Biznis ruši granice, ID broj otvara vrata za radnike Zapadnog Balkana

Već ovog leta mladi iz Srbije moći će da potraže posao i zarade džeparac negde na plažama Albanije ili Ohridskom jezeru u Severnoj Makedoniji. Po istom principu, građevincima iz Tirane ili Skoplja biće širom otvorena vrata za zaposlenje u Beogradu, pod jednakim uslovima kao u njihovim državama.

Jedinstveno tržište rada između Srbije, Severne Makedonije i Albanije trebalo bi da bude uspostavljeno oko 1. juna, što znači da će se radnici slobodno kretati unutar Otvorenog Balkana i zapošljavati bez dozvola koje su inače potrebne strancima.

Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, ne usuđuje se da kaže tačan datum, jer trenutno traje usaglašavanje na nivou tri zemlje. Samit lidera regionalne inicijative “Otvoreni Balkan” trebalo bi da bude održan krajem maja ili početkom juna, posle čega se očekuje da sistem bude stavljen u funkciju.

Kako će to izgledati?

Sasvim jednostavno, kaže naš sagovornik. Građanin jedne od ove tri zemlje pristupa svojoj e-upravi sa zahtevom za izdavanje "Otvoreni Balkan ID broja" (OB ID broj). On je regulisan sporazumom koji je ratifikovan u sve tri države.

Đurđević naglašava da je Otvoreni Balkan ID broj napravljen da bi servisirao građane Srbije, Severne Makedonije i Albanije i omogućio primenu radnih dozvola. To je kao neka vrsta dodeljenog broja svakom JMBG-u koji prepoznaje tu osobu kao građanina Otvorenog Balkana i samim tim ga tretira kao svog građanina ako želi da se zaposli u nekoj od tri zemlje.

Radnici će se prijavljivati preko e-uprave u svojoj državi

"Na osnovu OB ID broja svako može bez dodatnih administrativnih procedura da, na primer, zasnuje radni odnos u Albaniji na isti način kao građanin Albanije i da ima regulisanu boravišnu dozvolu. Radnici se za OB ID broj prijavljuju preko svoje e-uprave, to jest u matičnoj zemlji. Kada ga matična e-uprava dodeli u formi sertifikata, poput onog o kovid vakcini, sa tim OB ID brojem radnici apliciraju u zemlji u kojoj žele da im se odobri pristup tržištu rada. Po dobijunju odobrenja, za čije izdavanje je propisan rok od 30 dana, dalje slobodno mogu da sklope ugovor o radu i nema više dodatnih administrativnih koraka, kao što nameće Zakon o strancima”, objašanjava Đurđević za Bloomberg Adriju.

Naš sagovornik naglašava da ostaje neregulisano priznavanje socijalnog, zdravstvenog i penzionog osiguranja između tri zemlje. Između Srbije i Severne Makedonije postoji sporazum o međusobnom priznanju socijalnog osiguranja, ali on ne postoji između Severne Makedonije i Albanije i Albanije i Srbije.

Depositphotos

 

“Na tim sporazumima se radi i po njhovom postizanju mogli bismo govoriti o stvaranju jedinstvenog tržiša radne snage”, kaže Đurđević.

Na pitanje da li su privrednici obavešteni o uspostavljanju jedinstvenog tržišta i pogodnostima koje donosi, on kaže da će kampanja za promociju uslediti posle samita i kada bude poznat tačan datum otvaranja zajedničkog tržišta rada.

 

 

Poslodavci neće imati nikakav trošak

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca, kaže za Bloomberg Adriju da postoji nedostatak radne snage u našem regionu i države moraju da se dovijaju u prevazilaženju ovog problema jer će u suprotonom privreda stati. “Ako je to trend i ako mora da se uvozi radna snaga, bolje da bude sa Balkana nego iz Azije ili Afrike. Čak i Albanci koji ne znaju naš jezik, lakše će se uklopiti u našu sredinu jer su iz okruženja i kulturološki su nam bliži”, smatra Atanacković.

Otvaranje jedinstvenog tržišta će, prema njegovom mišljenju, svakako olakšati poslodavcima koji vape za građevinskim radnicima, variocima, trgovcima, ugostiteljima, ali i IT stručnjacima.

“Većina naših konobara odlazi tokom letnje sezone da radi u Hrvatskoj ili Crnoj Gori i naši ugostitelji u turističkim centrima ostaju bez radnika. Ovo će biti način da se ta radna mesta popune.”

Ono što se već sada zna jeste da poslodavac nema nikakvu administraciju oko ovih radnika sa tržišta Severne Makedonije i Albanije osim one koja se podrazumeva pri zasnivanju radnog odnosa sa građaninom države u kojoj posluje.

Zapošljavanje ostalih stranaca je komplikovanije. Najpre se od policije dobija boravišna i radna dozvola, koju nekada pribavlja poslodavac. Zatim mora da dokaže da su iscrpljene sve mogućnosti da se na tu poziciju zaposli osoba sa državljanstvom Srbije. Potom se produžava radna dozvola za zaposlenog, odnosno postoje određene administrativne procedure koje zahtevaju vreme i angažovanje zaposlenih na ispunjavanju tih procedura.

Radnici iz Makedonije će u Srbiji imati za 300 evra veću platu

Nedavnim izmenama zakona o zapošljavanju stranaca, donekle jeste olakšano njihovo zapošljavanje, u smislu izdavanja jedinstvene dozvole za boravak i rad na period do tri godine uz mogućnost produženja, umesto na godinu dana. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje od početka godine je izdato 14.000 radnih dozvola strancima.

Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, kaže da je uvoz radne snage iz inostranstva veoma komplikovan za poslodavce i da će otvaranje težišta Srbije, Severne Makedonije i Albanije olakšati zapošljavanje pre svega sezonskih, ugostiteljskih i građevinskih radnika jer su plate u Beogradu i Vojvodini za 300 do 400 evra veće nego u Severnoj Makedoniji.

"Poslodavci dok su mogli da biraju nalazili su radnike preko preporuke, pogotovo ako govorimo o industriji u kojoj su potrebna znanja i veštine, gde ne možete primiti svakoga. Najveći deficit je na mestima na kojima je potrebno obrazovanje i sofisticirano znanje. Jedan zaposlen na takvom mestu generiše između pola miliona i million evra prihoda te firme kroz obavljeni posao. Ne možemo očekivati dolazak te vrste radne snage iz Severne Makedonije i Albanije jer su oni prilično dobro plaćeni u svojim zemljama. Možda će biti pojedinačnih primera", smatra Rajić.

Bloomberg Mercury

 

Inicijativu "Otvoreni Balkan" ugovorili su zvaničnici tri zemlje još 2019. da bi se građanima ovog regiona omogućilo integrisanje, lakše putovanje i trgovina, odnosno da im se nalik modelu EU omogući slobodno kretanje robe, promet usluga, ljudi i kapitala.

Najveći napredak postignut je u olakšanju međusobne trgovine. Jedni drugima smo priznali fitosanitarne i veterinarske sertifikate, uskladili radno vreme graničnih službi, smanjili čekanje na granicama. Prema podacima PKS kamioni su na graničnom prelazu Preševo u 2022. godini čekali u proseku 15 minuta, dok poređenja radi na graničnom prelazu Batrovci u Hrvatskoj čekaju šest sati jer je zajednička kontrola Srbije sa susednim zemljama uspostavljena zasada jedino na graničnom prelazu Preševo - Tabanovce.

Sporazumi o trgovini robom u okviru Otvorenog Balkana smanjili su vreme trgovinskih procedura i transporta za 50 odsto, a troškovi su manji za 80 odsto, pokazuje istraživanje tri američke privredne komore, u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji. Ono što se do sada nije desilo u Otvorenom Balkanu, CEFTA i u sklopu Berlinskog procesa, jeste slobodno kretanje kapitala i ljudi.