Sindrom sagorevanja na poslu vraća se jači nego ikad

Prošlo je 50 godina otkad je njujorški psiholog Herbert Freudenberger prvi identifikovao sindrom sagorevanja, odnosno otkad je dodat u korporativni rečnik. 

Volela bih reći da smo ga istrebili, ali sagorevanje se vratilo jače nego ikada. Nedavni podaci kompanija Deloitte i Workplace Intelligence navode da gotovo polovina radnika kaže da su iscrpljeni ili pod stresom, a 60 odsto zaposlenih kaže da bi razmislilo o promeni posla zbog boljih uslova za dobrobit.

Pretpostavka da su postojeći programi za dobrobit zaposlenih dovoljni za današnje vreme ozbiljno se dovodi u pitanje. Evo zašto.

Prvo i najvažnije, nikada ne potcenjujte moć toksičnog radnog mesta. Nije slučajnost što je najgledanija serija u SAD tokom pandemije 2020. godine bila "The Office", koja satirično prati svakodnevni kancelarijski život.

Već sam ranije pisala o tome šta se može preduzeti u borbi protiv stresa na radnom mestu. "Posao je mesto gde živimo i gde se nadamo da ćemo stvoriti povezanost, da ćemo doprineti, da će nas ono stimulisati i da ćemo uspostaviti odnose", rekla je Susie Orbach, psihoanalitičarka i društvena kritičarka.

Posao je mesto gde živimo i gde se nadamo da ćemo stvoriti povezanost, tumači Orbach | Depositphotos

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) navela je sagorevanje kao "profesionalni fenomen" u svojoj klasifikaciji bolesti iz 2019. godine. Nije ga navela kao zdravstveno stanje, već kao "sindrom koji je konceptualizovan kao rezultat hroničnog stresa na radnom mestu s kojim se nije uspešno upravljalo".

Drugim rečima, loš rad ili loše vođen posao čini nas bolesnima, što zauzvrat utiče na našu produktivnost.

Autor i stručnjak za poslovnu kulturu Bruce Daisley veruje da ideja "otpornosti" koju Američko psihološko udruženje opisuje kao "proces i ishod uspešno prilagođavanja teškim ili izazovnim životnim iskustvima, posebno putem mentalne, emocionalne i bihevoralne fleksibilnosti" stavlja nepravedan naglasak na ogorčenost radnika na nefunkcionalnim radnim mestima. Otpornost je, kako mi je rekao, "povezana s toksičnim preoblikovanjem preteranih zahteva".

Ako su loše upravljanje i toksično radno okruženje glavni razlozi zbog kojih se sagorevanje vratilo na velika vrata, drugi razlog je noviji fenomen haosa koji je izazvao kovid. Ono je bilo izvan kontrole zaposlenih i poslodavaca te je ostavilo ozbiljne posledice na mentalno i fizičkog zdravlje kod kuće i na poslu. Prema institutu Brookings, 16 miliona radno sposobnih Amerikanaca pati od dugog kovida.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj izveštava da trećina radnika širom sveta doživljava stres na poslu.

Loše vođstvo i toksično radno okruženje mnogi navode kao glavni razlog sagorevanja | Depositphotos

U Velikoj Britaniji, od 2021. do 2022. godine, zabeležen je gubitak od 30 miliona radnih dana, pri čemu se gotovo milion tih dana izgubilo zbog stresa, depresije i poteškoća.

Svetska zdravstvena organizacija je izvestila o povećanju stope stresa i poteškoća za 25 odsto nakon pandemije. To jasno ukazuje na to da radna mesta nisu u skladu s vremenom mislila na dobrobit zaposlenih.

Uprkos velikim razmerama i opsegu tržišta korporativnog velnesa koje bi se trebalo udvostručiti sa više od 50 milijardi dolara na 100 milijardi dolara do 2032. godine, mnogi ga povezuju s lažnim predstavljanjem radnog mesta kao lepog okruženja za rad umesto da zaista pomaže ljudima raditi najbolje što mogu.

To je daleko od izvornog, psihološkog programa za pomoć radnicima od 1940-ih godina. Opšta svest ne povezuje dobrobit na radu s Centrom za kontrolu i prevenciju bolesti, ocenom ACE ili "nepovoljnim iskustvima iz detinjstva", ali trebalo bi.

Uvek postoje svetlije strane, dobre inicijative i pozitivne akcije usmerene na dobrobit.

Pandemija je ostavila svoj pečat | Depositphotos

"Nije da je stres postao izraženiji od pojave kovida, već se njegova narav promenila. Svi poslovi sada su u stanju neprestane aktivnosti, s očekivanjem da drugi popune praznine u vašem rasporedu ako pronađu slobodnog vremena. Odstupanje od lap-topa može se doživeti kao čin pobune", rekla je Syreeta Brown, direktorka ljudskih resursa za britansku banku Virgin Money.

Brown ističe njihov program "A Life More Virgin", za koji kaže da je nezavisan o lokaciji, potpuno fleksibilan u vezi s radom u kancelariji ili kod kuće. Program podstiče ljude da rade sate koji odgovaraju njihovoj ulozi i i ispunjavaju operativne potrebe i potrebe klijenata.

Virgin Money, poput mnogih drugih kompanija, takođe dodeljuje zaposlenima tzv. dane dobrobiti uz postojeće godišnje odmore. Međutim, najviše me impresionira predanost preoblikovanju onoga što radnicima zaista treba, umesto da se pridržavaju starog i rigidnog modela onoga što bi menadžeri želeli da im treba.

Došlo je vreme da smestimo rad i radne aktivnosti u širi kontekst. Treba da se prisetimo da originalna WHO definicija zdravlja uključuje i "društvenu dobrobit".

To pre svega znači jednu stvar – vreme je da se u ovim novim vremenima brinemo jedni o drugima i o sebi na nove načine.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar