Virus korona je bio koban za mnoge čarter turističke agencije. Dve godine nakon izbijanja pandemije, kraljica jadranskog čartera Katica Hauptfeld kaže da će se ove godine njihovi poslovni rezultati približiti vremenima pre korone. Ovogodišnji špic sezone potpuno je rasprodat, zadovoljna je.
Kada je 2020. godine izbila pandemija, mnogo se pričalo o noćnim morama koje su proživljavali ljudi na kruzerima širom sveta. Niko nije mogao da izađe s broda, mnogi su se zarazili koronom i tako su u neizvesnosti čekali i nadali se.
Noćnu moru tada je proživljavala i Katica Hauptfeld, takozvana kraljica jadranskog čartera, koja više od tri decenije nudi krstarenja preko agencije Katarina Line. Kompanija je 1992. godine počela s drvenim brodovima, da bi flota do danas narasla na pedesetak brodova u šest različitih kategorija. Najvredniji su im brodovi "deluxe superior". To su brodovi dužine oko 50 metara i širine oko 10 metara. Imaju ih 12, a svaki, prema rečima vlasnice, danas vredi više od tri miliona evra.
Opširnije
Radije biste imali psa ili mačku nego dete? Novi trend podstiče industriju
Cene proizvoda i usluga za kućne ljubimce poslednjih godina naglo rastu.
02.05.2023
Ukratko: Krediti u evrima biće skuplji
Da li se inflacija smanjuje ili će opet pasti novi rekordi?
28.04.2023
Psovanje na poslu – da ili ne?
Balkance spaja mnogo stvari, a među njima je svakako i zbirka sočnih psovki.
01.05.2023
Slovenac bi srpskom rakijom i sa hrvatskim umetnikom osvajao gastarbajtere
Iako rakija nije deo svakodnevice Slovenaca, pronašli smo Slovenca koji proizvodi rakiju, i to u Srbiji.
28.04.2023
Agencija je u pretpandemijskim godinama ostvarivala prihode od skoro četrdeset miliona evra. Korona im je uništila sve, nisu imali praktično nikakav prihod. "Izgubili smo mnogo poslovnih partnera, propalo je mnogo hotela i agencija. Srećom, dotad sam već dosta uštedela jer sam skupljala za izgradnju hotela u Opatiji, pa nam je deo tih sredstava pomogao da preživimo." Hauptfeld hvali vladu za pomoć od 4.000 kuna (530 evra) po osobi u kriznim vremenima, jer bez toga bi, kaže, bilo mnogo teže.
"Kako nismo imali posla, to vreme smo iskoristili za tzv. kućno pospremanje. Malo smo poboljšali ponudu, video-materijale smo preveli na sve moguće jezike. Radili smo stvari za koje inače nemamo vremena."
Ipak su preživeli i spremno krenuli dalje, vraćajući se na pretpandemijske nivoe.
"Još nismo završili finansijski izveštaj za 2022. godinu, ali bili smo na oko 70 do 80 odsto prihoda, nisam još sigurna koliko tačno. U ovoj godini ćemo se približiti 2019, nadam se da ćemo je i dostići."
Za vreme pandemije malo su smanjili broj zaposlenih, sada imaju preko 50 radnika. "Srećna sam, imamo bebi-bum u firmi, što je dobro za naš natalitet, ali smo opet u potrazi za zaposlenima. Nedavno smo zaposlili Ukrajinku iz Kijeva koja je radila u jednoj tamošnjoj agenciji."
Rasprodata sezona
Hrvatska je popularna destinacija za odmor u regionu. Problemima izazvanim virusom došao je kraj. Špic ove sezone, kaže vodeća žena hrvatskog turizma, potpuno je rasprodat. Po broju dolazaka i noćenja, u prva tri meseca ove godine među stranim gostima dominiraju susedni slovenački gosti koji su ostvarili blizu 10 odsto svih noćenja. Nakon njih slede gosti iz Nemačke, zatim Bosne i Hercegovine te Austrije, koji su zaslužni za između šest i sedam odsto noćenja.
Mada je još vrlo rano za bilo kakvo ozbiljnije ocenjivanje predstojeće turističke sezone, brojevi iz prva tri meseca ipak ulivaju optimizam za još jednu uspešnu godinu.
Pretnja - konkurencija iz Turske
Za maj još imaju mesta, ali tada more još nije tako toplo pa ih taj podatak ne zabrinjava. Ono što ih ipak malo brine su konkurenti iz Turske. "Njihovim turističkim agencijama država pomaže da u predsezoni privuku ljude. Cenama ne možemo da im konkurišemo, jednostavno nemamo te mogućnosti da za nekoliko stotina evra ponudimo i let i nedelju dana plovidbe kruzerom, toga kod nas više nema."
Cene polupansiona na njihovim najluksuznijim brodovima kreću se od dve do tri hiljade evra po danu, u zavisnosti od meseca, a na drvenim brodovima cene su čak i u glavnoj sezoni ispod 1.000 evra.
Njihovi gosti mahom su Amerikanci, Kanađani, Englezi i Australijanci koji preferiraju luksuznije brodove, a jeftiniji, drveni brodovi, privlače mlade iz Australije i Novog Zelanda.
Hauptfeld želi da im se jave poslovni ljudi. "Često možemo da im pripremimo trodnevnu ponudu, na primer, za neko poslovno druženje, seminar ili tim bilding. Jedan poslovni čovek mi je rekao: 'Ovde mi niko ne može pobeći. U hotelu
nešto izmisle i odu, ovde to ne mogu'."
Luksuzni hoteli
Nisu brodovi jedino čime se Katarina Line bavi. U toku je i izgradnja njihovog luksuznog hotela u Opatiji. Vlasnica ne želi da nam otkrije previše detalja, ističe onu poznatu – „s majstorima nikad ne znate“. Još nisu ponudili mogućnost rezervacije smeštaja jer hotel nije dovršen. "Ozbiljno smo tome pristupili, ne želimo da nam se dogodi ono što se
mnogima dogodilo – da unapred rasprodamo kapacitete ili damo kojekakve izjave, a na kraju od toga ne bude ništa."
Od projekta, butik-hotela u Dubrovniku, nisu odustali, ali su ga stavili na čekanje. Korona ih je usporila, Opatija je prioritet. "A i sve je poskupelo, izgradnja hotela u Opatiji košta dvostruko više od planiranog."
Celogodišnji turizam?
Iako hrvatske vlasti često pribegavaju izrazu 'celogodišnji turizam', ta vizija turističke budućnosti čini se dosta dalekom. Ne zbog turista, njih ima napretek.
"Da bismo produžili sezonu, čak i na brodovima, trebalo bi da bude više aktivnosti na ostrvima. A na njima je sve zatvoreno jer tamo ljudi rade samo sezonski. Kada bi radili tokom cele godine, poslodavci bi plaćali previše poreza, pa
zato zapošljavaju samo sezonske radnike. A mi dovedemo goste na Rab i sve bude zatvoreno, dođemo na Korčulu – tamo je sezona mrtva već od 15. septembra, a mi vozimo još mesec dana", ističe Hauptfeld.
Država svima, smatra, mora da smanji davanja za te vansezonske mesece, kako bi se isplatilo držati otvorene lokale, ovako im se to ne isplati. A to je porazno za državu koja želi da ima celogodišnji turizam. "Kao da smo u srednjem veku i da neke stvari ne možemo da rešimo."
Ali optimizam je ne napušta, i dalje radi po osam sati dnevno, a priznaje, nekad i malo duže. Ipak, žalosti je što mladi nisu svesni šta znači raditi u turizmu. "Danas većina mladih traži 'quality of life', žele da budu slobodni vikendima, a u turizmu je to vrlo teško. Mladi žele da odrade svojih osam sati i da imaju što mirniji život."
Baš zato, u martu je potpisala ugovor s dekankom Fakulteta za menadžment u turizmu i ugostiteljstvu iz Opatije. Dogovorile su se da će Katarina Line primati njihove studente na stručnu praksu u trajanju od dva meseca. Najbolje je kad zaposlene možete sami da vaspitate, kaže uz smeh.
"Bez rada i truda nema ništa. Ali morate imati i malo hrabrosti."
Prevela Jelena Stjepanović.