Otvoreni Balkan otvara granice za radnike - ko gubi a ko dobija?

Od septembra se otvara tržište rada u okviru Otvorenog Balkana. Tri zemlje učesnice inicijative, Severna Makedonija, Srbija i Albanija, obezbediće lako i brzo zapošljavanje. Najavljuje se maksimalno laka procedura. Naime, zainteresovani će morati da se prijave elektronskim putem i dobiju matični broj sa kojim će moći da pristupe tržištu rada. Procedura bi trebalo da bude ista u tri zemlje i krajnji rezultat toga bi trebalo da bude smanjenje deficita na tržištu rada i više stranih investicija u regionu.

Prema mišljenju srpskih stručnjaka, ovo je koristan projekat. Profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko rekao je za Bloomberg Adriju da, iako se na početku čini da je prednost projekta mala ili nikakva, koristi će biti, posebno ako se inicijativi pridruže i druge zemlje Zapadnog Balkana. 

Prednost za industriju u Srbiji i Makedoniji i turizam u Albaniji 

Posebne beneficije biće za Srbiju, jer zemlja ima veće plate i manju nezaposlenost od Albanije i Severne Makedonije.

Михаил Арандаренко

„Biće korisno i ako bude malog neto priliva radnika, a i ako ga nema, tržište rada će funkcionisati efikasnije, naravno zbog delimičnog ujednačavanja ponude i tražnje za radom“, kaže Arandarenko.

Posebnu korist od ovih projekata imaće pojedinačni sektori, smatra profesor.

„Srbija i Severna Makedonija traže industrijske radnike zbog stranih investicija, u Albaniji su koncentrisani na turizam. Dakle, možemo zamisliti situaciju u kojoj građani Makedonije i Srbije rade u sektoru turizma u Albaniji, a Albanci rade u fabrikama u ovim zemljama. Plate ne moraju da se menjaju, ali ako, u idealnom scenariju, poslodavcima bude dozvoljeno da angažuju radnike iz članica Otvorenog Balkana bez dodatnih administrativnih troškova, smanjiće se ukupna nezaposlenost i povećati standard stanovništva u tri zemlje. Slične plate će, pak, smanjiti zabrinutost sindikata, na primer, da će biti štete od 'jeftine radne snage' ili straha građana sa različitim sociološkim i kulturološkim karakteristikama“, kaže Arandarenko.

Makedonski poslodavci, gladni radnika, spas vide u inicijativi. U izjavi za Bloomberg Adria, Mile Boškov iz Poslovne konfederacije Makedonije kaže da će projekat doneti više koristi.

"Deo njih su: unapređenje međususedskih odnosa, stvaranje mogućnosti zapošljavanja, povećanje saradnje između obrazovnih institucija i institucija za zapošljavanje i podsticanje privrednog rasta i razvoja".

Prema rečima Boškova, to što su zarade u Srbiji bolje nego u zemlji ne bi trebalo da bude hendikep za Severnu Makedoniju, niti da izaziva strah da će oni radnici koji su ostali otići.

„Sve zavisi od nivoa ulaganja i konkretnih radnih veština. Investicione najave uvek pokreću i stimulišu tržište rada i radnu snagu. Na taj način bi se stvorilo interesovanje za rad u zemlji, trenutno kompanije zapošljavaju radnike na određenim pozicijama iz sopstvenih baza radnika i veština, sama poslovna inicijativa bi mogla da doprinese interesovanju za rad i kod nas“, objašnjava Boškov. 

SSM: Otići će i ono malo radnika koji su ostali

Međutim, sindikat na projekat gleda sa skepsom. Prema podacima, srpsko tržište rada, koje je mnogo jače od makedonskog, trenutno zahteva oko 30.000 zanatlija, lekara, medicinskih sestara i tehničara, a apsorbovaće domaću radnu snagu.

„Ono što sa sigurnošću možemo reći je zapravo nalaz iz prethodnog perioda kada je veliki procenat radno sposobnog stanovništva napustio zemlju i zaposlio se u visokorazvijenim zapadnoevropskim zemljama, ali i šire. Iznenađujuće su brojke iz statistike koliko je mladih ljudi, ali uopšte i kvalifikovanih kadrova, zauvek napustilo Republiku Makedoniju. Sa Otvorenim Balkanom videćemo da će radnici još više zbog liberalizacije tržišta napuštati Makedoniju iz prostog razloga što druge zemlje imaju viši standard zbog većih ličnih primanja svojih zaposlenih. Tako da će svi oni koji ne mogu dalje da traže posao u ove dve zemlje, R. Albaniji i R. Srbiji“, kaže Ivan Peševski, potpredsednik za privatni sektor u Uniji sindikata Makedonije.

Иван Пешевски

Prema njegovim rečima, Vlada je u projekat ušla bez uporedne analize, ali zato, sada, treba brzo pristupiti određivanju zajedničke cene i radnog vremena.

„To će izazvati tektonske poremećaje na našem tržištu rada, jer s druge strane ne vidimo da nudimo bolja zakonska rešenja ili veće plate za kolege iz drugih zemalja koji ovde vide bolju perspektivu. Mora se paziti i da se uvozom radnika ne smanji cena rada, kako ne bi dodatno izazvali odlazak naših radnika. Dakle, neminovno treba da imamo mehanizam/regulator cene rada, ili umesto plate zajedničku cenu po satu rada“, kaže on.

Prema rečima Peševskog, sporna su mnoga pitanja, uključujući i to gde će ti radnici plaćati penzione i zdravstvene doprinose.

„Mislim da sa Otvorenim Balkanom ostavljamo još jedan veliki prostor za odliv manje kvalifikovane radne snage iz zemlje umesto da zadržimo isti i privučemo nove radnike. To može samo da poveća rupu u budžetu i na jedan način ošteti državu“, zaključuje on.

Sporazum o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu jedan je od pet sporazuma potpisanih prošlog decembra na Samitu inicijative lidera tri zemlje Otvorenog Balkana, tadašnjeg premijera Zorana Zaeva, i njegovog albanskog kolege Edija Rame i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Tri zemlje stvaraju tržište od 12 miliona ljudi.

- Uz pomoć Jelena Stjepanović