Upomoć, videla sam svog šefa na sajtu za upoznavanje!

Predstavljanje kolumne “Uvela službena salata” (engl. “Sad Desk Salad”) za savete u vezi sa problemima na radnom mestu koju piše Anna Holmes u Bloomberg Businessweeku. 

 

Videla sam profil svog šefa na aplikaciji za povremene veze i sastanke, što znači da je verovatno i on video mene. Osim  toga, on je oženjen. Ne znam da li ću ikada moći da ga gledam na isti način. Kako da prebrodim  ovu situaciju? 

Rachel T. (28), Sakramento 

„Verovatno me je video.“ Da, verovatno, jer tome i služe takve aplikacije. Uz to, ako je on oženjen čovek sa profilom na aplikaciji za upoznavanje, verovatno toliko očajno želi pažnju druge žene da je spreman da stavi svoje lice na profil aplikacije za upoznavanje uprkos tome što je oženjen. 

Ali prvo ono najvažnije: da li na vašem profilu za upoznavanje ima nečeg što ne želite da on vidi? Na primer, ja ne bih želela da moj šef sazna da volim kad mi naređuju. Bilo kako bilo, da se vratimo na vašeg šefa. Najkraći odgovor je: šta on radi, to je njegova stvar, iako je zabavno nagađati. Predlažem da nagađate o tome u svojoj glavi ili, ako morate nagađati sa drugima (a prilično sam sigurna da ćete to učiniti), onda to činite sa ljudima koji ne rade u istoj kancelariji. I nikako ne otkrivajte da je to vaš šef. 

Da se vratim na njega. Nisam baš fer kada kažem da je vaš šef na neki način očajan. Kako se ponašamo i definišemo romantične i seksualne odnose, menja se s vremenom i moguće je da je vaš šef poliamoran (otvoren za više romantičnih odnosa) ili ENM (skraćenica koju koriste mladi, a znači etički nemonogamni). To ne da je moguće, već verovatno ne biste znali ništa o tome ako je u takvoj vezi. Ne bi ni trebalo da znate. Pošto ljudi žive svoj život na mreži i javno, verovatno neće biti poslednji put da vidite nešto što zaista niste morali. To je samo deo paketa. Imajući to u vidu, ako šef na kraju lajkuje vaš profil na aplikaciji za povremene veze i sastanke, imamo mnogo veći problem. 

Pismo sa platnom listom mog saradnika je poslato na moju adresu. U neverovatnom sam iskušenju da ga otvorim, a moj terapeut kaže da to treba i da učinim. Ona smatra da, kao žena, treba da znam kolika je zarada mojih kolega. Šta mislite? 

Amy W. (45), Santa Monika 

Sviđa mi se vaš terapeut. Ona zna u čemu je stvar (nejednakost zarada) i možda čak i zna kako se boriti protiv toga. Naravno, to možete nazvati zaštitom ili kako god, ali osećam da zna nešto o tome. Razumem. I ja bih vam rekla da uradite isto, osim što... ne mogu. Otvaranje tuđe pošte smatra se krivičnim delom – „ometanje prepiske“ – i ne mogu baš da objavim ovu kolumnu podsticanjem da se počini zločin, zar ne? 

Zanimljivo je da sam doživela nešto slično: jednom sam primila ček za platu kolege prema kome sam imala izuzetno negativna osećanja, uglavnom zbog načina na koji se ponašao prema meni i potkopavao moj rad gde god mu se ukazala prilika. Vratila sam mu (neotvorenu) kovertu – inače, ko još dobija papirne čekove poštom – ali sam se pitala da li sam učinila pravu stvar. I još uvek se pitam. Takođe sam se pitala da li otvaranje koverti parom, kao na filmu, funkcioniše u stvarnom životu. (Prema onome što piše na internetu, izgleda da funkcioniše! Funkcioniše i zamrzavanje.) 

Ali da se vratim na vaše pitanje. Izgleda da je ovde reč  o većem problemu, i za vas i za vašeg terapeuta, a to je činjenica da se ženama često manje plaća za obavljanje istog posla. Iako isti posao rade isto tako dobro ili bolje od muškarca! 

Žene često plaćaju neprimerene kazne za svoju kompetentnost, posebno među muškarcima, koji izgleda da se lako osete ugroženim ili ne veruju u samopouzdanje i uspeh žena. (Mislim da je ovo važan deo razloga što nejednakost u zaradama i dalje postoji.) Sećam se da me je za posao intervjuisao šef kompanije od pedesetak godina, sedeći u zastakljenoj konferencijskoj sali sa izloženom ciglom, i pitao “da li znam kako da budem ponizna“. 

Dozvolite mi da ponovim i naglasim: čovek srednjih godina koji je mene, odraslu ženu, intervjuisao za posao na visokom nivou u svojoj kompaniji, zapravo je sedeo za stolom konferencijske sale i rekao: „Da li znate kako da budete ponizni?“ 

Moja prva misao je bila iz koje knjige o poslovanju ili menadžmentu je izvukao ovo. Druga je bila da li mu je neko rekao nešto o meni.  Dalje, da li bi ikada tako nešto pitao muškarca. I na kraju, kako da odgovorim na ovo pitanje. 

Izgleda da sam baš dobro odgovorila. Rekla sam mu da sam vredan radnik koji dobro sarađuje sa drugima i uživa u  tome, posebno kada su u pitanju kreativna nastojanja. Ali sam dodala da nemam problem da preuzmem zasluge za nešto što sam dobro uradila i da mislim da to ni mene niti bilo koga drugog ne čini arogantnim. Samo asertivno. Ma čemu taj patrijarhat i sve to. 

Ali da li taj patrijarhat takođe opravdava, u ovom ili drugim slučajevima, upad u nečiju privatnu prepisku? Ili kršenje zakona? Moj odgovor je: iskreno, ne znam. Poverljive informacije su upravo to - poverljive. A kršenje zakona je kršenje zakona. (Ne radite to!) Međutim, lagala bih ako ne bih priznala da sam bila u iskušenju da otvorim pismo i da postoji „aktivista“ u meni koji se pita da li bi (barem u slučaju posla, naknada i nejednakosti zarada) ljudi trebalo da imaju privilegiju transparentnosti u odnosu na privatnost kako bi se zaposlenima ponudilo više mogućnosti za jednake uslove. Znanje je moć, itd. Pored toga, morali biste da razmislite o tome da vam ovo prvenstveno nešto govori o načinu na koji žene i drugi radnici na „nižem“ nivou korporativne lestvice često pregovaraju, a da ne znaju sve činjenice. 

Bilo kako bilo, odlučila sam da pitam svog terapeuta, zvaćemo je Tamra, šta misli da bi trebalo da uradim. Tamra mi je pružila podršku u mnogim profesionalnim situacijama: ona je bila prva linija odbrane protiv teškog šefa na jednom od mojih novijih angažmana, koji me je ubedio da se preselim, obećavajući mi posao sa određenom platom i bonus sistemom, a zatim je negirao ugovorenu platu. Da ne zvuči previše politički, ali Tamra je dobro upoznata i brzo raspravlja o načinu na koji su žene i  ljudi drugih rasa potkopani u korporativnoj kapitalističkoj kulturi, gde ljudi koji kontrolišu budžet povećavaju plate onima koji izgledaju i ponašaju se najviše poput njih. 

Da li Tamra misli da treba da otvorite kovertu? „Verovatno ne.“ I da naglasimo zbog čega: „Jer je to krivično delo!“ 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar