.webp){kind=icon}
Švedska centralna banka (Riksbank), snizila je svoju referentnu kamatnu stopu prvi put u osam godina, delujući tako pre centralne banke evrozone u pokušaju da švedskoj ekonomiji da izlaz iz recesije.
Centralna banka je snizila referentnu kamatnu stopu za četvrtinu poena na 3,75 odsto i saopštila da bi cena zaduživanja mogla da bude smanjena još dva puta u drugoj polovini godine.
Dve trećine ekonomista koje je anketirao Bloomberg očekivalo je taj potez, dok su ostali smatrali da će Riksbank zadržati troškove zaduživanja nepromenjenim.
Opširnije
Švedska privreda neočekivano ostvarila rast
Švedska privreda porasla je u februaru i dokazala da je, kao najveća privreda skandinavskog regiona, otporna na visoke troškove zaduživanja.
10.04.2024
Broj stečajeva u Švedskoj raste kao 1990-ih
Ove godine se u Švedskoj očekuje recesija u trenutku kad se čini da je centralna banka stala sa ciklusom dizanja kamatne stope.
06.01.2024
Bankroti u Švedskoj dostigli najviši nivo od 1999.
Prijave bankrota u Švedskoj porasle su na najviši mesečni nivo od 1999. godine
01.11.2023
"Inflacija se približava cilju dok je ekonomska aktivnost slaba", rekli su zvaničnici u saopštenju u sredu. "Riksbank stoga može da ublaži monetarnu politiku", dodaje se.
Inflacija u Švedskoj (plava linija je projekcija centralne banke) / Bloomberg
Ovim potezom švedska centralna banka je postala druga centralna banka iz razvijenih zemalja koja je ublažila monetarnu politiku. Pre nje je švajcarska centralna banka smanjila kamate prvi put nakon pandemije. Kontrast se vidi pre svega u SAD, gde su uporna inflacija i otporna privreda Fed omele u smanjivanju kamatnih stopa.
Guverner Riksbanka Erik Thedeen i njegove kolege su naveli da je smanjenje troškova pozajmljivanja verovatno ili u maju ili u junu.
Njihov izbor pokazuje da se Švedska odlučila da primat da stanju domaće privrede (gde inflacija usporava, ali je privredni rast problematičan), a ne zabrinutost da će smanjenje kamata dovesti do dodatnog slabljenja krune, što bi podiglo uvozne cene.
Dosadašnja smanjenja (plavo) i podizanja (žuto) kamatnih stopa / Bloomberg
Rast kamata svetskih banaka posle pandemije imao je veći uticaj na švedsku ekonomiju od nekih drugih. Razlog za ovo je veliki procenat kredita sa fiksnim kamatnim stopama.
Domaćinstva su smanjila potrošnju, gradnja je usporila, a kompanije koje se bave izdavanjem nekretnina se zbog leveridža bore da otplaćuju dug koji dospeva.
Posle četiri uzastopna kvartala pada, sada su porasle nade da će švedska privreda uz niže kamatne stope početi da se oporavlja kasnije ove godine.
