Zelena tranzicija, cirkularna ekonomija, ESG, održivost. Šta se krije iza pojmova koji su postali glavna tema preduzetnika, investitora i političara? Ulaganje i inovacija u centru su ideje dekarbonizacije. Kako razlikovati poruke za javnost od aktuelnih investicionih trendova koji mogu doneti nužne promene društvu i državi, a donose i drugačiju budućnost? U novoj emisiji Green Vision Bloomberg Adrije bavimo se temama zelene tranzicije i investicijama koje ih pokreću.
Kada pričamo o dekarbonizaciji, prvo pomislimo na fabrike, energente ili transport, ali kažu da se đavo krije u detaljima. Održivi prelaz više nije samo pitanje klime ili energije. Reč je o ozbiljnoj strategiji koja pokriva sve segmente države i industrije. Tako brzo dolazimo do detalja, a jedan od njih je i održiva gradnja.
Ujedinjene nacije ističu da sve industrije moraju da učestvuju u dekarbonizaciji. Zgrade i građevinski materijali odgovorni su za 37 odsto globalnih emisija ugljen-dioksida i 34 odsto energetskih potreba.
Nameravamo li da dostignemo ciljeve dekarbonizacije do 2050. godine, gradnja i građevinarski sektor moraće da postanu održiviji. Prema podacima iz 2022. koje su prikupili Ujedinjene nacije u sklopu svog programa zaštite okoline UNEP, građevinski sektor nije na putu dekarbonizacije do 2050. Prema prikupljenim podacima, emisije ugljen-dioksida iz zgradarstva su 2022. dosegle su istorijske rekorde i porasle su oko pet odsto u odnosu na 2020. godinu. Kakve prakse postoje u svetu i šta po tom pitanju rade Slovenci koji su u Adria regionu najduže u Evropskoj uniji koja i sama uvodi standarde energetske efikasnosti?
Gradilište Vilharije, koja bi trebalo da bude završena ove godine | Bloomberg Adria
Skromne investicije u dekarbonizaciju građevinarstva
Zato je ključno ubrzavanje održivih investicija u taj sektor, ali kako kaže analitičar Conrad Tan iz singapurskog odeljenja Bloomberg Intelligencea, "potrebna su mnogo veća ulaganja".
Konkretnije, na Međuvladinom panelu o klimatskim promenama (IPCC) navedeno je da trenutna ulaganja u dekarbonizaciju građevinskog fonda na globalnom nivou iznose 200 milijardi dolara, odnosno 187 milijardi evra. "Iako to zvuči mnogo, potrebno je ulagati više od tri biliona dolara godišnje. Dakle, sada ulažemo manje od deset odsto onoga što bi trebalo", kaže Tan.
Tako velika ulaganja zahtevaju i privatne i javne investicije. Budući da zgrade uzrokuju trećinu svih emisija, prema sagovorniku, jasno je da vlade moraju da počnu da se bave i održivošću naših nekretnina ako se žele približiti potrebnim ciljevima dekarbonizacije. Zato je Tan istakao da u budućnosti možemo očekivati više zakonskih propisa i regulative na području minimalnih standarda gradnje koji će pratiti planiranje, izgradnju i korišćenje zgrada.
"To će se dogoditi postupno, ali mislim da je smer vrlo jasan. Građevinski sektor će se promeniti", objasnio je Tan. Kako navodi u svom izveštaju o ulaganjima u održivu gradnju, nova ESG pravila, koja zahtevaju da kompanije izveštavaju o postizanju klimatskih ciljeva i uspešnosti u tom području, ubrzaće takva ulaganja.
Conrad Tan | Bloomberg Adria
"Održiva gradnja nije hir"
Šta je to zapravo održiva gradnja? Marjana Šijanec Zavrl iz slovenačkog Instituta za graditeljstvo ZRMK objašnjava, da je to princip kod kog pratimo ceo životni ciklus zgrade, od projektovanja i odabira lokacije, do onoga što će se s njom događati. Dakle, kakav će biti kvalitet življenja u njoj, kakav će biti uticaj na okolinu i kakav će biti ekonomski učinak, kakav je ekonomski aspekt zgrade od trenutka nastanka do kraja životnog ciklusa, kako će biti korišćen građevinski otpad nakon rušenja. Istovremeno, jasno je da je održiva gradnja više od trenda i da će biti potrebno ubrzati razvoj te vrste gradnje u budućnosti.
"Ako mislimo ozbiljno sa zelenom tranzicijom, ako ozbiljno razmišljamo o dekarbonizaciji društva i građevinskog fonda, onda nemamo druge mogućnosti nego da napravimo korak dalje i odgovorimo na probleme cirkularnosti, ugljeničnog otiska, kvaliteta bivstvovanja i proučavanja nekretnina i njihova ponašanja u ekstremnim klimatskim uslovima. Naime, klima će 2030. ili 2050. biti drugačija. Temperature će biti ekstremnije i naše zgrade moraju biti temeljene i građene tako da pasivno mogu ujednačavati velike toplotne talase koje možemo očekivati."
Jedna od novijih zgrada koja svoju održivost dokazuje i jednim od svetskih sertifikata je Vilharia, poslovna zgrada u centru Ljubljane, koju grade slovenačka kompanija Corwin i češki Hartneberg Holding iza kojeg stoji jedan od najbogatijih Čeha i bivši češki premijer Andrej Babiš. Deo investicije sufinansira i 75,6 miliona evra vredan kredit slovenačke banke Sparkasse i slovačke Eximbanke SR. Intenzivno je oglašavaju kao najveću i najzeleniju poslovnu zgradu u Ljubljani. Pritom je ključno na osnovu čega.
Sertifikati i ozelenjavanje portfelja
Gradilište Vilharije u Ljubljani i Michal Maco iz Corwin Slovenije | Bloomberg Adria
Više od 100 miliona vredna investicija u Ljubljani dokazuje svoju održivost jednim od međunarodno priznatih sertifikata: Leed. Praksa sertifikovanja zgrada u inostranstvu, uključujući i neke države regiona, potpuno je uhodana, ali u Sloveniji je još u povojima. U svetu postoji mnogo različitih s0ertifikata. Leed, BREEAM i DGNB među nekima su od najuglednijih. Zbog novih trendova i ESG standarda, sertifikacija zelene gradnje porasla je za 19 odsto u 2021. godini.
Za kompanije, među kojima su investitori, ali i preduzeća koja u tim zgradama iznajmljuju svoje prostore, važan alat u postizanju ESG ciljeva su izveštaji o održivosti, koje zahteva evropska CSRD direktiva. Podsećamo, prvi izveštaj za 2024. godinu biće izdati sledeće godine, a i bankama su sertifikati važan alat kod donošenja odluka o finansiranju, jer time i one mogu da ozelene svoj portfelj.
Nasuprot Vilharije u Ljubljani nastaje još jedan važan projekt koji je ujedno deo najvećeg infrastrukturnog projekta glavnog grada Kranjske: celovite obnove železničke i autobuske stanice u Ljubljani. Grupa OTP investira miline u izgradnju privatnog dela projekta pod imenom Emonika. Reč je o trgovačko-poslovnom delu putničkog centra u sklopu kojeg nastaje i najviša poslovna zgrada u Ljubljani.
Povodom pokretanja gradnje Emonike je u zasebnom razgovoru za Bloomberg Adriju Pál Forgács iz kompanije Mendota Invest u vlasništvu OTP-a, koji vodi projekt Emonika, objasnio zašto su se pri projektovanju poslovne zgrade odlučili za sertifikaciju održive gradnje. Projekt vredi više od 300 miliona evra i ima sertifikat održivosti BREEAM. Kako kaže Forgács, sertifikacija gradnje više nije izbor, već nužnost, budući da projekti bez sertifikacije gube bazu potencijalnih stanara, brže gube na vrednosti ili gube potencijalne zakupce, budući da su sertifikati jedini način dokazivanja održivosti investicije na tržištu.
Prema rečima investitora i stručnjaka s kojima smo razgovarali, sertifikacija može da poskupi gradnju nekretnine od 10 do 20 odsto, u zavisnosti od trenutnih cena na tržištu.
Kako primećuje Bloombergov analitičar Conrad Tan, interesovanje za zelenu gradnju raste i izvan samog sektora nekretnina. Mnoge kompanije sufinansiraju ESG obveznice ili zelene kredite za izgradnju nekretnina. Googleov vlasnik Alphabet je 43 odsto ili oko 2,3 milijarde evra svog održivog duga od 2020. godine posvetio izgradnji 14 zelenih zgrada ukupne veličine 8,7 miliona kvadratnih metara.
Najviše bodova Vilhariji donela lokacija, najmanje materijali?
Corwin Slovenija je za Green Vision otvorio vrata gradilišta Vilharije. Na prvi pogled, gradnja sertifikovane nekretnine uopšte ne izgleda drugačije od neke druge. Michal Maco, direktor kompanije, objasnio nam je zašto je projekt o kojem se toliko priča tako poseban i održiv. Vilharia je pre početka gradnje dobila najvišu moguću ocenu održive gradnje i nosi sertifikat Leed Platinum. Do te procene su došli najviše zahvaljujući lokaciji budući da zgrada nastaje na urbanom industrijskom zemljištu, a ne na novom, gde je povezanost javnim prevozom odlična.
Energetska efikasnost zgrade je još jedan važan kriterijum unutar kojeg se nalaze četiri glavna stuba na kojima stoji: grejanje, hlađenje, ventilacija i električna energija.
Dodatne bodove u procesu sertifikacije dobija i sama lokacija zbog dostupnosti materijala, budući da se prilikom dobijanja sertifikata ocenjuje i izvor materijala te put koji je proputovao do lokacije.
