.webp){kind=icon}
Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini, poznatiji pod nazivom CEFTA, čiji je Srbija potpisnik, doprineo je privrednom rastu zemlje, ali Otvoreni Balkan, koji često porede sa CEFTA, nema isti potencijal.
Ovo je jedan od zaključaka istraživanja Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW). U njemu se navodi da nije jasno kroz koji mehanizam je sporazum doprineo rastu BDP-a, ali je Nina Vujanović, ekonomistkinja sa WIIW, pojasnila da je "pretpostavka da je upravo olakšana trgovinska razmena ubrzala rast unutar CEFTA".
Opširnije
Jedan tag od 1. jula za Srbiju, S. Makedoniju i Albaniju
Putarina će biti za šest odsto jeftinija za korisnike TAG uređaja
29.06.2023
MSP s juga zainteresovana za radnike preko Otvorenog Balkana
Od prvog juna bi trebalo da startuje jedinstveno tržište rada u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji.
15.05.2023
Otvoreni Balkan: Tržište rada tri zemlje otvara se 1. juna
Privrednici Srbije, Severne Makedonije i Albanije od "Otvorenog Balkana" uglavnom očekuju korist za svoje poslovanje
24.04.2023
Iako se inicijativa Otvoreni Balkan sve više spominje kao mehanizam za povezivanje regionalnih privreda, ona nema kapacitete da privrede unapredi na isti način ili u istoj meri kao CEFTA, smatra ekonomistkinja.
Ona je za redakciju Bloomberg Adrije rekla da Otvoreni Balkan nije jasna inicijativa, i da se zbog toga i ne može porediti sa CEFTA.
"CEFTA obuhvata celokupni Balkan i Moldaviju u jedan trgovinski blok, a pravila trgovanja su strogo definisana i jasna. Za razliku od CEFTA, Otvoreni Balkan je u trenutnoj formi podelio Balkan, jer su njegove članice samo Srbija, Severna Makedonija i Albanija, dok ostalie ekonomija Balkana nisu članice", rekla je Vujanović.
Sličnost na drugoj strani
Otvoreni Balkan se, s druge strane, može uporediti sa jednom drugom inicijativom, a to je Akcioni plan za zajedničko regionalno tržište za period 2021 - 2024.
Ovaj plan je zamišljen kao deo procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji, i on za cilj ima bolju ekonomsku integraciju država Zapadnog Balkana, rekla je Vujanović.
"Za razliku od Otvorenog Balkana, pomenuta inicjativa ima regionalnu saradnju sa Regionalnim savetom za saradnju i CEFTA", pojašnjava.
Balkan ne može da konkuriše Evropi, ali ujedinjavanje pomaže
Iako regionalne privrede još uvek ne mogu da konkurišu evropskim razvijenim ekonomijama, inicijative okrenute ka ukrupnjavanju lokalnih tržišta su do sada dale pozitivne rezultate, a CEFTA nije izuzetak.
Kako pojašnjava Vujanović, jako malo proizvoda iz zemalja obuhvaćenih sporazumom se prerađuje u gotove proizvode koje bi mogle da izvezu u EU.
"Taj procenat varira od svega sedam odsto do 12 odsto, zavisno od ekonomije CEFTA, što ukazuje da tržišta Zapadnog Balkana još uvek nisu dovoljno prisutna na Zapadu, a ni dovoljno konkurentna da doprinesu izvoznom potencijalu Evropske unije."
Depositphotos
Međutim, CEFTA je bitna upravo zbog poboljšanja trgovinske razmene unutar ovog trgovinskog bloka, dodala je.
"Većina ekonomija Balkana sve više uvozi dodatu vrednost stvorenu u EU za proizvodnju robe za inostrano tržište, a taj trend je naročito uzlazan za Severnu Makedoniju i Srbiju zbog sve jače automobilske industrije", zaključuje ekonomistkinja.
Privrednici traže slobodan protok kapitala
Kako je Bloomberg Adria ranije pisala, privrednici misle da su i ugovor CEFTA i Otvoreni Balkan zanemarili jednu važnu stavku.
"Ono što se do sada nije desilo ni u 'Otvorenom Balkanu', niti u CEFTA, niti u sklopu Berlinskog procesa, jeste slobodno kretanje kapitala i ljudi. Svima smeta nedostatak slobode kretanja kapitala i privrednici predlažu da se napravi sporazum o kretanju kaptala", rekla je krajem aprila Amalija Pavić, izvršna direktorka Američke komore Srbije.
Anketa među privrednicima je pokazala da je potrebna liberalizacija deviznih propisa. Srbija i Severna Makedonija ne dozovljavaju „cash pooling“, mogućnost da kompanija koja posluje u regionu objedini sredstva filijala u zemljama regiona.
Takođe, članice Američke komore tražile su i da se olakšice u trgovini robom prošire i na drugu robu, kao i da se proširi broj ukinutih taksi i naknada. Privrednici su tada apelovali da na graničnim prelazima bude samo jedna kontrola.
Oni su rekli da bi trebalo uskladiti zahteve za bezbednost i kvalitet proizvoda, s obzirom na to da je ova oblast neiscrpan izvor necarinskih barijera.
Junski podaci pokazuju da je Srbija u ostale zemlje članice CEFTA izvezla 15 odsto izvezene robe i usluga, što je blagi pad u odnosu na jun 2022. Pao je i udeo uvoza iz ovih zemalja u ukupnom uvozu, i to sa 5,1 na 4,6 odsto.
Pretvoreno u apsolutne vrednosti, Srbija je sa zemljama CEFTA ostvarila spoljnotrgovinski suficit od 1,33 milijarde evra.
- U pisanju teksta pomogla Marijana Avakumović.
