Noland Arbaugh i dalje ne zna šta se tačno desilo. On ne zna mnoge ključne detalje o tome kako se u njegovom životu desio tako drastičan ali sada izvanredan preokret. Kako je postao Noland Arbaugh, slavni kiborg.
Bilo je to polovinom 2016. godine, imao je prvi slobodan dan kao sportski savetnik u kampu Island Lake u Staruki, Pensilvanija. Arbaugh, tada student na teksaškom Univerzitetu A&M, proveo je prethodna dva leta radeći u dečjem kampu. Poznavao je ljude i okruženje, uključujući obližnje veštačko jezero, i taj dan je bio kao svaki drugi. Planirao je da ode na jezero sa grupom prijatelja.
Ljudi su već bili u vodi kada su Arbaugh i njegovi drugovi stigli. Arbaugh je prvo ćaskao sa prijateljima na obali, a zatim su on i još par momaka skočili u vodu kako bi se pridružili ostalima. Planirali su da ulete i potope neke devojke koje su se igrale u vodi. "Svi smo zajedno skočili kao što bismo to učili kada ulazimo u okean", rekao je Arbaugh. "I dvojica momaka su izronila, uputila se ka devojkama i krenula da ih šarmiraju i tako to. A ja nisam izronio."
Opširnije
NASA odabrala SpaceX da izgradi letelicu, ugovor vredan 843 miliona dolara
NASA je odabrala SpaceX Elona Muska da izgradi letelicu koja će voditi Međunarodnu svemirsku stanicu van orbite.
27.06.2024
Tesla će posle Pekinga sistem pomoći u vožnji testirati i u Šangaju
Izvor dodaje da bi i grad Hangžu u provinciji Žeđijang mogao da Tesli da sličnu dozvolu.
18.06.2024
Džinovska plata Elona Muska daleko iznad direktorskih zarada u SAD
U poređenju sa prosečnim platama generalnih direktora u SAD, plata Elona Muska je enormna.
16.06.2024
Akcionari podržali Muskov platni paket i premeštanje Tesle u Teksas
Investitori kompanije su glasanjem pokazali da ipak imaju poverenje u Muskovo vođstvo, uprkos padu prodaje i strmoglavom padu cene akcija.
14.06.2024
Nekako se desilo da ga je, kada je skočio, nešto ili neko – i dalje nije sasvim siguran, udario u levu stranu glave i na trenutak onesvestio. Kada je došao sebi, licem u vodi, pokušao je da se pokrene, ali nije mogao. Neobjašnjiv mir ga je obuzeo. Arbaugh je odmah znao da je paralizovan i da ne može više ništa da uradi. Razmišljao je o nevolji koja ga je snašla dok je zadržavao dah. Deset sekundi. Petnaest sekundi. Dvadeset sekundi. Činilo se da nikoga nije bilo u blizini, a on nije mogao više da izdrži. "Pomislio sam 'pa dobro, sad je dobar trenutak kao bilo koji drugi", kaže on. "Bukvalno sam uzeo veliki gutljaj i onesvestio se."
Dvojica kolega su videla Arbaugha i izvukla ga iz jezera. Došao je svesti na obali, a zatim se opet onesvestio. Sledeći put kada se osvestio, bio je u kolima hitne pomoći, gde je medicinski tehničar naglas nagađao da li je Arbaugh paralizovan od vrata nadole i rekao da će uskoro biti prebačen u helikopter i prevezen u bolnicu. Onda se ponovo onesvestio. Kada se probudio u bolnici, Arbaugha su pripremali za operaciju kako bi pokušali da reše ono za šta će se uskoro ispostaviti da je povreda kičme. Ošamućen ali i dalje miran, zatražio je neposredno pre nego što je anestezija počela da deluje da medicinske sestre ne zovu njegovu majku, Miju Neely, dok operacija ne bude gotova. Zaključio je da je bolje da doktori mogu da joj daju konkretnu informaciju o tome da li će umreti ili preživeti umesto da brine tokom operacije.
Nesreća na jezeru je okrenula život ovog 22-godišnjaka naglavačke. Morao je da uči kako da se kreće u elektromotornim invalidskim kolicima duvajući u cevčicu različitom snagom kako bi se kolica kretala u različitim pravcima. Morao je da smisli kako da olovkom koja se pokreće ustima prelazi po ajpedu da bi mogao da koristi kompjuter. On i njegova porodica su proveli mnogo vremena po bolnicama, osiguravajućim kućama i službama za negu.
Arbaugh je u januaru postao prva osoba kojoj je ugrađen moždani implantant koji je razvila kompanija Elona Muska, Neuralink Corp, u okviru kliničkog ispitivanja. Implantant neće omogućiti Arbaughu da se kreće, ali nudi mu nadu da će moći da prevaziđe fizička ograničenja tako što mu omogućava da kontroliše svoj laptop mislima. On je već surfovao po internetu i komunicirao sa prijateljima koristeći implantant umesto da kucka po ajpedu.
Iako su i drugim ljudima ugrađeni slični uređaji, Arbaugh je postao najpoznatija osoba sa implantantom. To je delimično i zbog ogromne pažnje koju privlači sve što Musk radi. Arabaugh ovde prvi put iznosi svoju priču. On, razumljivo, nije srećan što je paralizovan. Ali kaže da se sve dešava s razlogom i da je to što je posvetio svoje telo nauci deo božjeg plana.
Arabaugh, koji sada ima 30 godina, živi sa majkom, očuhom Davidom Neelyjem, i polubratom Tavitom u Jumi, u Arizoni. Žive u skromnoj montažnoj kući uz zemljani put u susedstvu okruženom pustinjom i žbunjem. Iza kuće porodica drži kokoške, petlove, prepelice i ćurke, a ima i veliki tor sa nekoliko nigerijskih patuljastih koza.
Kao dete Arbaugh se bavio sportom i bio član školskog benda i šahovskog tima. Imao je grupu bliskih prijatelja i škola mu je išla lako, toliko lako da bi često preskočio čas i jednostavno došao na kontrolni na kome je često dobijao najbolju ocenu. Onda je otišao na teksaški Univerzitet A&M, gde je studirao političke nauke i međunarodne odnose i istovremeno učestvovao u univerzitetskom vojnom programu Corps of Cadets. Posle par godina Arbaugh je počeo sve češće da preskače predavanja i provodi vreme radeći kao barmen i družeći se sa prijateljima. "Na kraju sam želeo da putujem, da budem nomad i da radim još mnogo toga drugog", rekao je on.
Ti planovi su se raspršili zbog nesreće. Ali Arbaugh, koji deluje kao opušten, pametan mlad čovek, govori o svojoj povredi i teškoćama zbog svog stanja, držeći se činjenica, u smirenom tonu, blagim južnjačkim dijalektom koji je verovatno pokupio tokom boravka u Teksasu. On ima brkove i male minđuše karike u oba uveta. Povremeno Arbaughovo telo potresaju grčevi, a on onda moli dvadesettrogodišnjeg Tavitu da mu pomogne da istegne zgrčenu ruku ili nogu - ritual koji su očigledno obojica mnogo puta ponovili.
Arbaugh i dalje ima uz sebe prijatelje i porodicu, ali je nekoliko godina proveo pokušavajući da nađe svoje mesto u svetu. Povremeno bi se osećao bespomoćnim, kao da je na teretu svima. Iako je konkurisao za poslove, nije mogao da kuca po svom ajpedu dovoljno brzo da bi prošao kriterijume brzine kucanja. "Teško mi je da mnogo radim", kaže on. "Pokušavao sam i druge stvari, ali jednostavno ne mogu da se nosim s tim." Razmišljao je o tome da završi fakultet, ali nije mogao da dobije transkripte sa fakulteta zbog neotplaćenh studentskih kredita koje ne može da plati. "Bio sam uveren da ću ostati sa roditeljima dokle god to bude moguće, a da ću onda, u nekom trenutku, biti smešten u dom i tu ništa ne bih mogao da uradim", rekao je Arbaugh.
Onda je u septembru prošle godine dobio poziv svog cimera Grega Baina. Bain je pročitao da Neuralink traga za prvim pacijentom kako bi isprobao svoj moždani implantant. Arabaugh nikada nije čuo za Neuralink pa ga je Bain upoznao sa osnovnom idejom. Implantant, odnosno interfejs mozak-računar, mogao bi da paralizovanim ljudima omogući da komuniciraju sa kompjuterima putem misli. "Ja sam bio u fazonu 'o, to zvuči baš kul'", kaže Arbaugh.
Bain je pomogao Arbaughu da popuni onlajn upitnik informacijama o prirodi povrede, o tome u kojoj meri je pokretljiv, da li je pušio ili koristio drogu, da li ima neko zdravstveno oboljenje, itd. Arbaugh nikada nije mnogo pio niti pušio, ali je obe navike ostavio dve godine ranije, što je bio deo režima rada na sebi koji je uključivao i učenje matematike i nauke, jezika i neprestano slušanje audio-knjiga. "Upravo sam bio odlučio da počnem da radim nešto sa svojim životom i zbog toga sam se osećao produktivnim", kaže on.
Neuralink je kontaktirao sa Arbaughom sledećeg dana i ubrzo nakon toga su usledili intervjui putem telefona. Nekoliko nedelja kasnije kompanija ga je pozvala da dođe u Neurološki institut Barrow u Feniksu zbog testiranja koje će obuhvatati, između ostalog, merenje debljine lobanje i prostora između mozga i lobanje. Dobro upoznat sa zdravstvenom birokratijom i odlaganjima, Arabaughu je bilo drago da vidi da je celo jedno krilo ispražnjeno kako bi njegov dolazak bio držan u tajnosti i da je testove brzo obavljao tim doktora i medicinskih sestara koji su se bavili samo njime. Iako konačna odluka još nije bila doneta, pojedini ljudi u bolnici su počeli da nagoveštavaju da je Arbaugh najozbiljniji kandidat.
"Bilo je sjajno jer ste mogli da vidite koliko su svi uzbuđeni", kaže on. "Mogli ste da osetite tu energiju. Bilo je čudno jer su mi stalno govorili kolika je čast upoznati me i kako činim najveću stvar na svetu. Bilo je nadrealno." U januaru, Neuralink je obavestio Arbaugha da će biti prva osoba kojoj će biti ugrađen implantant.
Kada ste paralizovani od vrata nadole, poslednje utočište normalnosti je u vašem umu. Arbaugh je dozvolio Neuralinku direktan, fizički pristup svom mozgu prilikom zahvata sa svim standardnim rizicima koji prate ozbiljne operacije, kao i sa nepoznatim rizicima koji nosi novi zahvat. Lekari će ukloniti deo njegove lobanje i ubaciti u njegov mozak Neuralinkov čip, veličine novčića, sa elektrodama pričvršćenim na niti - strano telo koje do tada nije bilo testirano na ljudima.
Arbaugh je dobio podršku majke i očuha koji bi nastavili da se brinu o njemu ako bi stvari krenule po zlu. On je proveo sate raspravljaljući o prednostima zahvata sa Bainom i drugim prijateljima. Jedan prijatelj ga je upozorio da je Musk "poznat po tome da ga samo zanima napredak", kaže Arbaugh. "Da želi da nešto postigne i da ga ne zanima šta se usput dešava." Drugi prijatelj je izneo negativne priče koje kruže o eksperimentima sa Neuralinkovim implantantom na životinjama i tvrdio da bi Arbaugh mogao da trpi strašne posledice zbog ovog zahvata.
Arbaugh, Muskov fan, usprotivio se. Izrazio je sumnju u priče o eksperimentima sa životinjama. Ali on je takođe čitao priče o Muskovom ponašanju u noći pre nego što je SpaceX prvi put lansirao ljude u svemir. Musk nije mogao da spava i molio se za bezbednost astronauta iako nije bio religiozan. "To me je umirilo", kaže Arbaugh. "Osetio sam da on to ne bi uradio da je mislio da će se to loše završiti."