Uprkos najvišoj oceni sertifikata, na pitanje gde je Vilharia dobila najviše, a gde najmanje bodova, Maco kaže da je najviše donela lokacije koja zgradu čini dostupnom javnim prevozom ili drugim oblicima neugljeničnog pristupa. Prema rečima direktora kompanije, najmanje bodova dobili su isporučeni materijali koji se ne mogu uvek nabaviti lokalno, što često ne zavisi samo od investitora, već i od industrije te lanaca snabdevanja koji su u vezi i sa geopolitičkim uslovima.
Marjana Šijanec Zavrl | Bloomberg Adria
Koliko su naše zgrade uopšte održive?
Conrad Tan jasno ističe što mnogi stručnjaci govore. Ključ dekarbonizacije sektora je da sve zgrade, a ne samo nove blistave kancelarije ili trgovački centri, postanu održive.
Doktorka Marjana Šijanec Zavrl u slovenački prostor uvodi pokazatelje održive gradnje, pod nazivom Levels, koji predstavljaju evropsku kvantitativnu meru održivosti graditeljskih investicija, bilo javnih ili privatnih. Studije ugljeničnog otiska materijala važne su, ali zbog velikih ulaganja malo je verovatno da će se ti zahtevi preneti i na stanovništvo.
U budućnosti zato Šijanec Zavrl očekuje zakonsku nadogradnju i pravilnik o tome kako se zahtev održivog korišćenja prirodnih resursa sprovodi u praksi projektovanja. Iako se propisi o energetski efikasnoj gradnji zgrada, koji važe i kod nas, već dotiču ugljeničnog otiska zgrada, trebaće ih obogatiti podacima o ugljeničnom otisku materijala koji se ugrađuju u zgrade, objašnjava.
Pritom dodaje da je jasno da se i u Sloveniji građevinska industrija već menja. Čak se i sama industrija menja, pošto kompanije koje rade u inostranstvu ponegde već moraju da poštuju najviše standarde gradnje.
Na tržištu se već javljaju manje investicije i kompanije koje žele da slede najviše standarde održive gradnje, ali one ne dižu toliko prašine i nisu toliko glasne kao medijske najave velikih investicija. Sve je jasnije da će trebati podsticati i ulaganja u celovitu obnovu stambenih zgrada. Glavni problem ostaju energetske obnove, koje su često samo parcijalne.
Hoće li Slovenija zavrnuti slavinu za subvencije?
Trenutno je u Sloveniji 90 miliona kvadratnih metara nekretnina. Od toga su skoro dve trećine stambene površine, objašnjava doktor Gašper Stegnar iz Centra za energetsku efikasnost Instituta Jozef Stefan (IJS), koji učestvuje i u ekipi koja je nadležna za nacionalni energetski i ekološki nacrt NEPN.
Prema njegovim rečima, energetske obnove koje su usklađene s NEPN-om su na oko 75 odsto onoga što bi država želela. Država bi zato trebalo da podstiče sveobuhvatniju obnovu, koja će u najkritičnijem segmentu uključiti i potresnu obnovu zgrada, a sva sredstva usmeravati ciljano. Pritom dodaje da će subvencionisanje stanovništva ubuduće biti drugačije jer država nema neograničen novac.
Gašper Stegnar | Bloomberg Adria
"Sredstva nisu postigla svoju izvornu namenu jer su utvrdili da se investicije sprovode i ako subvencija nema. Zato će u skoroj budućnosti uslediti restrukturiranje kako bi subvencije bile usmerene na niže prihodovne razrede", objašnjava Stegnar. Intenzivnija obnova stambenih zgrada podsticaće se kroz klimatski fond iz kojeg se crpe doprinosi URE od 0,08 evra po kilovat-satu i OVE+CHP-a za potporu proizvodnji energije iz obnovljivih izvora uz istovremenu proizvodnju toplotne i mehaničke energije koju plaćaju svi slovenački građani. Ti doprinosi su, po rečima Stegnara, na najnižim nivoima u Evropi, pa se mogu očekivati viši računi za struju, čime će slovenački Ekosklad, koji je nadležan za subvencionisanje i kreditiranje projekata za zaštitu životne sredine, dobiti više sredstava. Sagovornik ujedno smatra da će standardi energetskih obnova biti nešto stroži, ali ne značajno, jer su pravila o energetskoj efikasnosti već sama po sebi stroga. "U stambeni sektor je potrebno uvesti nove finansijske instrumente koji će podsticati održivu obnovu zgrada. Reč je o modelu finansiranja koji je u skladu s energetskim ugovorima, a prvi pilot-projekti već su u toku", objašnjava Stegnar.
Pri dekarbonizaciji nekretnina ostaje još jedno važno pitanje: koliko će održive, odnosno energetski efikasne biti zgrade u starim gradskim jezgrima, koje su često kulturno zaštićene, a dostižu i najviše vrednosti na tržištu? Conrad Tan kaže da ćemo postupno videti promene i na tom području te dodatan tehnološki razvoj građevinarstva, ali "dekarbonizacija ne znači da moramo drastično promeniti izgled zgrade", pritom dodaje. Stegnar u drugu ruku veruje da taj istorijski deo stambenog fonda verovatno nikada neće biti potpuno energetski efikasan.
- Celu emisiju možete pogledati u videu.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...