.webp){kind=icon}
Hrvatska 1. januara postaje članica Šengena, a ovu promenu mogli bi da osete i naši građani koji planiraju odlazak u nama susednu zemlju. Za građanstvo to znači potencijalno duže čekanje na granici, a za profesionalne vozače pogoršanje već postojećeg problema ograničenog boravka u šengenskom prostoru. Proceduralno, prelazak granice i carinjenje robe ostaju nepromenjeni.
Naime, iz hrvatskog ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) poručuju da s ulaskom Hrvatske u Šengen nema nikakvih izmena ni za građane Evropske unije (EU), ali ni za druge osobe kad je reč o prelasku spoljne granice. "Granične kontrole obavljaće se kao i do sada, sprovođenjem Zakonika o šengenskim granicama, uključujući takođe sprovođenje drugih relevantnih uredbi Evropskog parlamenta i veća. Naime, Republika Hrvatska ulaskom u EU već primenjuje Zakonik o šengenskim granicama, tako da nema nikakvih promena u samoj proceduri granične kontrole na spoljnoj granici."
Ako govorimo o unutrašnjim granicama u okviru Šengena (u ovom slučaju državna granica Hrvatske sa Slovenijom i Mađarskom), na njima se više neće sprovoditi granična kontrola, niti zaštita granice. Pravo prelaska imaće sve osobe koje zakonito borave na šengenskom prostoru, osim ako nisu dobile odobrenje boravka s teritorijalnim ograničenjem, pojašnjavaju u tamošnjem MUP-u.
Opširnije
Evropski parlament podržao ulazak Hrvatske u Šengen
Evropski parlament izglasao je u četvrtak podršku za ulazak Hrvatske u bezvizni režim putovanja u Evropsku uniju koji bi trebalo da stupi na snagu od januara.
10.11.2022
Građani Srbije mogu u Šengen od novembra ako plate 7 EUR
Građani Srbije i drugih zemalja u šengensku zonu putovaće pod novim uslovima najverovatnije od novembra 2023.
27.12.2022
Šta treba da znamo o uvođenju evra u Hrvatsku 1. januara
Posle 28 godina, Hrvati se opraštaju od kune i ulaze u evrozonu gde će novu valutu deliti s 340 miliona ljudi.
30.12.2022
Srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na pitanja Bloomberg Adrije o ovoj temi.
Carinski postupci se ne menjaju, potvrdile su nam carinske uprave obe zemlje.
Ograničen boravak - problem prevoznika
Hrvatsko resorno ministarstvo podseća da je Zakonikom o šengenskim granicama definisano da državljani trećih zemalja mogu boraviti na kratkotrajnom boravku (ukoliko ispunjavaju sve propisane uslove, naravno) u trajanju od ne više od 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana.
"Ako je osoba na šengenskom prostoru boravila 90 dana, ona mora napustiti taj prostor, a dužina prethodnog boravka računa se za period od 180 dana koji prethodi svakom danu boravka. Na primer, ako je osoba u proteklih kalendarskih 180 dana boravila 45 dana na šengenskom prostoru, ona može na području bilo koje države šengenskog prostora boraviti još 45 dana", kažu u MUP-u susedne države.
Depositphotos
Međutim, to pogoršava stvari za profesionalne vozače, jer im se odmah po prelasku granice sa Hrvatskom odbrojava limitirano vreme koje mogu da provedu u šengenskoj zoni, smatra generalni sekretar poslovnog udruženja "Međunarodni transport" Aleksandar Spasić.
"Kada je reč o 90 dana na prostoru Šengena, negativno je to što će sada odmah po izlasku iz Srbije i na ovom pravcu biti zemlja Šengena, te će se dodatno umanjiti raspoloživi broj dana vozačima za rad u međunarodnom prevozu tereta i putnika", kaže on.
Dodaje da je to jedan od problema gde očekuju da se nadležne institucije naše zemlje značajnije uključe i traže poseban status za profesionalne vozače koji su deo posade vozila i obavljaju prevoz tereta ili putnika. "Ovaj slučaj izuzeća je, na primer, kod članova posade civilnih vazduhoplova kao i posada brodova."
Na upit Privrednoj komori Srbije o ovom problemu, Bloomberg Adria nije dobila odgovor.
Duže čekanje na granici
Spasić navodi da se, iz njihovog ugla, uticaj ulaska Hrvatske u Šengen na privredu Srbije može posmatrati u smislu da će se vozila najverovatnije više zadržavati na granici Srbije i Hrvatske, ali da neće imati zadržavanja na granici sa Slovenijom.
