavaca, ali, kako kaže Martinović, taj proces mora da se stalno unapređuje i da se prate potrebe tržišta koje se menjaju.
"Moramo da se naviknemo i na permanentno učenje i usavršavanje onih koji su na evidencijama nezaposlenih kako bi mogli da obezbede kompetencije i veštine koje poslodavci traže. Mi imamo određene programe koji su usmereni na dodatno obrazovanje i obuke nezaposlenih lica, ali i pored uspeha koji imamo u tome, taj procenat i dalje nije dovoljan u odnosu na potražnju poslodavaca i u odnosu na one kompetencije koje oni traže", navodi naš sagovornik.
O tome kako uskladiti ponudu i potražnju na tržištu rada u Srbiji, pogledajte u intervjuu u videu.
