Poznati biznismeni i njihovi milioni krče put Hrvatskoj u geotermalni eldorado

Hrvatska bi po svim parametrima trebalo da bude geotermalni elodrado, ali uprkos sve većem interesovanju investitora za ulaganja i dalje već desetak godina pričamo samo o neiskorišćenim potencijalima. Zato je veliku pažnju privukla vest da kompanija Geo Power Zagocha iz ENNA grupe planira gradnju najveće geotermalne elektrane u Evropskoj uniji s ORC tehnologijom, koja garantuje zatvoreni i najčistiji sistem proizvodnje električne energije.

Kompanija je krajem avgusta na eksploatacionom polju Slatina 2 kod Čađavice, 15 kilometara od Slatine, počela da radi na bušenju za buduću geotermalnu elektranu planirane snage 20 megavata. Investicija je vredna 140 miliona evra. Panonski bazen ima čak 60 odsto viši geotermalni gradijent od evropskog proseka. Laički rečeno, to znači da se bušenjem do dubine od dva kilometra uobičajeno pronalaze ležišne stene temperature oko 100 °C, dok je na dubini od tri kilometra temperatura oko 150 °C, što je već dovoljno za proizvodnju električne energije.  

Hrvatska je relativno dobro istražena jer je Ina u potrazi za naftom još pre nekoliko decenija izbušila više od 4.000 bušotina u kontinentalnom delu zemlje, snimljene su stotine kilometara seizmike, a iz Agencije za ugljovodonike (AZU) ističu kako bi iz postojećih nalazišta mogli izvući i do jedan gigavat električne energije.   

"Lepota geotermalne energije jeste da operativni troškovi nisu visoki, a rok trajanja elektrane može biti do 40 godina. Dakle, to je isplativa i optimistična priča", kazao nam je jedan od pionira razvoja geotermalnih projekata u Hrvatskoj Dragutin Domitrović. 

Zvuči kao sigurna investicija u kojoj je profitabilnost zagarantovana – pa zašto onda danas imamo tek jednu izgrađenu geotermalnu elektranu (Velika1 u Cigleni kod Bjelovara) koja zbog pravnih sporova oko vlasništva više ne radi nego što radi? 

HGK

 

Veliki ulazni troškovi 

Jedan od važnijih razloga je kapitalna intenzivnost istražne faze projekata. Konkretno, prvo morate napraviti bušotine duboke nekoliko kilometara, testirati njihov potencijal pa tek onda počinje gradnja same elektrane. Banke su, kao i obično, voljne da finansiraju projekat tek kada je sve provereno isplativo pa inicijalna ulaganja za istražnu bušotinu, u proseku teška između pet i osam miliona evra, mora snositi sam investitor, a za elektranu od dvadesetak MW potrebne su minimalno četiri takve. 

Dakle, ulazna barijera je najmanje 20 miliona evra, pa Domitrović s pravom geotermalnu energiju naziva igrom za "velike momke". No, zanimljivo je da tih velikih igrača ne nedostaje u Hrvatskoj. Zaista, trenutno preko deset privatnih investitora intenzivno sondira geotermalne potencijale širom zemlje, a reč je o šarolikoj međunarodnoj ekipi. 

Najmoćnije među njima su svakako kompanije: Geo Power Zagocha iz ENNA grupe, u vlasništvu Pavla Vujnovca, potom turska kompanija Soyak, ali ima tu i Britanaca. U igri je i sama Ina. Svima im je isti trn u oku – regulativa koja kasni i koči razvoj već spremnih projekata.  

Lična arhiva

 

Vujnovac Prednjači  

Uz kompanije u vlasništvu Soyaka koje su već uložile preko 20 miliona evra u dve istražne geotermalne bušotine na nalazištu Legrad 1, gde planiraju izgradnju elektrane od približno  90 megavata, najdalje je u realizaciji dogurala Geo Power Zagocha. 

"U avgustu smo na eksploatacionom polju Slatina 2 kod Čađavice, 15 kilometara od Slatine, počeli bušenje za buduću geotermalnu elektranu, što teče po planu. U procesu smo izrade kanala bušotine za treću sekciju u bušotini koja će se protezati od 2.270 pa sve do 4.165 metara dubine. Glavni cilj nam je da osiguramo stabilnost kanala bušotine i zaustavimo se pred samim ulaskom u ležište geotermalne vode. Planirana ukupna dubina bušotine PSGT-6 iznosi 5.000 metara, a cilj je otkriti ležišni interval u dužini od oko 800 metara", kaže Boris Vidoš, vođa projekta izgradnje geotermalne elektrane Zagocha. 

