Ljubljana najskuplja u Adria regionu, Beograd prešišao Zagreb po ceni kirije

Beograd je 186. na listi najskupljih gradova u Evropi po troškovima života u 2023, pokazuju podaci koje periodično prikuplja sajt Numbeo za ukupno 238 gradova u Evropi. Život u glavnom gradu Srbije košta 42 odsto života u Njujorku, ali kupovna moć ne dostiže ni 40 odsto njujorškog standarda.

Najskuplji grad na svetu je Hamilton, glavni grad Bermuda, britanske prekomorske teritorije, a za njim sledi švajcarski grad Bazel.

Što se tiče Adria regiona, Ljubljana je najskuplji grad za život jer je u tom gradu jednoj osobi prosečno potrebno 760 evra mesečno, i to bez kirije. Indeks cena života, koji gradove poredi sa Njujorkom, na nivou je od 54 odsto, a sledeći najskuplji grad u Sloveniji je Maribor, koji je na 48 odsto životnih troškova Njujorka.

Ipak, prosečna neto plata iznosi 1.314 evra, pa osoba koja prima prosečnu platu ne bi mogla da priušti jednosoban stan u centru grada, pošto bi ga kirija koštala 678 evra, ali bi imao dovoljno novca za stan iste veličine na lokaciji koja je nešto dalje od centra grada.

Ako se Ljubljana uporedi sa Zagrebom, gde je prosečna plata niža za petinu, a kupovna moć za osam odsto, nema velikih razlika u potrošačkim cenama, ali je kirija za petinu veća u glavnom gradu Slovenije.

Najveća zabeležena među podacima koje poredi Numbeo jeste razlika u ceni privatnih vrtića, koji su za 70 odsto skuplji u Ljubljani nego u Zagrebu.

Za mesec dana života u Zagrebu potrebno je oko 700 evra bez kirije, pa će osobi sa prosečnom platom ostati 525 evra ako iznajmi stan u centru grada. 

Potrošačke cene u glavnom gradu Hrvatske veće su za 20 odsto nego one u Beogradu, ali je i prosečna plata veća za 66 odsto. Kupovna moć u Zagrebu, prema podacima koje je ovaj sajt prikupio, duplo je veća, ali su cene kirije niže za 18 odsto u odnosu na srpsku prestonicu, gde je najam stana drastično skočio usled visoke inflacije i dolaska velikog broja Rusa i Ukrajinaca, koji povećavaju tražnju na tržištu nekretnina.

Prosečan trošak pojedinca u glavnom gradu Srbije mesečno bez kirije iznosi 566 evra, a prosečna neto plata 653 evra, pa novca za smeštaj praktično i ne ostaje. Jednosoban stan u centru grada skuplji je od prosečne plate (730 evra), pokazuju podaci, dok je kirija znatno niža u drugim delovima grada (u proseku 487 evra). Beograđani moraju da izdvoje 30 odsto prihoda za kiriju, a nešto manje (28 odsto) za hranu. 

Što se hrane tiče, veb-sajt ih uglavnom ocenjuje niskim, dok visoku ocenu imaju samo mleko i banane. U drugim kategorijama, visoke cene imaju farmerice, patike "nike", kožne poslovne cipele, kao i litar benzina. Život u Beogradu je za četvrtinu skuplji od Niša, koji je jedan od najjeftinijih evropskih gradova, ali je kirija u srpskoj prestonici u odnosu na Niš skoro tri puta veća, tačnije za čak 180 odsto.

Beogradske kirije su čak za 150 odsto više nego sarajevske, uz istovremeno 30 odstu nižu kupovnu moć u prestonici Srbije u odnosu na glavni grad BiH. Mesečna cena života u Sarajevu za jednu osobu je niža i iznosi oko 528 evra. Velika razlika je i u ceni jela u jeftinijem restoranu, koja je za 35 odsto skuplja u Beogradu.

Što se tiče Skoplja, gde je prosečna plata najniža u Adria regionu (472 evra), podaci pokazuju da je u tom gradu kupovna moć za 44 odsto niža nego u Sarajevu, iako nema velike razlike u ceni hrane ili kirije. Kirija u Skoplju je najniža u regionu, pa prema podacima Numbea, za nju u centru treba izdvojiti nešto manje od 300, a van centra 200 evra.

Kako je navedeno na tom sajtu, Numbeo je najveća svetska baza podataka o troškovima života. Numbeo je takođe globalna baza podataka o kvalitetu života, koja prikuplja indikatore stanovanja, percipirane stope kriminala, kvalitet zdravstvene zaštite, kvalitet transporta i druge statistike.