Uglavnom, rekao je Arbaugh, podstrek je našao u veri. Uveren je da ga je Bog usmerio da ostavi cigarete i piće pošto je zahvaljujući tome mogao da bude izabran za zahvat, i da je siguran da je Bog izabrao Neurološki institut Barrow za mesto na kome će biti urađena operacija jer je samo par sati udaljen od njegove kuće, što je sve učinilo izvodljivim. "Uopšte nisam bio zabrinut", kaže Arbaugh. "Video sam kako sve dolazi na svoje mesto. Moja nesreća je bila tako neobična i pitao sam se zašto se to meni desilo i šta je to Bog pripremio za mene. Kada sam se upustio u sve to sa Neuralinkom, mislio sam 'OK, pa to je to'".
Arbaugh je došao u bolnicu u nedelju 28. januara oko pet sati ujutru. Musk je planirao da se sastane s njim pre zahvata, ali je imao problema sa privatnim avionom. Njih dvojica su umesto toga kratko razgovarali preko FaceTimea i Musk je stigao u bolnicu dok je operacija bila u toku.
Operacija je trajala manje od dva sata. Kada se Arbaugh probudio, video je majku kako se nadnosi nad njih. Pogledali su se u oči i gledali nekoliko trenutaka, i Mia Neely ga je pitala da li je dobro. "A on je rekao 'Ko si ti? Ne znam ko je ovo'", priseća se Neely. Ona se rasplakala i pokušala da privuče pažnju doktora kada je primetila smešak na Arbaughovom licu. On je smislio tu šalu unapred. "Želeo sam da je uverim da je sve u redu i da smanjim napetost", rekao je Arbaugh.
Istraživači sprovode eksperimente na ljudima sa uređajima sličnim Neuralinkovom već dve decenije, ali su ti uređaji bili glomazni i obično je potreban medicinski tim da ih postavi. Zbog toga, implantanti se skoro uvek koriste u bolničkom i laboratorijskom okruženju. U poslednjih nekoliko godina, šačica startapova je razvila savremeniji pristup u vezi sa ovim proizvodima i njihovom postavljanju. Sve te kompanije žele da upotrebe implantante kako bi pomogli osobama sa invaliditetom da kontrolišu mašine u vanbolničkim uslovima.
Implantanti funkcionišu tako što beleže elektronsku aktivnost neurona. Pomoću softvera veštačke inteligencije moguće je povezati određene obrasce aktivnosti neurona sa konkretnim radnjama i pretvoriti te informacije u aktivnost koja se odvija na kompjuteru. Iako Arbaugh ne može da pomera ruke, on, na primer, može da misli o tome da pomera ruke. Neuralinkov implantant može to da prepozna, zatim prenese nameru na obližnji laptop ili pametni telefon, i tako mu omogući da pokreće kursor po ekranu. To znači da Arbaugh može da igra igrice, kupuje, bira audio-knjige i uopšte komunicira sa onlajn svetom kao bilo ko drugi.
"Mogli ste da osetite tu energiju. Bilo je čudno jer su mi stalno govorili kolika je čast upoznati me i kako činim najveću stvar u svetu. Bilo je nadrealno."
Većina moždanih implantanata koristi tehnologiju koja se zasniva na postavljanju elektroda blizu, ali ne sasvim do neurona. Primer je Synchronov uređaj koji se može ubaciti u krvni sud u mozgu relativno bezbednim zahvatom koji ne zahteva otvaranje lobanje. Precision Neuroscience ima proizvod koji se postavlja na površinu mozga. Da bi se dobili jasniji signali, Neuralinkove niti sa elektrodama direktno se spuštaju u moždano tkivo, što zahteva invazivni operativni zahvat. Glavni cilj eksperimenta sa Arbaughom je bio da se osigura da postavljanje implantanta bude bezbedno i da uređaj može da ostane u nečijoj glavi duže a da ne naškodi.
Pored toga što je bliži mestu dešavanja, Neuralinkov uređaj ima mnogo više elektroda od većine konkurentskih proizvoda i veću propusnost podataka. Sa većom propusnošću implantant može da primi jači signal iz mozga, što omogućava nekom poput Arbaugha da upravlja kompjuterom brže i efikasnije nego što bi to mogao drugim uređajem. Ako se takva tehnologija pokaže kao funkcionalna, mogla bi da bude veliki podstrek ljudima koji boluju ne samo od paralize već i oboljenja poput ALS i posledica moždanog udara zbog kojih im je sposobnost kretanja i komunikacije umanjena.
U prvih nekoliko nedelja posle Arbaughovog povratka kući, članovi Neuralinkovog tima boravili su u dnevnoj sobi i kuhinji kako bi testirali uređaj. Prema postavkama istraživanja, pacijenti sa moždanim implantantom obično moraju da se odmaraju posle dva do četiri sata usled mentalnog i fizičkog napora, ali je Arbaugh bio aktivan i po deset sati. Uređaj je dao bolje rezultate od prethodnika. Od prvog dana počeo je da obara rekorde brzine prilikom uobičajene serije testova koji su korišćeni kako bi se izmerile performanse interfejsa mozak-kompjuter.
Svet je počeo ponovo da se otvara za Arbaugha. Mogao je relativno lako da igra igrice poput Sid Meier’s Civilization i šah. Mogao je da prelazi sa sajta na sajt i pretražuje audio-knjige na svom kompjuteru. I to je sve mogao da radi ležeći na krevetu, što je bilo mnogo udobnije i izazivalo manje grčeva od sedenja u kolicima i pokušaja da ustima uskladi olovku i ajped.
U početku je Arbaugh morao da nauči kako da uskladi Neuralinkov softver sa svojim obrascima moždanih aktivnosti i shvati suštinu pretvaranja misli u aktivnost. Kako su nedelje prolazile, počeo je to da radi automatski. Arbaugh je mogao da razgovara s nekim dok istovremeno igra šah. Izgledalo je kao da je razvio supermoći.
Ali oko mesec dana pošto je počeo da vežba, otkrio je da slabije kontroliše kursor na ekranu i primetio da aktivnosti na kompjuteru kasne za mislima. To je bilo posledica toga što su se niti sa elektrodama pomerale više nego tokom Neuralinkovih proba na životinjama. To je poremetilo kvalitet veze između mozga i kompjutera. Supermoć je počela da slabi.
Kompanija tek treba da objavi detaljne informacije o tome zašto se niti pomeraju tako mnogo. Problem može biti to što je ljudski mozak veći i pokretljiviji od životinjskog. Arbaughova lobanja je deblja od prosečne, što je možda uticalo na smeštanje niti u njegovom tkivu. Arbaugh će nastaviti da koristi sadašnju verziju implantanta, ali će Neuralink verovatno prilagoditi hirurške procedure i delove samog implantanta kako bi rešio probleme dok se priprema za testiranja na novim pacijentima ove godine.
"Kada jednom osetite prednosti korišćenja, jednostavno ne možete da prestanete."
S vremenom, tehnološki proizvodi skoro uvek postaju sve napredniji. Arbaugh je razgovarao sa Bainom o tome da će dobiti verovatno najlošiji Neuralinkov implantant od svih koji će biti ugrađeni. Ali Arbaugh je pristao na eksperiment baš zato što se ovakvi problemi mogu pojaviti. Želi da pomogne drugima tako što će pomaći Neuralinkove napore da iskoreni nedostatke implantanta. I pored toga, gubitak novostečenih sposobnosti nije manje bolan.
"Počeo sam da gubim kontrolu nad kursorom. Mislio sam da su uneli neke promene i da je to razlog", rekao je Arbaugh. "Ali onda su mi rekli da se niti povlače iz mog mozga. U početku nisu znali koliko je to ozbiljno niti su imali dovoljno informacija."
"Bilo je teško čuti tako nešto. Mislio sam da sam ga koristio možda mesec dana i da se moje putovanje bliži kraju. Mislio sam da će nastaviti da samo prikupljaju podatke i da će u stvari preći na sledeću osobu. Malo sam i plakao."
Neuralink se bacio na posao u pokušaju da utvrdi šta može da se učini da se uklone nedostaci. Njegovi softverski inženjeri su prilagodili algoritme koji beleže informacije koje šalju Arbaughovi neuroni i uneli izmene u način na koji se analiziraju podaci i prenose na kompjuter. Sada je ponovo na putu da postavi rekorde. "Kladim se da će se sledeća osoba koja ovo dobije isto osećati kao što sam se ja osećao", kaže on. "Jednom kada počneš da ga koristiš, ne možeš da prestaneš. Apsolutno me oduševljava."
Arbaugh koristi implantant 10 do 12 sati dnevno, a ne koristi ga samo onda kada ga puni ili spava. Dan počinje tako što čita onlajn propoved Crkve Gateway u Teksasu na laptopu, a onda proverava rezultat bejzbol tima koji je sam sastavio. On i dalje uči i čita brojne audio-knjige i mnogo igra video-igrice.
Ima nešto magično u tome kada posmatrate Arbaugha dok dela. Nekad je obavljao svakodnevne zadatke koristeći glas u kombinaciji sa olovkom koju je držao u ustima. Kada bi slušao audio-knjigu, nije mogao da koristi funkciju pretvaranja govora u tekst radi komunikacije, osim ako ne zaustavi emitovanje audio-knjige ili mu neko pomogne sa usnom olovkom da pređe na novu aplikaciju. Sada prelazi sa aplikacije na aplikaciju sa lakoćom.
Neely, omladinski pastor, ponekad ne može da veruje svojim očima, ona bi strimovala emisiju zajedno sa Arbaughom u njegovoj sobi dok on igra igricu pomoću svog uma. Najveći uspeh za nju je ipak to što je Arbaugh srećniji i manje trpi bol pošto može da koristi kompjuter u položaju koji mu je najudobniji. "Vidimo kako je to kada nema bola i stalnog priskakanja u pomoć da bi se namestio i kada ne baca olovku iz usta jer je frustriran", kaže on. "Zaista je fantastično. To je pravi blagoslov."
Arbaugh je nazvao svoj implantant Eva delimično zato što je Bog predstavio Evu Adamu kao nekog ko treba da mu pomogne. Nedavno je počeo da bira slova na kompjuteru kursorom koji kontroliše preko implantanta. To je prva faza pripreme Neuralinkovog softvera za prepoznavanje reči na koje Arbaugh pomisli. Arbaugh se nada da će uskoro moći da smišlja cele rečenice i da će imati softver koji će razumeti šta on pokušava da kaže. Njegov dugogodišnji san je da bude pisac fantastike i želeo bi da napiše roman.
Osim toga, Arbaugh nije potpuno siguran šta da radi sa svojim vremenom sada kada ima pažnju javnosti. Voleo bi da pronađe način kako da zarađuje na osnovu svog iskustva i da se manje oslanja na porodicu kako ne bi morala toliko da se brine o njemu. "Moj brat brine o meni već osam godina", kaže Arbaugh. "Treba da ima svoj život." Ako bude prilike, voleo bi da zaradi dovoljno novca da svojoj mami sagradi kuću u znak zahvalnosti za sve što je za njega učinila.
Arbaugh je pristao da mu implantant ostane u glavi i da godinu dana pruža podatke Neuralinku. Posle toga, razgovaraće sa kompanijom da li želi da se implantant deaktivira ili ukloni. Arbaugh pretpostavlja da će želeti da ga zadrži i da čak pređe na novu verziju proizvoda kada bude gotov. "Želeo bih da imam unapređenu verziju", kaže on. "Nadajmo se da ću biti u užem izboru."
GLAVNI ZAKLJUČAK: Neuralink je pomogao svom prvom ljudskom pacijentu da živi ispunjeniji život iako su funkcionisanje implantanta zakomplikovali problemi koji se nisu javljali tokom testiranja na životinjama.