"Kakve promene to donosi, nije baš zahvalno prognozirati. Velike gužve na graničnim prelazima sa Hrvatskom će verovatno postati još veće, jer će se sada spoljna granica Šengena pomeriti na ulaz Hrvatske. Kada se granice između Hrvatske i Slovenije, kao i Hrvatske i Mađarske uklone, to će svakako malo smanjiti vreme prolaska teretnih vozila. Brzina na našim granicama sa Hrvatskom verujem da će biti ista, odnosno čak verovatno se može očekivati i sporiji prelazak", kaže on.
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA Aleksandar Seničić takođe se ne bi iznenadio da vidi veća zadržavanja na graničnim prelazima sa Hrvatskom.
Depositphotos
"To kažem imajući u vidu iskustva sa Slovenijom, kao jednom od zemalja koje su prolazile kroz isti proces. Tada je prelazak sa nacionalne platforme i softvera na EU softver i platformu učinio da je mesec-dva bilo potrebno na navikavanje na unošenje podataka i prilagođavanje regulativama šengenskog prostora. Moguće je da se Hrvatska unapred pripremila i izvršila obuku, ili čak uradila softverski deo koji je prilagođen EU protokolima", navodi.
Prema njegovim rečima, trenutno se tokom godine (izuzimajući period Božića, Nove godine i letnjih odmora) u proseku čeka od 20 do 30 minuta na ulazak u Hrvatsku. "Moja očekivanja su da će se to vreme produžiti za 15 do 30 minuta tokom prvih meseci ulaska Hrvatske u šengensku zonu."
Stiže naplata od sedam evra
Podsetimo, kako je Bloomberg Adria nedavno pisala, građani Srbije i drugih zemalja u šengenski prostor putovaće pod novim uslovima najverovatnije od novembra 2023. Tada se očekuje da će, posle više prolongiranja, zaživeti praksa podnošenja onlajn zahteva kroz automatizovan Evropski sistem za odobravanje putovanja (European Travel Information and Authorisation System - ETIAS) i plaćanja naknade od sedam evra, saopštila je Evropska komisija (EK). Dosad smo, inače, na teritoriju Šengena ulazili bez viza i bilo kakvih prethodnih odobrenja.
Na adresi EK biće objavljen i datum od kog će putnici moći da počnu da se prijavljuju, a odobrenje za putovanje važiče tri godine ili do isteka datuma na putnoj ispravi. Sedam evra, kako nam je potvrdio hrvatski MUP (budući da će sa ulaskom u Šengen ovo važiti i za njihovu državu), plaćaće svi između 18 i 70 godina starosti - ostali će biti oslobođeni naknade.
Depositphotos
EK je još 2016. godine predložila osnivanje ETIAS-a kako bi pojačala bezbednost provere osoba koje putuju bez viza u Evropsku uniju. Direktor YUTA kaže da je rok za kreiranje platforme bio 2021. godina, ali je pandemija promenila planove.
Stvar bi, dodaje, trebalo da bude jako slična onim onlajn formularima koje smo popunjavali za vreme kovida (PLF za Grčku i za ostale zemlje), gde se unose osnovni podaci o putniku, kao i detalji za prvi naredni ulazak u EU, naveo je Seničić.
Popunjavanje onlajn obrasca za prijavu ne bi trebalo da iziskuje više od putnog dokumenta (pasoš ili dokument ekvivalentan njemu) i 10-ak minuta. U slučaju nemogućnosti prijave (zbog godina, nivoa pismenosti, dostupnosti...), prijavu može podneti treće lice. Detaljnije o ovoj novini možete pročitati u posebnom tekstu.
Za vazdušni saobraćaj primena počinje kasnije
Od prvog januara, dakle, ključna promena za građane Hrvatske koji putuju drumskim, železničkim ili vodnim putem biće ukidanje graničnih i carinskih provera na graničnim prelazima između Hrvatske i ostalih država članica Šengena. Provere u vazdušnom saobraćaju biće ukinute 26. marta 2023. godine, a razlog za to kašnjenje je tehničke prirode zbog letnjeg, odnosno zimskog rasporeda letenja koji reguliše Međunarodna asocijacija za vazdušni prevoz (International Air Transport Association - IATA).
Bloomberg
U odnosu na članstvo EU kojim su ukinute carine i kretanje roba unutar zemalja članica pre gotovo deceniju, sada se ukida i kontrola osoba, što će pospešiti brži protok.
Hrvatska će biti 27. članica Šengena, a dosad su mu se priključile: Austrija, Belgija, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Italija, Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Norveška, Poljska, Portugal, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska i Švajcarska.
