Ko će pobediti u sukobu bankarskog Davida i Golijata

Biblijska priča o Davidu i Golijatu proteklih godina u međunarodnim finansijskim i tehnološkim krugovima postala je aktuelnija nego ikada. Kazivanja o tome kako su se Jevreji plašili filestejskog ratnika impozantne visine, kojeg je hrabri jevrejski pastir, po imenu David, izazvao na borbu i uprkos neuporedivo manjoj fizičkoj snazi pobedio snagom svoje odlučnosti i promišljenosti, deluje kao dokumentarna reportaža o stanju među finansijskim institucijama. Tradicionalne banke i bankarski sistemi su u toj priči taj nadmeni ogromni Golijat. Neobanke i ostale fintek kompanije su pak taj drski mali David, koji praćkom odapinje kamen na finansijskog džina u nameri da ga pogodi među oči i tako obori na zemlju. 

U stvarnosti bankarski Golijat je daleko još od pada na zemlju, ali Davidova invazija je uveliko u toku. I to ne samo u Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi, već i u Adria regionu. I dok mnogi korisnici usluga tradicionalnih banaka u najboljem slučaju koriste usluge Paypala, kao trenutno u svetu najveću neobanku po broju korisnika i kapitalizaciji, širom sveta pa i u Adria regionu raste popularnost neobanaka. Od brazilske Nubanke i britanskog Revoluta i Wisea, preko holandskog Bunqa i nemačkog N26, do američkih neobanaka Cash App, Green Dot, SoFI, Ally Bank, MoneyLion i Chime. 

Ali osim neobanking usluga, među kojima su čak i davanje zajmova korisnicima, raste popularnost i raznih fintek i kripto usluga. Pa tako mnoge oduševljava hrvatski blokčejn fintek Revuto, koji pomaže korisnicima u upravljanju brojnim pretplatama na internetu, ali i kartice-aplikacije Curve i Wirex, od kojih prva objedinjuje sve korisnikove kartice i čini ih kompatibilnima s Appleom i Google Payom, dok druga omogućuje plaćanje kriptovalutama na bilo kojem prodajnom mestu na svetu tako što u sekundi razmenjuje kripto u takozvanu fiat valutu. Kada se na to dodaju brojne aplikacije, koje sjedinjuju berzu i menjačnice kriptovaluta, čini se da fintek ozbiljno narušava finansijsku industriju zasnovanu na tradicionalnim bankama i ostalim finansijskim institucijama. 

I dok fintek donosi tehnologiju, neobanke ili digitalne banke zapravo koriste tu vrhunsku tehnologiju da korisnicima pruže klasične bankarske usluge, ali sa znatno manje birokratije i apsolutno u onlajn sredini. Zapravo, oni se trude da ponište klasičnu viziju banke. Viziju koju čini dolasci u bankarske ekspoziture u tačno određeno radno vreme, čekanje neretko u dugim redovima, bankarske provizije na svakom koraku, kao i izvesno čekanje na realizaciju svakog transfera novca. Neobanke žele da sve mane klasičnog bankarstva iskoriste i usmeravanjem klijenata na isključivo digitalno iskustvo sa korisničkom podrškom 24 časa sedam dana u nedelji odapnu kamen među oči bankarskog Golijata. 

Sedište Nubanka u Sao Paulu, Brazil/Bloomberg

 

A da to nije nemoguće i u Adria regionu, svedoči veliki prodor neobanaka, naročito u Sloveniji i Hrvatskoj. Primera radi, samo je Revolut u 2024. godini u Hrvatskoj premašio broj od pola miliona korisnika. 

Prema rečima vanrednog profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Velimira Lukića, neobanke koje imaju izgleda na tržišni uspeh su one koje prevazilaze etablirane granice konvencionalnog bankarstva. 

"Komparativna prednost neobanaka, kao što je Revolut, jeste u tome što nude jednostavan i povoljan način transfera novca u međunarodnim okvirima i promovišu plaćanja kojima tradicionalne banke ne pridaju visok prioritet, kao što su kupoprodaje digitalne imovine", kaže profesor Lukić i dodaje da je prodor neobanaka u Adria region uslovljen postojećom nacionalnom bankarskom i drugom regulativom, kao i egzistencijom nacionalnih valuta. "Kada je Hrvatska ušla u evrozonu, to je delovalo kao snažan stimulans za njihov agresivniji prodor." 

Prema rečima ovog eksperta za nove tehnologije u bankarstvu, u Srbiji "u skorije vreme nećemo videti neobanke, jer naši građani nisu podobni da budu klijenti neobanaka". Međutim, on ističe da će iz Srbije biti moguće voditi operacije neobanaka osnovanih u evropskim zemljama, što se već i dešava. 

I zaista, evropska neobanka Qonto, čije je sedište u Parizu, dobar deo svog tima korisničke podrške ali i inženjera zaduženih za tehničku stranu neobankarstva ima upravo u Beogradu. Ova neobanka, čiju platformu sada koristi više od pola miliona evropskih malih i srednjih preduzeća, pre dve godine je kupila fintek kompaniju Penta, koja je prethodno sa timom od više od 200 zaposlenih u Berlinu i Beogradu postala vodeći snabdevač digitalnih rešenja za finansije malih i srednjih preduzeća, samozaposlene i frilensere. 

Nekadašni osnivač Pente Lav Odorović je potom sa Žarkom Vukadinovićem, jednim od osnivača nekadašnje Telenor banke a sada Yettel banke, osnovao kompaniju Relio, koja je za svoje timove u Beogradu i Cirihu dobila tri miliona evra investicija za razvijanje tehnologije, kojom na osnovu detaljnog poznavanja klijenata automatizuje procese otvaranja računa, pre svega u delu upravljanja i preuzimanja rizika, efikasno umanjujući mogućnost zloupotrebe i sprovođenja kriminalnih aktivnosti. 

"Neobanke kao što su Revolut i Wise preoblikovale su digitalno bankarstvo u Evropi", rekao je tada srpskim medijima Odorović, ukazujući pritom da su izazovi usklađivanja sa propisima iz oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma ostali najslabija karika digitalnih banaka koje opslužuju kompanije.  

"Složene vlasničke strukture, međunarodni tokovi novca i komplikovani poslovni modeli kreiraju veće rizike u smislu zloupotrebe u svrhu pranja novca, finansiranja terorizma, kršenja međunarodnih restriktivnih mera i prevara. Posledica povećanog rizika je duže vreme potrebno za otvaranje računa, od nekoliko nedelja do više meseci, uslovljeno pre svega neefikasnošću banaka." 

I dok srpsko-švajcarski Relio nastoji da tehnologijom pruži pouzdani švajcarski platni promet ali bez ručnih provera i sporih procedura, u Sloveniju i Hrvatsku uskoro bi mogli da stignu neobankarski zajmovi. 

Bloomberg

 

Uprkos žestokoj trci sa tradicionalnim bankama, većina neobanaka i dalje ne daje kredite svojim korisnicima. Revolut je pak izuzetak i sada počinje da na italijanskom tržištu za svojih dva miliona klijenata nudi potrošačke zajmove od 1.000 do 50.000 evra, sa rokom otplate od šest meseci do sedam godina. Sve je uređeno preko aplikacije, gde korisnici mogu da usklade svoj rok otplate promenom roka mesečne otplate ili prevremenom otplatom kredita. Ove digitalne kredite koji se odobravaju odmah, Revolut je prethodno već uvrstio u svoju ponudu korisnicima u Litvaniji, Irskoj, Rumuniji, Poljskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Španiji i Portugaliji. 

Šef razvoja za južnu Evropu u Revolutu kaže da su Slovenija i Hrvatska među evropskim tržištima koja istražuju, ali da trenutno nemaju precizan raspored kada će usluge biti dostupne. 

"Generalno, pokušavamo da proširimo proizvode i rešenja, nakon što ih predstavimo na nekoliko tržišta. Nedavno smo pokrenuli kredite u Portugaliji, nudimo ih i u Španiji, počinjemo i u Italiji. Pokušavamo da shvatimo potencijal koji proizvodi imaju, da utvrdimo kolika je potražnja za takvim proizvodima na tržištu", rekao je Ignacijo Zunzunegui letos za Bloomberg Adria TV Slovenija, dodajući da ispituju i mogućnost ponude hipotekarnih kredita, koji bi na pilot-tržištima trebalo da budu pušteni u toku 2025. godine. 

S obzirom na to da postoje striktni zakonski uslovi za ovakve proizvode, on kaže da će biti potrebno vreme da ona stignu na sva evropska tržišta, uključujući slovenačko i hrvatsko. Revolut sada ima oko 120.000 korisnika u Sloveniji i više od pola miliona u Hrvatskoj. Uprkos brzom rastu broja klijenata, Zunzunegui ističe da je specifičnost ovog regiona da na njemu i dalje dominira – gotovina. 

"To je posebno uočljivo u Sloveniji. Tako da bih rekao da je jedan od izazova koje moramo da prevaziđemo, a mislim da ćemo ga prevazići sa narednim generacijama, jeste da nateramo više korisnika da koriste kartice i elektronska plaćanja i upravljaju njima preko Revoluta, bez upotrebe gotovine. Verujemo da je ovo sigurniji, brži i jeftiniji način od poslovanja sa gotovinom", kaže on i dodaje da je drugi veliki izazov na ovom tržištu to da ponekad bankarska industrija generalno nudi niske kamatne stope u vreme kada su kamatne stope Evropske centralne banke skoro na najvišem nivou.  

"Upravo zbog toga smo uveli fleksibilne račune, koji su prilično dobro poslovali i nude kamate od 3,75 odsto za evro transakcije, što je verovatno jedna od najkonkurentnijih ponuda u regionu."  

Rast transakcija preko neobanaka doveo je do dva fenomena. Jedan je da su pojedine neobanke po broju klijenata približile ili izjednačile sa tradicionalnim bankama srednje veličine. Primera radi, u Hrvatskoj Revolut ima klijenata približno koliko i Hrvatska poštanska banka i OTP banka. A drugi fenomen je da su tradicionalne banke krenule u kontraudare. 

Pojedine su svoju digitalnu transformaciju pospešile tako što su napravile svoje mobilne aplikacije, ali i prave fintek platforme. Najveća evropska banka HSBC je u Velikoj Britaniji lansirala sopstvenu aplikaciju za međunarodna plaćanja, pod imenom Zing, kako bi se u tom segmentu izborila sa dominacijom koju su stekli Revolut i Wise, pridobivši desetine miliona klijenata jeftinijim uslugama. 

Bloomberg

 

Neke druge su pak uvele dodatne provizije na takozvane kvazigotovinske transakcije na Revolutu i drugim neobankama i digitalnim brokerima, a sve u nastojanju da klijente nateraju da za takve transfere koriste obična SEPA plaćanja. 

"Da, vidimo neke protekcionističke poteze na raznim tržištima. Slovenija stoga nije izuzetak. Takođe smo ih posmatrali u različitim geografskim oblastima. To je normalno. Naša industrija je bila ograničena na vrlo mali broj igrača na većini tržišta. Kada vide da se mobilna aplikacija Revolut najviše preuzima, te da prikupljamo korisnike skoro dva ili tri puta brže od drugih banaka, možete očekivati da će pokušati da ograniče transakcije ovim potezima", rekao je šef razvoja za južnu Evropu u Revolutu, dodajući da oni "razumeju da se to dešava". "Ali na kraju, kupac je taj koji je u gorem položaju. Stoga je naša filozofija da minimiziramo dodatna plaćanja što je više moguće. Mislim da ćemo nastaviti ovim putem, ovako smo rasli do sada - uz besplatnu dostupnost većine naših funkcija." 

Prema rečima Zunzuneguija, neobanke vode put ka svetu bez korišćenja gotovine i  bez bankarskih provizija, a u kojem se razvija finansijska pismenost klijenata. 

I dok se iz neobanaka mršte na pomenute "kaznene provizije", dr Velimir Lukić objašnjava da se poslovanje neobanaka naslanja na postojeći bankarski sektor jer imaju pristup računima i sredstvima svojih klijenata, koji su deponovani na računima tih klijenata u tradicionalnim bankama. 

"Kao što banke u skladu sa propisima i svojom poslovnom politikom definišu naknadu za prenos novca ili podizanje novca na bankomatima drugih banaka, legitimno je da definišu i naknadu za transfer novca koji inicira neobanka", ističe vanredni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 

Ovaj rat provizijama neminovno priču vraća na borbu Davida i Golijata i budućnosti klasičnog bankarstva. 

"U suštini, neobanke nemaju kapacitet da istisnu konvencionalne banke i zamene na odgovarajući način sve bankarske usluge. Pri tome, konvencionalne banke prolaze kroz digitalnu transformaciju i očekivano je da mogu ozbiljno konkurentski da uzvrate neobankama, jer ako sada deluje da su neobanke pretnja klasičnim bankama takva situacija može brzo da se promeni2, ističe Lukić i dodaje da se u budućnosti može očekivati "njihova obostrana koegzistencija kroz simbiozu". 

Drugim rečima, bankarski David i Golijat će, sva je prilika, morati da spuste oružja i žive i rade zajedno.