Dritan Abazović ove nedelje bio je u prvoj zvaničnoj poseti Beogradu otkako je stupio na mesto premijera crnogorske vlade, gde je razgovarao sa premijerkom Anom Brnabić, a zatim i sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.
Pojedini analitičari njegovu posetu Beogradu vide kao otopljavanje odnosa Srbije i Crne Gore, kako političkih, tako i ekonomskih.
Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), ukupna robna razmena između Srbije i Crne Gore prošle godine je iznosila 900 miliona evra i beleži povećanje za skoro 20 odsto u odnosu na 2020. godinu. Iz te privredne institucije očekuju da bi ove godine robna razmena mogla da premaši milijardu evra.
U toj razmeni, Srbija tradicionalno beleži suficit koji je prošle godine iznosio 741,2 miliona evra. Srbija je prošle godine u tu susednu zemlja izvezla robu od 820,6 miliona evra, što je skoro za petinu više u odnosu na godinu ranije, dok je izvoz iz Crne Gore bio veći za 23,2 odsto i iznosio je 79,4 miliona evra.
Kada je reč o trgovinskoj saradnji u ovoj godini, ukupna robna razmena između Srbije i Crne Gore u prvom tromesečju iznosila je 220,9 miliona evra i beleži povećanje od 31,7 odsto odsto u odnosu na isti period prošle godine. Zbog boljeg rezultata u prvom tromesečju ove godine očekuje se da će robna razmena do kraja godine premašiti milijardu.
U ukupno ostvarenom izvozu Srbije, Crna Gora se prošle godine našla na osmom mestu, dok je u ukupnom ostvarenom uvozu bila na 40. mestu.
Prošle godine 6.132 domaćih preduzeća ostvarilo je spolјnotrgovinsku robnu razmenu sa Crnom Gorom. Od tog broja 5.546 je samo izvozilo, 327 je samo uvozilo, dok je 359 privrednih subjekata ostvarilo spolјnu trgovinu u oba smera.
U Crnu Goru smo tokom prošle godine najviše izvozili pića, alkohol, kotolove, mašine i uređaje, mineralna goriva, ulјa i voskove, drumska vozila, rude, električne mašine i opremu. Iz Crne Gore najviše smo uvozili mineralna goriva, ulјa i voskove, meso i klanične proizvode, pića, alkohol, drvo i proizvode od drveta.
Perspektivni sektori za saradnju Srbije i Crne Gore su: prehrambena industrija, industrija plastike, industrija nameštaja.
Crna Gora moguća nova članica Otvorenog Balkana
Abazović je nedavno bio gost na samitu inicijative "Otvoreni Balkan" na Ohridu, iako Crna Gora nije njena članca. Njegovo učešće na samitu u javnosti je otvorilo pitanje da bi Crna Gora mogla postati četvrta članica "Otvorenog Balkana".
Iz PKS za Bloomberg Adriju rekli su da bi Crna Gora, kao zemlja sa najviše otvorenih poglavlja i usvojenih EU standarda u oblasti privrede, svojim pridruživanjem dodatno ojačala inicijativu, čime bi se, kako dodaju, poslala poruka i ostalima da se pridruže.
"Crnoj Gori u okviru inicijative 'Otvoreni Balkan' posebno može biti interesanto uspostavljanje zajedničkog tržišta rada, imajući u vidu potrebu turističke privrede Crne Gore za većim angažovanjem sezonskih radnika tokom turističke sezone", rekli su za naš medij u Komori.
Ukazali su i da je od samog početka inicijativa "Otvoreni Balkan" otvorena i za ostale ekonomije iz regiona zapadnog Balkana i da smatraju da je od velikog značaja da joj svi iz regiona pridruže.
Prepreke za privrednike i dalje postoje
Međutim, i dalje postoje prepreke kada je reč o poslovanju privrednika. Iz Komore navode da privrednici traže ubrzano i olakšano kretanje robe i ljudi preko graničnih prelaza.
Iz Komore ističu da bi uspostavljanje zajedničke kontrole u drumskom (Gostun – Dobrakovo) i železničkom (zajednička železnička stanica Bijelo Polje) saobraćaju na graničnim prelazima doprinelo ubrzanju prometa, boljoj povezanosti, smanjenju čekanja na granicama.
Navode i da bi nastavak modernizacije pruge Beograd – Bar i infrastukturni radovi na izgradnji auto-puta Beograd – Bar dovelo do veće iskorišćenosti potencijala i kapaciteta Luke Bar, koja bi mogla da postane značajna izvozna luka za kompanije iz Srbije. Takođe, pozitivni efekti bi se svakako odrazli na povećanje broja turista, naročito van turističke sezone.
Ističu i da je uspostavljanje direktnog platnog prometa veoma važno za privredu i građane dve zemlje.