Ulaganja od 240 miliona evra

U istraživanje su već uložili 20 miliona evra, a Vidoš naglašava kako ENNA grupa ima mnogo ambicioznije investicione planove u geotermalnoj energiji, vredne oko 240 miliona evra.  

"Uz već spomenuto eksploataciono polje geotermalne vode Slatina 2, do kraja 2024. očekujemo i sklapanje Ugovora o eksploataciji geotermalne vode na eksploatacionom polju Babina Greda 1. Takođe, u prvoj polovini 2024. preuzeli smo i 89,82 odsto poslovnih udela u kompaniji Geotermalni izvori i time stekli prava na istraživanje geotermalnih voda na polju Babina Greda 2. Partneri na polju Babina Greda 2 su nam ostali Opština Babina Greda, kao i Vukovarsko-sremska županija sa po 5,09 odsto poslovnih udela. Plan je razvijati oba polja i izgraditi geotermalnu elektranu nazivne snage 15 MWe, a uz proizvodnju električne energije otvara se niz mogućnosti za razvoj toga kraja. Preuzimanjem poslovnih udela u kompaniji Geotermalni izvori preuzeli smo i obavezu izrade istražne bušotine, a početak radova na izradi bušotine planiran je za jul 2025", kaže on. 

Vidoš dodaje da su krajem avgusta s Ministarstvom privrede sklopili ugovor o eksploataciji geotermalne vode na eksploatacionom polju Slatina 2 na period od 25 godina s mogućnošću produženja.  

"Uz radove koji su u toku na bušotini Podravska Slatina GT-6 planiramo da izgradimo još tri eksploatacijske bušotine. Za planiranu izgradnju GTE Zagocha snage 20 MWe potrebna su nam dva proizvodno-injekciona para bušotina kako bi se osigurala potpuna funkcionalnost i uspešan rad elektrane. Po završetku izrade i uspešnog testiranja prve eksploatacione bušotine pristupićemo izradi preostalih bušotina i projektovanju same elektrane", kaže i napominje kako će odluka o nastavku razvoja projekta zavisiti prvenstveno od potpisivanja ugovora o tržišnoj premiji s Hrvatskim operatorom tržišta energije (HROTE). Ako se to dogodi do kraja ove godine, očekuju punu funkcionalnost GTE Zagocha u drugoj polovini 2028. godine. 

 

 

Regulatorne muke 

E, tu sad dolazimo do krunskog problema za sve investitore i najvećoj kočnici realizaciji njihovih projekata – legislativi. Ona ne prati razvoj tržišta i tragikomično kasni za potrebama ulagača, uprkos njihovim višegodišnjim apelima.  

Iz ENNA grupe već duže upozoravaju na tri ključna aspekta regulatornog okvira koji moraju biti rešeni. To su usklađivanje kvota za geotermale, uvođenje premijskog modela podsticaja i donošenje Integriranog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Hrvatske za period 2021–2030. (NECP). 

Vidoš objašnjava šta je sve potrebno i kako nedelovanje državnih institucija utiče na pojedine projekte. 

"Za razvijenije projekte, kako bi bili realizovani 2028. ili 2029. godine, Ministarstvo privrede treba do sredine oktobra da napravi manje izmene Uredbe o podsticanju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije i visokoefikasna kogeneracija – u tim izmenama potrebno je uskladiti rokove sprovođenja projekata s važećim prelaznim programom podsticaja TCTF – Temporary Crisis and Transition Framework, a HROTE mora raspisati javni konkurs za dodelu tržišne premije radi podsticanja proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije do kraja ove godine.“  

Virovitičko-podravska županija

 

Što se tiče manje razvijenih projekata i svih projekata koji su prošle godine potpisali Ugovore o istraživanju geotermalne vode u energetske svrhe, Ministarstvo privrede mora u što kraćem roku prihvatiti i doneti NECP u kojem je nužno osigurati dostatne kvote za razvoj geotermalnih projekata i uskladiti ih s izdatim dozvolama za istraživanje geotermalnih voda“, ističe Vidoš.   

Kočenje projekata   

Jedna od onih koji glasno upozoravaju na tromost birokratije i negativan uticaj na privrednike je i Željka Rukavina, samostalna savetnica u Odseku energetike, zaštite životne sredine i komunalne delatnosti  Hrvatske privredne komore (HGK). 

Ona je za Bloomberg Adriju u više navrata detaljno analizirala šta nam je sve potrebno da se pokrenemo s mrtve tačke i često je zagovarala donošenje posebnog Zakona o geotermalnoj energiji koji bi ulagačima olakšao probijanje kroz zamršenu regulatornu šumu. Međutim, njega nema na vidiku. Objavljeno je krajem septembra  e-savetovanje s javnošću o zakonodavnim aktivnostima Ministarstva privrede za 2025, no u tom dokumentu se ne spominje Zakon o geotermalnoj energiji, niti su predviđene izmene postojećeg Zakona o istraživanju i eksploataciji ugljovodonika.  

Rukavina donošenje posebnog zakona smatra neophodnim jer dosadašnji zakonski okvir jednostavno nije adekvatna podršku razvoju industrije. Trenutni propisi tretiraju geotermalnu energiju na isti način kao i eksploataciju nafte i gasa, što nije samo neprimereno, već i neučinkovito za projekte koji se odnose na daljinsko grejanje, poljoprivredu ili proizvodnju električne energije. 

„Trenutni propis stvara apsurdne situacije, poput zahteva da poljoprivrednici, koji žele  da koriste geotermalnu energiju za grejanje staklenika, moraju zaposliti naftnog inženjera – što je nelogično i finansijski neodrživo. Umesto podsticanja ulaganja u održivu poljoprivrednu proizvodnju i iskorišćavanje prirodnih resursa, zakonodavstvo stavlja dodatne prepreke koje nepotrebno komplikuju jednostavne projekte“, naglašava i dodaje kako novi zakon treba doneti što pre kako bi se adresirali specifični izazovi.  

Poručuje kako budućnost geotermala nije optimistična ako zakonodavci ne prepoznaju hitnost u rešavanju tih pitanja. 

HGK

 

Zabrinjavajući signali 

Rukavina se osvrće i na ažuriranje NECP-a u kojem bi, prema najavama s početka leta, geotermalne elektrane trebale činiti značajan deo energetskog miksa u Hrvatskoj do 2030. s planiranih 318 MW, ali do danas nema konkretnih pomaka na tom polju. 

„Ako se predviđeni uslovi ne ispune i kvote budu smanjene, postoji ozbiljan rizik da investitori uspore svoje projekte ili čak odgode ulaganja na neodređeno vreme, a u ekstremnom slučaju čak i potpuno odustanu od ulaganja u Hrvatskoj. To bi moglo izazvati lančanu reakciju u kojoj bi celi sektor stagnirao, dok bi prilike koje imamo danas bile izgubljene, možda sve do 2031. ili kasnije“, upozorava. 

Tu su i problemi s Hrvatskom energetskom regulatornom agencijom (HERA), koja mora odrediti priključne cene jer bez toga ulagači ne mogu raditi finansijske planove koji bi bili prihvatljivi bankama. Već smo spominjali koliko je skup ulazak u geotermalne projekte, a bez potpore banaka za mnoge je i nemoguć.  

„Niti nakon gotovo 700 dana kašnjenja HERA nije odredila cenu priključenja elektrana na mrežu čime je de fakto onemogućeno finansijsko modeliranje novih energetskih projekata Takođe, mrežna pravila Hrvatskog operatora prenosnog sistema (HOPS) omogućuju da se podaci potrebni za izradu Elaborata za optimalno tehničko rešenje priključenja elektrane na mrežu od njih mogu zatražiti unutar dvonedeljnog vremenskog prozora samo jednom godišnje, što usporava razvoj projekata i povećava troškove", skreće pažnju Rukavina. 

Kasne HERA, HROPS i HROTE  

Napominje kako se ta ograničenja nameću geotermalnim projektima koji se inače nalaze isključivo u Panonskom bazenu, gde mreža nije ni približno opterećena kao na jugu Hrvatske. Tamo broj vetroelektrana i solarnih elektrana stalno raste pa je problem kapaciteta mreže razumljiv. Ali na istoku zemlje, gde postoji znatno manje tehnološke konkurencije za priključke, nema nikakvog razloga da se investitorima ne omogući fleksibilan pristup podacima cele godine.  

Zapravo je paradoksalno to kočenje jer geotermalne elektrane značajno doprinose stabilnosti elektroenergetskog sistema, osiguravajući kontinuirano i ravnomerno snabdevanje energijom tokom celog dana. Njihov rad ne zavisi od vremenskih prilika ili dnevnih varijacija potražnje, čime pomažu u održavanju energetske ravnoteže u mreži. 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar